Ja, Srba Bre ovoga mi krsta, necu da bidnem lenj, ću da nadjem vise vremena da pisem o nama, jes da smo mi malo zagulljeni, ocu da pisem o najboljim ljudima, o nasoj muci, o nasem ponosu i poslu, o svim nasim obicajima, o nasoj veri i poreklu, o praznicima, o saranama, o ljubavi i mržnji, o tome sto je bilo ili ce da bidne. A ko mi opsuje seme i pleme, poreklo i jezik, dobice od mene ono za ono. A kome se se ne svidja sta pise Srba bre o politici, tutanj da ga ne protera s vrljiku il sa neku oplovacu... Mene su privodili sta sam nekad javno pricao, mozda ce me privoditi neko sto sam ovo pisao a vas ako privedu sto ste citali ko vam je kriv... https://www.blogoye.me/seljak/ sr Fri, 17 Jul 2026 11:09:58 +0200 BlogOye! Evo mene opet, prosule se kise, pa imam vise vreemena a djavo mi kozu dere, poso me svakako ceka kad izgreje sunce, a do tada cu da vam pripovedam sve sto se dogodilo u selo, okolo sela i sire. Narod svednako umire, sto i nije neka narocita vest, umiralo se i pre, i tu nije neki red, kako koga zakaci neka bolescina pa se posle Kristovih muka najzad odmori i oprosti od svih problema i sekiracije. U selu je sve ko i pre, seljaka sve manje, a neradnika sve vise. Radnika gotovo i da nema jer firme pozatvarase i rasprodase sve to u bescenje a u svemu tome kao da im pomaze i sama drzava. Svaki seljak obradjuje svoju zemlju, djubri je redovno, a djubrivo mu je uvek bilo prvo ono od svoje stoke pa onda ono kupovno koje je sve skupje i kad bacis u zemlju samo Bog zna kakva ti je racunica kad dodje jesen. Posto se drzava mnogo brine o nama seljacima pocela je da nekontrolisano dozvoljava uvoz poljoprivrednih proizvoda, pa ima zamrznutog mesa pre desetak godina, ima i radioaktivnog sira, jaja. More samo corav ne vidi da se i stoka se proredila, seljaci su batalili velike turnuse svinja, goveda pa se i stocna pijaca ispraznila i nema vise na njoj neki izbor zive stoke kao nekad. Ja bih rekao da su seljaci posle visegodisnjih prevara konacno okrenuli drugi list, okrenuli curak naopako i nece vise da rade u korist svoje stete. U svakom selu ima onih koji vole da povremeno zakolju neko tele, neko prase ili june i da odnesu to meso kako mi seljaci kazemo po kucama u grad da razdele kako su vec sa musterijama telefonom dogovorili. Mnogi koji su radili u preduzecu se prihvatise klanja i noza kao jedini nacin da prezive i poprave svoje lose stanje kucnog buzeta. Tacno mi u selu znamo koji kolju krijuci po garazama, a gde zavrsi to meso to nemojte mene da pitate. Pitajte drzavnu inspekciju koja sve to vidi ali se ne mesa u privatan biznis. Klanice su svuda, iz podruma, garaza mucu krave, telici ili se cuju svinje kako skvice kad im dodje crni petak. Mesa ima i to ode ako sto rekoh po kucama a uglavnom rekao bih ja ovako pros po nekim restoranima gde se vesto zaobilaze papiri i lako provuce i toliko neprijavljeno meso. Oni koji su u drzavi dotakli dno, polako preko prodaje tog mesa se podigose i u nihova dvorista doterase mercedese, kamione za prevoz stoke i polako se zaimase i batalise svaku pomisao da se negde ponovo zaposle. Sa svojim mesom kako se kaze ispod tezge oni postase uzor mnogima i njihov standard se preko noci podize da im pozavide komsije. Nisam  video ni jednog kasapina da je otvorio kaspnicu, prijavio radnike i promet vec tako raduckaju