|
SRBA BRE
28.2.2009
JEL ME TO STAROS SUSTIZE
Pitaju me kao da su mi rodbina, a nit su mi rod ni pomoz Bog. Ko i ja tumaraju, ko slepi okolo udaraju, od poznatog zla se i bede sklanjaju.
Pitaju me kako mi je, jel i mene to stigla ova kriza. E sad nadjose me sevte, da me pitaju gde me najvise bole, oce li neko bedan umreti i ko ce ga sahraniti i ozaliti. Da pravo kazem, sve znam samo ne znam kad cu da umrem. Sta znam, kad ne znam, reko bih da opet neki gadni vetrovi duvaju nama sa zapada. Omraza raste, neki nespokoj se uvuko u narod. Tudjini nam dobro ne misle, sto iskroje i sasiju oni bi da nam odma obuku, ako nam je jedna nogavica kraca tegle nam da se izjednace, ako nam je tesno pa nam se pantalone da prostite uvlaci u tur, onda nema da se zalimo jer tako je to kad ti drugi meri, drugi kroji, drugi sasije.
Kako mi je, ima li zime, jel ima mraza, hoce li biti zita ili ce da dodje gladna godina. Povratile se i zime, snegovi, a kad dodje leto, pa ce i sunce da se pomami i nebo zapali, zemlu sagori pa kad se osusi i ispuca a noga upadne u rupu. Pojave se tad svakojake bube i misevi, a na polja kidisu divlje svinje. Ako ne strazarim i sobalim bar dve tri iz puske, ako to ne rasterami ne zaplasim ima da propadnem nacisto. Ima da gledam sta sam radio, i za sta sam se mucio. Dodje jesen, kad treba da se zacuju iz sokaka svadbe,a ono samo pratnje daleko bilo, narod odmice, a deca se ne radjaju ni u jednu kuci ni da kmekne, ni da se cuje da opali puska da se rodio nekom naslednik, da nastavi kucu, da se ne ugasi slavska sveca i familija. Da tudjin na imanje ne nasrne i sela prisvoji. A i narod se gadno izmetnuo, decu vole al u tudjoj kuci, jer to treba raniti, odevati, skolovati a zivot je kratak i mucan ako se ne zaimas. Pa kad neko ima cetvoro dece a njega gledaju ko da je poludeo, ko da mu je pamet vrana popila. Pa je i doslo neko vreme sto narod vise u kuci i imanja ima to manje dece ima. Nekako se stisne i pozlobi, postane amisan, kad mu neko nesto zatrazi prekrsti se i uprepodobi mislis da je poslednja sirotinja kolko kuka i bogorada da nema u kuci sta jesti.
A narod ne cine ni bogati pojedinci, ni polja, kuce i imanja, narod ako ga je mnogo u kuci se podeli, ako je mnogo gladnih usta, u svet se otisnu pa se opet zivoz negde novi zapocne i slava podize.
Nece nas pamtiti po tome kolko smo imali para, nece nas sacuvati velike kuce, vec nas porod i narod koji gmize i svojski se trudi da mu se koren i poreklo ne zatre. Nas malo ne cini ni selo, a kamoli grad il drzavu.
Ne volim kada me stara muka podbije pod grudima, a obrve se nakostrese, kad mi sevaju munje ispod obrva, kad se ukocim od proslosti ili cutanja. Gledam kroz prozor, kako sneg promice, negde se uvek cuje ker kako promuklo laje i kaslje.
