Ponekad se pitam zashto swe shto je lepo kratko traje? Zasxto ljudi koji ti znacxe nestanu bez traga ili te powrede? Zasxto se lepe stwari retko desxawaju?
Pitam se... Zasxto uopsxte zxiwimo? Zasxto imamo swoja ogranicxenja kad tjemo na kraju swi otitji sa zemlje... Zasxto se truditi? Nisam uopsxte swesna swog zxiwota i smisla zxiwljenja...
U zadnje wreme jako mnogo "filozofiram"  tj swe stwari gledam sa ozbiljnije strane... Nemam powerenja ni u koga,zxiwim neki swoj zxiwot u swom swetu... Pitam se dal` to walja tako?! Dal` gresxim? Dal` idem prawim putem?
Zxelim da se opet kao nekada smejem do beswesti,da mi swaka sitnitza bude smesxna,da lupam glo0posti dok sam sa drusxtwom,da wisxe nema ozbiljnix tema... Bar ne toliko kao sxto ima sada... Zxelim da se ponasxam detinjasto kao pre,zxelim da se oblacxim detinjasto,zxelim da nosim kikitze i pletenitze,zxelim da ne razmisxljam ni o cxemu jednostawno da uzxiwam... Ali toga wisxe nema... Ostalo je ozbiljno litze 16-godisxnjakinje,ozbiljnost i patnja,misli na swe ono na sxta misle sada wetj odrasli ljudi...Zxelim da wratim wreme... Zbog toga se cxesto pitam gde li je nestalo ono dete u meni?!