na divlje za svoj gros i bas ih briga za porez, PDV i racune. Tako prodajuci mufte,  drzavu izvrgavaju ruglu, pa jos govore da se sve moze kupiti, da se ni u zatvor ne ide ako imas para da platis da te oslobode dokazane krivice. Oni koji imaju ne veruju onima koji nemaju. Deca onih koji imaju pocese da kupuju neke besne motore, da se oblace u skupu odecu a na noge obuvaju skupe patike.. Ove godine rodila je lepo kajsija, ali udarise kise i sve potruli i sav rod ode na zemlju. Nesto sam skupio u bure da ispecem koji kazan rakije. Aklo me pitate jesam li se ozenio, odma da vi kazem nisam i skoro nece Srba nece da stane na taj ludi kamen. A ocu li se jedared i ja ozeniti, ocu al mi mlada svednako pobegne uz bagrem. Kad je budem stigo i doveo pred popa da nam veze ruke s peskirom i na glave  turi krune da nas voda bar tri kruga da se naviknemo jedno na drugo tako vezani. Evo i ja vec kunjam, kucam a spava mi se oci mi se sklapaju. Dremam ko mace. Preskacem neko slovo, ceskam se po bradi i prisecam se sta sve nikad nije bilo a sad je postalo ko normalno. Nikad nije bilo da skolovani ljudi postaju cobani. Kupe prvo jedan broj ovaca i koza i poteraju po polju da ih citavo leto napasaju dok se ovce ne ojagnje pa da ih posle prodaju. Kada je i profesor poceo da cuva ovce i koze da muze i pravi jogurt koji je  hladio u flasama u izvoru svi su rekli da je izlapio. da su ga mozda  isterali iz skole jer je osamario neko nekog nekulturnog ucenika a to je sad tezak prekrsaj i za manji se leti sa posla i roditelji se cujem rado upucuju u ministarstvo prosvete da prijave one koji nece da popravljaju ocene njihovoj lenjoj i nekulturnoj deci. Svi koji znaju profesora se cude jel moguce da skolovan covek tako poludi i umesto da radi negde za platu on se obada po potesu, po pustim utruinama gde su nekad bila polja zemljoradnicke zadruge pa ona propala i sad po njima se bele ovce i koze koje cuvaju ti novi skolovani cobani. Izracunali bice da je bolje da cuvaju stado ovaca nego da negde rade za neku kukavnu platu. Thu, 02 Jul 2009 20:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/seljak/66077/ Pitaju me kao da su mi rodbina, a nit su mi rod ni pomoz Bog. Ko i ja tumaraju, ko slepi okolo udaraju, od poznatog zla se i bede sklanjaju. Pitaju me kako mi je, jel i mene to stigla ova kriza. E sad nadjose me sevte, da me pitaju gde me najvise bole, oce li neko bedan umreti i ko ce ga sahraniti i ozaliti.  Da pravo kazem, sve znam samo ne znam kad cu da umrem. Sta znam, kad ne znam, reko bih da opet neki gadni vetrovi duvaju nama sa zapada. Omraza raste, neki nespokoj se uvuko u narod. Tudjini nam dobro ne misle, sto iskroje i sasiju oni bi da nam odma obuku, ako nam je jedna nogavica kraca tegle nam da se izjednace, ako nam je tesno pa nam se pantalone da prostite uvlaci u tur, onda nema da se zalimo jer tako je to kad ti drugi meri, drugi kroji, drugi sasije. Kako mi je, ima li zime, jel ima mraza, hoce li biti zita ili ce da dodje gladna godina. Povratile se i zime, snegovi, a kad dodje leto, pa ce i sunce da se pomami i nebo zapali, zemlu sagori pa kad se osusi i ispuca a noga upadne u rupu. Pojave se tad svakojake bube i misevi, a na polja kidisu divlje svinje. Ako ne strazarim i sobalim bar dve tri iz puske, ako to ne rasterami ne zaplasim ima da propadnem