|
SRBA BRE
8.11.2008
SELJAK NA INTERNATU
Ja sam seljak Srba, od skora i ja na internatu imam ovaj blog, da ucinim nesto da se i mi seljaci kultiviramo, da se izjednacimo sa ostalim narodom sto se vec odavno preselio na internat.
Poseti brate Limundo, ima mnogo dobrih aukcija kupices i ono sto nisi ni mislio da ces da kupis:
Da vama prvo kazem, resio sam da se zenim, rekli bi vi, pa zeni se Srbo, ko ti brani, ma, ja bi, hocu zivot da promenim, da onu pustu kucu napunim sa decom, al mi se ne da, nece ama ni jedna u selo, nece ni jedna da bude domacica.
Sad bi vi rekli pa sta da ti radimo Srbo kad si izabrao tako zanimanje pa od tebe begaju ko da si shugav.
Sta cu bre, nisam ja isao u kafane da tamo locem i trosim pare, vec da upoznam neku, jer sam video da se puno zenskog sveta mota po tim kafanama, al gde ces u kafanu da nadjes dobro i posteno celjade.
Tamo sam upoznao neke devojke koje su pobegle od kuce, neke su pobegle sa sela, neke su pobegle jer im otac mnogo pije pa su i one posle se propile i propale po tim kafanama da ti je bogu plakati.
Video sam ja da kako i zenske piju, kako puse i tek ujutro se vrcu kuci. Gde takvu da dovedem, zar sa njom da kucim kucu. Jes nudile mi se neke svega mi, al nisam ja hteo, pa nisam ja doktor, znam da njima treba paznja i razumevanje za njinu muku al ja sam vec covek u godinama, da ne kazem da sam mator, i nemam vremena da cekam.
Upoznao sam i neke pevacice koje nisu znale da pevaju pa su u kafani se tako vucarale sa vozacima kamiona. Odem i ja nekad na muziku pa tako sedimo i pricamo pa kad im pomenem da sam seljak, kazu sto jes jes Srbo ti si prilicno zgodan i vidi se jos si jak, ali Srbo razumi me ja sam pobegla sa sela i nebih da se opet tamo vracam, a i vi seljaci ste mnogo zaguljeni.
Kazem ja e nemoj tako, i mi smo tamo u selu neki narod nismo ni mi neka nevaljala sorta.
Veli mi u poverenju da su zene tamo mnogo usamljene, da nema gde da se izadje, da im je dosadno, jer ne rade u preduzecu, da su skroz podredjene tom zivotu i poslu, da ne mogu da dodju do izrazaja.
Pa sad sta ja znam kad neznam, valjda imaju i pravo, al ja ne mogu moju kucu da preselim na drugo mesto.
Naso sam ja gde da trazim zenu. E jesam blesav. Otiso sam dvared u banju Arandjelovac da tamo nadjem neko celjade, al tamo brate sve neke bolesljive. Neke su mislile samnom samo neku noc da se provedu u kafani, ma kakva more udaja.
Ja sam vec usao u pedesetu godinu, kosa mi je bela, ledja mi prava, ruke zuljevite i jake i jos sam u dobroj pameti, zavrsio sam i neki zanat, al nisam voleo taj gradski zivot i tu guzvu, pa sam ostao na ocevom imanju.
I otac mi je bio seljak, radan, radio je i dan i noc, samo za praznike nije radio, u cetiri sata se ujutru po navici budio da rani stoku. Pa na njivu uvece kad se uredi, poslusa vesti i legne da spava.
Majka mi je bila vredna, zena, barabar je radila sa ocem, sto no kazu sa svojim covekom je radila dok ja nisam porasto sve poljske radove. Izradise se i nisu ni bolovali i nekako u istoj godini pomrese tako da ja ostade u onoj nasoj kuci sam.
Pre nego sto su umrli rekose mi, nemoj Srbo da nasa muka propadne da se ozenis da nam se zatre kuca i slava. Nego ti vidi kako znas da se ozenis, da u nasoj kuci ima ko da upali slavsku svecu i u crkvu odnese slavski kolac kad i ti ostaris. Obecao sam im ja kako znam da se ozenim i to mi postade jednako tezak posao, ma kao neki najtezi na selu.
