Srebrna krila prelpog leptira wode me negde u daljinu...Negde de ne postoje suze,de ne postoje jetzaji de se ne cxuje plach bolnix dusxa...Ugledax te tamo,ponowo nakon toliko godina...Nakon toliko wremena stajao si opet ispred mene...Rukom si mi prosxao kroz kosu i poljubio me kao u ona dobra stara wremena..Nisam mogla da werujem da si to ti...Ponowo su se wratili nasxi dani,bili smo ponowo kao jedno...Dwe dusxe,dwa tela sklopljena u jedno.Toliko dugo sam o tome sanjala,tome se nadala i za to zxiwela...Moja zxelja se napokon ostwarila,ponowo si tu kraj mene kao pre,dodirujesx me,grlisx me i nezxan si kao nekada...Budi tu..Nemoj da odesx...Toliko si mi nedostajao da bix sada mogla ponowo da te izgubim...Ako si se ponowo wratio u moj zxiwot onda tu i ostani...Ne daj da nas nisxta ponowo razdwoji,ne daj da bez tebe ponowo ostanem usamljena dewojcxitza u suzama...Ne daj da za tobom placxu moje ocxi i dusxa se notjima moli da se wratisx...Budi tu jer si mi potreban...
Sedimo zagrljeni na klupitzi u parq i jedno drugom prepricxawamo sxta nam se desilo swih owih godina dok smo bili razdwojeni...Nisam mogla da te se nagledam,da se naslusxam twog glasa...Ljubio si me sa onim istim zxarom kao nekada,grlio me isto kao nekada...Toliko mi je to nedostajalo...A sada si tu...I pricxasx mi twoju zxiwotnu pricxu..Ali u jednom trenutq otworix ocxi i sxwatix da si i dalje ostao moj neostwaren san i moja iluzija...Da se nikada netje wratiti nasxi dani...Da je kasno posle toliko godina.. Al` i dalje wolim te i zxelim onim istim zxarom kao nekada...Iako znam da tjesx uwek biti moja iluzija i deo moix snowa...