nacisto. Ima da gledam sta sam radio, i za sta sam se mucio. Dodje jesen, kad treba da se zacuju iz sokaka svadbe,a ono samo pratnje daleko bilo, narod odmice, a deca se ne radjaju ni u jednu kuci ni da kmekne, ni da se cuje da opali puska da se rodio nekom naslednik, da nastavi kucu, da se ne ugasi slavska sveca i familija. Da  tudjin na imanje ne nasrne i sela prisvoji. A i narod se gadno izmetnuo, decu vole al u tudjoj kuci, jer to treba raniti, odevati, skolovati a zivot je kratak i mucan ako se ne zaimas. Pa kad neko ima cetvoro dece a njega gledaju ko da je poludeo, ko da mu je pamet vrana popila. Pa je i doslo neko vreme sto narod vise u kuci i imanja ima to manje dece ima. Nekako se stisne i pozlobi, postane amisan, kad mu neko nesto zatrazi prekrsti se i uprepodobi mislis da je poslednja sirotinja kolko kuka i bogorada da nema u kuci sta jesti. A narod ne cine ni bogati pojedinci, ni polja, kuce i imanja, narod ako ga je mnogo u kuci se podeli, ako je mnogo gladnih usta, u svet se otisnu pa se opet zivoz negde novi zapocne i slava podize. Nece nas pamtiti po tome kolko smo imali para, nece nas sacuvati velike kuce, vec nas porod i narod koji gmize i svojski se trudi da mu se koren i poreklo ne zatre. Nas malo ne cini ni selo, a kamoli grad il drzavu. Ne volim kada me stara muka podbije pod grudima, a obrve se nakostrese, kad mi sevaju munje ispod obrva, kad se ukocim od proslosti ili cutanja. Gledam kroz prozor, kako sneg promice, negde se uvek cuje ker kako promuklo laje i kaslje. Pa sam i godina natovario kao i ovaj narod, i sve teze vucemo, sve potezemo i cimamo ali noge nam teske od zemlje, ruke nam ispucale i zuljevi narasli pa se skamenili, nokat mi otpao jer sam se udario pa je poplaveo a prst se naduo ko testo raste i sve u njemu otkucava zivac, kucao mi sve u mozak, od bola sam sve svece video. Pa to je meni ko dobar dan, da se udarim, posecem, ubodem, da me udari krava sa rogovima, da se ritne, da me vepar il krmaca ujede kad se prasi. Pa onda onako mokre prasice u korpi nosim u kucu pored sporeta da se osuse, jer more je meni tako propalo kad se krmaca prasi uzimu, pa jos obnoc, i dok dodjem a ona pola il pogazila, a ako je nevaljala i pojela. Ostrvi se i nasrne a meni dodje da je ubijem, da je zakoljem i takve se kurtalisem jer nikad nisam voleo kad se na svoj porod nasrce pa makar to cinila i krmaca. A posla ko za ludaka, molim boga, da mi se nadje, da me zaobidje propas jer od Boga ne mozes da otmes. Dok gledas u nebo, dok od kise i sunca zavisis sve godine su isti ili te ceka da kukas sto je tolko rodilo i prerodilo, il da se vajkas sto ti sve propalo i sto si radio dzabe. Kad se nako ljucki naradim, kad je uveliko sneg napada, cistim i prtim do stale, do supe za drva, a ledenice pocnu da rastu ispod krova, a pec bubnjara se usija i jarina udara u lice. Sedim i dremam ko macak, i s pola uva slusam vesti a dan sve duzi a noc sve kraca. Sneg sve cesce se topi, cuju se oluci, ponekad se i sneg skrsi sa krova pa se trenes, pa se setis da je zima na izmaku. Cim lepi dani dodju, neznam sta cu i gde cu pre. Savataju me poslovi, da drljam, sejem, da svoju muku rasipam i opet se nekoj vajdi nadam. Vocjke treba orezati, okreciti, oko njih okopati i nadjubriti. A i ono djubre koje sam izvuko treba rasturiti po njivi.  