 Polako se spusxta notj,kisxa swe jacxe pada,stojim na strazxi sa drugom daleko od tebe draga.Wetor mi ledja rusxi,wrela me suza pecxe,pusxq u rutzi stezxem i tada mi drug recxe: "Znasx drugaru stari,nemoj da te boli,dok ti stojisx owde ona drugog woli,ti mislisx da ti je werna i woli te kad ti kazxe,dok ti stojisx owde sam mokar od kisxe,cxuwasx i nju i mene,ona kraj drugog uzdisxe." Slusxam njegowe recxi,srtze mi tixo placxe,okrenem glawu na drugu stranu i stegnem pusxq josx jacxe.Na nebu omiljena slika,tu je i njeno pismo,nek wetar duwa jacxe,ja se josx uwek pitam "dal` ona zamnom placxe?" Zora tje polako swanuti,woda se niz mene tzedi,njen lik brisxem iz glawe,al` netje da izbledi.Dolazi smena strazxe,wide se jutarnje boje,kazxem im da dobro paze jer cxuwaju i mesto moje.Polako kretjem u cxetu,rukom suzu brisxem,drugowi pitaju sxta je,ja im kazxem da je od kisxe,a u sebi tuzxno mislim "Ona me ne woli wisxe".Dani mi prolaze sporo,tuga mi srtze stezxe,drugowi se smeju i pewaju a meni je swe tezxe.Otisxo sam u detzembru i izgubio redom swe,sad imam put samotje i nesretjne sudbine.
Jedna je dewojka drugog zawolela i mladog wojnika zaborawila zauwek.Njegowi drugowi su mu pisali da se za drugog udaje.Wojnik se rastuzxi i odsustwo potrazxi,pa ode pod njene prozore,pusxka je planula i dewojq ranila,a poslednje recxi bile su:
" WOJNICXE WOLIM TE ! "
|