Sta cu kud ce, stoku sam neko vreme drzao, i sir prodavao na pijaci, al je sir bilo sve teze prodati, navuklo se sira po prodavnicama, pa stojim ceo dan za malo sira, pa sam se resio i stoku prodao i zabatalio da drzim krave, da muzem, da sirim, podlivam, secem i solim sir i bakcem se oko tog vise zenskog posla.
Volim da pecem rakiju, isteram po cetrdeset kazana rakije od raznog voca koje pokupim i stavim u kace. Nije da sam neka pijanica, volim dobru ljutu da ponekad popijem kad mi je slava il neki svetac kad ne radim u polju. Pre nego sto rucam popijem od one svoje stare rakije.
Kupio sam i kamion, sa kojim sam terao stoku na stocni pijac i ako treba nekom da se preveze nesto u selo. U garazi je vise stoji nego sto ga vozim i mercedes, koji vozim kad idem na vasar ili na pijac, kad idem u grad, pa da se ne bakcem sa autobusima. Kupio sam mercedes od Mileta koji radi u Nemacku pa se resio da ga proda da mu ne stoji u garazi kad vec retko dolazi u svoje selo.
Mnogo volim svoje dvoriste, i moje velike palme, cude se seljaci sto se ja bakcem sa tim, sto ce mi to da sadim drvece banana, pa kivi oko kuce ko da nema nase sljive i jabuke al ja se pravim lud i ne slusam sta govore ma gledam svoja posla, nek oni u svoje dvoriste sade sta oce a ja u svom ako ocu ima da posadim i gloginje.
Pa evo i slika kako to izgleda kod mene, ispred te moje nove kuce u moje selo.
Sedeo sam jednog leta na terasi, godina bila bas jalova, susa i grad zlo ucinili da sam se zamislio sta cu da radim, sve nesto radim, al dzaba, tabanam i ulazem al doprinosa i boljitka nema.
Uzeo sam ja da mislim, pa i mi seljaci kad treba uzmemo olovku, moro sam nesto da ucinim da imam neku vajdu od svog rada i poce ja tako ima vec dve godine da gajim pecurke. Ma kad sam poceo, to ko da probam u onu nasu staru kucu u onaj veliki podrum. Podrum dobro ukopan, zidan kamenom a na tavanici sve debele hrastove grede. Tu sam poceo da gajim pecurke bukovace. A posle kad je krenulo u dvoristu sam iza kuce postavio veliki sator kojem su zidovi od posebne folije a unutra sam okacio more dzakova iz kojih izlaze pecurke.
Sproveo sam cudo cevi, postavio posbne prskalice, namestio svuda merace vlaznosti kako vec treba i da vidis kako one dobro uspevaju, a prodaju se ko lude na pijacama u gradu, ja ih oteram kamionom i opet se vratim rano u selo.
Imao sam i svinja, krmace pracare, i preko sto prasadi, pa sam sve to rasprodao, ko nije drzao svinje nezna kako to smrdi kad se cisti da nekazem da mirise.
Ja sam se sabrao, da ne kazem doso sebi, jesam seljak al glup nisam, sto da se dzabe mucim i ostavio sam samo nekoliko da imam za sebe a ostalo sve na pijac. Jesam ja prost covek, nako sto bi se reklo jednostavan, po seljacki, prirodan, ne pravim se ja tu pred vama, ma sta ce mi to, ja sam covek domacin u moje dvoriste i u moju kucu.
Da mi je neko reko da cu pored moje zemlje da zivim od pecuraka ja bi mu reko ma bezi bre, al jes tako, sejem senicu da imam slamu koju isecem i prokuvam pa onda punim dzakove i pospem micelij. To ti je seme od pecuraka. I onda one rastu kroz rupice koje sam izbusio na tim najlonskim dzakovima. Jedino sto im smeta su musice, neke sitne i ako nemas dobru vlaznost i temperaturu. Moras da ih beres sve iz reda i kad stignu nema lezanja, moras da ih stalno beres i pakujes u gajbe pa na pijac,
Uvek sa i kao dete voleo tehniku, da popravljam motore, da na abrihteru isecem daske, da napravim vrata, astale, klupe i stolice. Razumem se nesto i u struju. Nije za mene problem, uzmem krupnu i narezem navoj na cevi da montiram slavine i pojilice u stali. Da sazidam pomocni objekat i malterim. Na selu mora da si za sve rodjen, da znas da sam popravis svaku masinu, jer ako neznas poso ce da stane.