A u mene svednako samo dve sake i ova vec pogurena ledja, kicma mi se savila a u vratu krca, okostava, vise ne mogu ko covek ni da se na traktoru okrenem kad orem. Uvece kad legnem boli ovde, boli onde, ma boli svukuda, legnem umoran ustanem jos umorniji, dok ustanem posle neprospavane noci se treba da se razmrdam, pa se obadam i tabam ko pijan, dok me bolovi ne puste i onda mi bude lakse i progledam ko covek na oci. A nije da sad kukam, da se vajkam, da mi je dosla zuta il crna minuta, vec tako se sve pretvaram da mi nije nista. Rodio se da se mucis pa ti kad sedis i ne radis ko da si besan pa sedis zaludan, valčjda navika, da radis, to su valjda zivci. I zivot mene ne mazi, od sile da napravi me nemocna i korake skrati, da ne vidim, da ne cujem, da zaboravim ono sto je juce bilo a da pamti sve od Bog te pita, da se polako pretvaram u dete i sva ona secanja iz detinjstva se probude kao nagovestaj da se zivot polako vraca na svoj pocetak da se u poslednje dahu i grcu izgubis i napravis mesta, da se sklonis i svoje umore i terete nekom drugom prepustis. I svaki dan kad te nista ne boli docekas kao praznik. Pa sam i godine svoje prihvatio i sa mladoscu se davno rastao, svoju snagu rasipo, zdravlje se krunilo i na poljima rasulo, al veru i dusu jos imam i krstim se i molim se i od Boga ocekujem vise nego sto ce mi dati i sto mi sleduje. Kao da smo svi na pocetku ili tokom zivota u svoju torbu stavili taman toliko kolko mozemo poneti, a ko se preopteretio, koga poteralo, ko se zaneo pa mu usta prevelika i oci gladne se nasao na muci da svoju glad utoli, da svoju mracnu stranu sakrije i zivot prevari. Sat, 28 Feb 2009 22:06:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/59335/ Zajednički život Hrva i Srba je prohujao je sa Jugoslavijom, nestao u bljesku i oluji što izgleda ne shvataju samo političari iz Beograda - vec i mnogi u svetu i u odcepljenim republika smatraju da je stecena nezavisnost tih novih samoproklamovanih i od srpskih neprijatelja podrzanih drzava„gotova stvar“. Srbi koji su proterani sa Kosova i Metohije, iz Hrvatske, iz BH nad kojima je izvrsen etnicko ciscenje i ocit geniocid se polako odricu ideje da osim prodaje svojih devastiranih imanja nemaju drugog izbora jer povratak u stari kraj gde je svaki suzivot i od strane vlasti u praksi jednostavno onemogucen i lici na fanatastiku. Jedino sto ih drzi dok su zivi ponekad obidju svoj stari kraj koji su izgleda zauvek napustili, tamo su jedino ostali grobovi i mrtvi. Preksrte se, upale svece i okade tamjanom unistene spomenike i nadgrobne ploce. Pogledaju u oci svojim do jucerasnjim komsijama cije su oco ispunjenim mrznjom i zlom. Na srpskim grobljima koja su mnoga unistena jednako i u Hrvatskoj kao i na Kosovu leze i oni koje su hrvatske postrojbe zatekle posle povlacenja. Leze bezimeni pokopani vecinom kao NN lica jer se tako lakse sakriva i zlocin. Leze namerno rasuti po grobljima, prevozeni su po pedeset kilometra od mesta egzekucije gde su nad jamama koje su sami iskopali stajali vezanih ruku i cekali da ih dzelati ubiju hicem u potiljak ili slepoocnicu. Sva licna dokumenta su im oduzimana i unistena, i identifikiacija leseva koji su tako namerno izmesani i prevozeni je sada spora i samo retke porodice na osnovu DNK testa pukom srecom uspevaju da dodju do saznanja gde im je