Pa sam i godina natovario kao i ovaj narod, i sve teze vucemo, sve potezemo i cimamo ali noge nam teske od zemlje, ruke nam ispucale i zuljevi narasli pa se skamenili, nokat mi otpao jer sam se udario pa je poplaveo a prst se naduo ko testo raste i sve u njemu otkucava zivac, kucao mi sve u mozak, od bola sam sve svece video. Pa to je meni ko dobar dan, da se udarim, posecem, ubodem, da me udari krava sa rogovima, da se ritne, da me vepar il krmaca ujede kad se prasi. Pa onda onako mokre prasice u korpi nosim u kucu pored sporeta da se osuse, jer more je meni tako propalo kad se krmaca prasi uzimu, pa jos obnoc, i dok dodjem a ona pola il pogazila, a ako je nevaljala i pojela. Ostrvi se i nasrne a meni dodje da je ubijem, da je zakoljem i takve se kurtalisem jer nikad nisam voleo kad se na svoj porod nasrce pa makar to cinila i krmaca. A posla ko za ludaka, molim boga, da mi se nadje, da me zaobidje propas jer od Boga ne mozes da otmes. Dok gledas u nebo, dok od kise i sunca zavisis sve godine su isti ili te ceka da kukas sto je tolko rodilo i prerodilo, il da se vajkas sto ti sve propalo i sto si radio dzabe.
Kad se nako ljucki naradim, kad je uveliko sneg napada, cistim i prtim do stale, do supe za drva, a ledenice pocnu da rastu ispod krova, a pec bubnjara se usija i jarina udara u lice. Sedim i dremam ko macak, i s pola uva slusam vesti a dan sve duzi a noc sve kraca.
Sneg sve cesce se topi, cuju se oluci, ponekad se i sneg skrsi sa krova pa se trenes, pa se setis da
je zima na izmaku. Cim lepi dani dodju, neznam sta cu i gde cu pre. Savataju me poslovi, da drljam, sejem, da svoju muku rasipam i opet se nekoj vajdi nadam. Vocjke treba orezati, okreciti, oko njih okopati i nadjubriti. A i ono djubre koje sam izvuko treba rasturiti po njivi. A u mene svednako samo dve sake i ova vec pogurena ledja, kicma mi se savila a u vratu krca, okostava, vise ne mogu ko covek ni da se na traktoru okrenem kad orem. Uvece kad legnem boli ovde, boli onde, ma boli svukuda, legnem umoran ustanem jos umorniji, dok ustanem posle neprospavane noci se treba da se razmrdam, pa se obadam i tabam ko pijan, dok me bolovi ne puste i onda mi bude lakse i progledam ko covek na oci.
A nije da sad kukam, da se vajkam, da mi je dosla zuta il crna minuta, vec tako se sve pretvaram da mi nije nista. Rodio se da se mucis pa ti kad sedis i ne radis ko da si besan pa sedis zaludan, valčjda navika, da radis, to su valjda zivci. I zivot mene ne mazi, od sile da napravi me nemocna i korake skrati, da ne vidim, da ne cujem, da zaboravim ono sto je juce bilo a da pamti sve od Bog te pita, da se polako pretvaram u dete i sva ona secanja iz detinjstva se probude kao nagovestaj da se zivot polako vraca na svoj pocetak da se u poslednje dahu i grcu izgubis i napravis mesta, da se sklonis i svoje umore i terete
nekom drugom prepustis. I svaki dan kad te nista ne boli docekas kao praznik.
Pa sam i godine svoje prihvatio i sa mladoscu se davno rastao, svoju snagu rasipo, zdravlje se krunilo i na poljima rasulo, al veru i dusu jos imam i krstim se i molim se i od Boga ocekujem vise nego sto ce mi dati i sto mi sleduje. Kao da smo svi na pocetku ili tokom zivota u svoju torbu stavili taman toliko kolko mozemo poneti, a ko se preopteretio, koga poteralo, ko se zaneo pa mu usta prevelika i oci gladne se nasao na muci da svoju glad utoli, da svoju mracnu stranu sakrije i zivot prevari. |
| • Pošalji komentar! • Obavesti prijatelja!
|
Komentari
|
|
|
|
O blogu
Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu...
Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv...
Kategorije postova
Blog prijatelji
• seljacina
• kacica
• Andjelina
• markotea
• WaRioRrpriNceSs
Ostali linkovi
Blog Hosting
|
|