Kad su bila proletos Miletova deca ostavise mi svoj novi kompjuter i ja cackase i malo po malo udje u trag tom sokocalu. Prodje pola godine a ja na njemu se vec se dobro obucih i kad dodju komsije kod mene pa se nadju u cudi sta to ja povazdan cukam na tom konjmpjuteru.
Cudise se kad sam na kucu postavio antenu i svi misljase da sam to uveo satelitsku televiziju jer sam sam pa da ponekad gledam neke filmove i strane programe jer ovde na nasem brdu samo dva programa sa obicnu anteni moze da se dovati.
Pitaju me Srbo sta si to montirao na kucu, kazem to je antena da dovati signal dole u gradu da imam internat. Kad su bili oni Miletovi decaci oni je doneli pa mi je prodadose jer nece da dolaze bar dve godine u kucu pa da ne stoji dzabe. Mile me molio ma uzmi Srbo taj konjpjuter da neko ne provali u kucu dok nismo tu i da ga ukrade a decaci mi dadose i antenu i sve kablove. Pitao sam ja dole u gradu jel mogu ja to montiram sam i da imam taj internat gore u selo. A oni momci se nasmejase pa mi rekose da moze, ako znam samo da mi ne smeta neko drvo jer mora da bude dobar signal i dobra antena. Ma reko, ja sam to kupio i ne umem da to namestim pa se oni ponudise da dodju da izmere signal i utvrdise da je antena pojaka, i vise nego dobra, a za drvo sam se pobrinio pa je platio onaj stari orah sto stoji iza kuce pa sam ga dobro podkreso da im ne smeta kad su usmeravali antenu.
Oni momci mi je podesise i ja im platih za godinu dana odmah i sad jednako gledam sta ima tamo, pa sam televizor i zabatalio. To mi dodje ko razonoda, nasmejem se ljucki i poceo sam da pricam sa ljudima preko internata. Oni mi rekose da kupim i kameru i mikrofon da me vide na internatu. I to sam namestio pa kad svrsim poslove ja upalim taj konjpjuter i zapisujem u njega sve sto mi padne na pamet.
Tako sam ja i upoznao od mnogo zena i tu zenu mog zivota koja mi se mnogo dopala, pisala mi je vise puta, poslala mi slike, i nekako mi zivot promenila, sad imam sa kim da se ispricam. I ona se navrzla na mene pa mi pocesto dodje da pricamo i ja joj reko sve pravo i ko sam i gde sam i sat radim, da sam u ovo moje selo, da nemam nikog, da sam vec bio omutavio jer nemam sa kim da pricam.
A covek ti nije govece da ga privezes, da jede i spava, i njemu treba da progovori neku rec sa nekim.
Video sam ja na ovom internatu svasta, citao sve sto me zanimalo, video sam da ima mnogo zaludnog sveta, koji su na internatu povazdan i bice da i ne spavaju sam o sede i cukaju i pricaju sa nekim.
Ovde uvek ima neko sa kom mozes da pricas. U selu kad sidjem u kafanu, samo se prica o njivi, o stoci, kakve su cene na pijaci, jesam pooro i posejo pa me i to nekad nervira pa sam promenio i sve redje silazim u nasu kafanu kod Bore. Pa me diraju, bre Srbo da ti nisi priveo neku kad te nema u Sloznoj braci da popijemo neku. E da necu da im se sad ipovedam sta radim, kad me pitaju za konjpjuter kazem gledam na njega filmove i slusam pesme.
Da im sad pricam sta je to internat to je malo kompikovano za mene a i za njih da me oni shvate, pa sam izbegavao da pokrecem tu temu. Znam da su neki decaci pokacili antene na svoje kuce pa su me pitali jeli cika Srbo jel ti je to antena za internet, a ja kud cu ne volim da lazem kazem jeste.
Oni se smeju jer je to za njih cudo da i ja seljak imam kompjuter u koristim internat. Kazem bre decaci kad mogu babe po engleskoj i amerikama da koriste internat sto nebi i seljak Srba mogo.
|
| Poalji komentar! Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ζu da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mrnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
seljacina
kacica
Andjelina
markotea
WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
25.9.2009 - 18:02