|
SRBA BRE
14.11.2008
BRACA KO DUSMANI
E malo i reklame bre uclani se oma na Limundo, na aukciji kupices i traktor ako ti treba !
Ko Boga te molim Srbo oces da dodjes sa tvojim traktorom da mi pomognes da izlijemo prvu plocu na kuci. Ma ocu komso ne brini, donecu i nesto da se popije.
Kupio moj komsija jebes ga, tri ara iza Congaceve stale u nakoj strani i ukopao se ko da gradi bunker a ne kucu, taj prvi sprat mu dodje nako ukopan ko da ce da bude atomsko skloniste, tek na drugom sto je potkrovlje izlazi ko zemunica van zemlje. Sta ce kukavac kad je i za taj plac ko okrajak pogace jedva skrpio para.
Pricao mi je on kako je nadrljao ko niko. Ziveo je sa bratom u jednom stanu sa roditeljima, kada su odrasli oni pomrese a oni se pozenise. Svaki dobio po jedno dete, pa zatim ubrzo i drugo, a bogami ne prodje puno ukrcase braca i po trece. Zene ko zene. Dok ih je bilo manje dece, nekako se i podnosile a vec kako su se deca radjala i one se ljuto zakrvise i zamrzise. Jetrve se za gusu povatase, jedna drugoj oci da iskopa.
Pa se taj stan odjednom ucini malen ko sibica, a deca ko deca se izmedju sebe ko i majke krvno zavadise pa je svaki dan bilo veselo i prituzbe su padale ne racun obe majke. Psovala se deca, psovale se jetrve a braca se nekako i drzase al i oni pod uticajem svojih zena nekako popreko se pocese gledati. Tako su ziveli, deca su rasla a oni su vec prilicno potezali iz flase bezeci iz stana u obliznje kafane da bar tamo nadju malo mira.
Tako je sve to bilo dok se deca jedared gadno ne pobise i polupase jedno drugom glave, pa ih fircase sa po desetak kovci u bolnici a zatim i njihove majke nasrnuse jedna na drugu pa braca vise nisu imala kud vec jedan ce morati da ide sa porodicom iz stana po cenu zivota il ce jedno drugom oci da povade i vise ni dana ne treba odlagati vec da se jedan brat kako zna odseli.
Sve bi bilo dobro da su oni imali negde nesto, roditelji im bili bezemljasi, dosli sa sela negde sa juga Srbije gde su ostavili neko parce koje vise ni tamo nema ko da kupi jer svi su od tamo davno pobregli.
Braca su otisla jednom u staru ocevu i dedinu kucu pa kad su videli kakva je to beda zaboravili su brzo i gde im se otac rodio.
I tako ti moj komsija, neki vajni mehanicar, za mesec dana uradi neki temeljic, zabode nesto sipaka u onaj beton ko kad se dete igra i na to od betonskih blokova sam ozida prvi sprat, pa kad to zalijemo betonom, on nastavi da zida pa podize od crvenih blokova i sledeci sprat, vise visoko potrkrovlje jer je mislio odmah da postavi krov i pokrije ga crepom.
Gledam ga muci se ko kristos, sav se osusio nema ga tries kila. Kud ces veceg belaja kad imas toliko dece a bolesnu zenu. Bolje da uzmes stranjku pa o prvo drvo da se zamaknes. I njemu se zena razbole pa malo, malo, od bolnice do bolnice.
Brat mu bio obeco da mu da oko petnest iljada evra al obeca samo, cim on izadje on se sa njim zavadi i ne htede ni da mu pomogne. Pitam ga ja bre komso pa gde ti je brat sto ti on ne dodje na plocu da lijemo. A on sramota ga i nece da prica pred svima bruku veli da radi pa nije mogao da dodje. Ma reko mi posle da je skot, se posvadjo i jedva doceko kad je on izasao i sve su im stvari izbacili u hodnik i u podrum samo da se on sa decom i yenom ne vrati ponovo u stan.
On je bio tih par meseci pod kiriju pa je gledao da ga ne uvati jesen da vidi da pokrije i skrpi bar jednu sobu sa gipsanim plocama koje ce da nalepi mesto malteracije pa da se nekako useli.
Skupismo se dakle ujutru i ja dotera traktor da izvlacimo kolica na plocu i zapocesmo i bogami nismo prekidali dok je nismo nalili a i kisa je pretila da ce da pada pa smo se zurili.
Nakon mesec dana je vec poceo da zida i ubrzo opet mi se nadjosmo na istom poslu da mu pomognemo da podigne gradju, da izletvamo i poredjamo crep. I na radost njegovu zavrsismo to nekako i popismo od one moje ljute rakije nekoliko flasa dok taj poso ne privedesmo kraju.
Uvede mu ja struju, dinara mu ne htrdo uzeti. Pa zatim i vodu jer bi mi zao da gledam onu njegovu decicu pa ko da im pomognem da se sto pre okuce. Za nekoliko dana nalepismo mi te ploce na zidove, ogletovasmo i prekrecismo te dve sobe, kuhinju i kupatilce da imaju za pocetak gde da zive.
Sta ce stolariju je stavio koju je neko drugi sa kuce skinuo, pa mu je poklonio jer je sad zavladala i moda da se plasticni i aluminijumski proyori i vrata na kucu mecu.
Veli on meni, e moj komso ja da ti zaboravim ovo nikad necu, eto rodjeni brat pa da mi je dosao da bar bude tu a on se samnom zavadio jer sam mu ostavio stan pa se brine sto treba da me isplati. kad mi je prekipelo a sto je on jedva docekao rekao mu pisam se na te pare ne trebaju mi a ni ti dok sam ziv.
Kazem ja njemu e komso ne valja vam poso. Braca pa se tako zavadiste, sutra ce deca porastu da slavite, da zenite i udajete a vi ce te se i dalje mrzeti ko najgori dusmani. |
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
• seljacina
• kacica
• Andjelina
• markotea
• WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