poginuo sin, otac ili suprug. Izgleda da postoje cak i podaci, dokumenta ko lezi gde ispod tih NN krstova ali to Hrvatska krije jer tako sakriva i svoje zlocine. Kako je tako agilna u pravljenju spiskova onih srba koje optuzuje za navodne, i cesto uzmisljene zlocine a nije agilna da porodicama nestalih da te podatke i prekine njihovu visedecenisjku agoniju. Ne ona to ne zeli jer se tako i ruga srpskim zrtvama da tako neobelezeni i bezimeni treba da leze rasuti po poljima i u korov zaraslim krstovima, na stratistima i nad jamama. Mnogobrojni krstovi se namerno unistavaju, cupaju i spaljuju i masovne grobnice polako zarastaju u korov ne retko i miniraju kao sto je i ona u selu Januz i sumi Prasnik gde su stradali i pokopani u masovnu grobnice mnogobrojni civili. Sada se vodi proces onima koji su izvrsili streljanje u Vukovaru a na drugoj strani Hrvatska presucuje sve one masovne zlocine nastale pre, nakon ili u toku oluje pa tome nije mogao u Hagu da izbegne i vajni hrvatski general stari evropski kriiminalac Ante Gotovina kome je sudjeno naj manje tri puta i osudjen je za ta dela u Francuskoj. Morace da poloyi racune zasto je prekrsio naredjenja svojih nalogodavaca iz Amerike i taj perfidni plan da se ocisti hrvatska od od Srba delimicno pokvario i bacio ljagu na branitelje koji su sproveli u delo i traljavo sa prepoznatljim tragovima ostvarili onaj stari plan etnicki ociscena Hrvatska od mrskih Srba i njihovih opanaka. Doneli su takve zakone da povratnici uglavnom ne mogu povratiti svoju imovinu, ne mogu ostvariti pravo na penziju, ne obnavljaju im se kuce i u njima jos zive oni koji su ih tipovali i obelezili za vreme oluje. Ne mogu pomisliti da im se na primer vrate stanovi u Zagrebu i svaki koji pokusa obicno se suoci sa laznim optuzbama da su vrsili zlocine za vreme trajanja ratnog sukoba. U saboru sede laznjaci, Pupovac i kompanija koji sa srpskim neprijateljima iz redova HDZ a i HOS a, kroje neku politiku koja je naj cesce na stetu srba i srpskih povratnika i Hrvatsku. Kada Srbi povratnici kazu da oni imaju pravo na svoja imanja jer je to privatni posed i uzurpacija je kao i okupacija njihovih sela. Nema opravdanja da bilo okupira neciju privatnu imovinu. Imovinu koja je opljackana ili unistena, sume posecene a kuce porusene ili dinamitom raznesene. Istina se ne moze sakriti, u Srbiji je jos prisutno preko osam stotina hiljada izbeglih lica, od njih par stotina hiljada ne mogu ni svoje mrtve da pristojno i ljudski pokopaju pa i dalje obilaze zapustena srpska sela trazeci ispof NN krstova svoje najmilije. Zasto drzava Srbija ne zatrazi da se sva lica koja leze kao NN lica iskopaju, identifikuju, da se iz masovnih grobnica izvade lesevi i pristojno pokopaju a zlocinci pronadju i primereno kazne. Za vreme rata Srbe je druga strana nazivala cetnicima. Potpuno pogresno i smesno. Oni su bili samo Srbi koji brane svoj prag i svoje selo od povampirenog ustastva i barbarskog nasrtaja na njihov vise vekovni opstanak na tim  prostorima. Pod jasno istaknutim simbolima za vreme oluje i posle oluje ubijani su zarobljeni srpski vojnici, srpska nejac, zene i starci. Njihove kolone  su napadane bez milosti i samo je novi asvalt mogao sakriti tu prosutu krv a ne retko i leseve koji leze ispod tog asvalta. Sada se u Hrvatskoj vodi polemika o ustasoidnoj zaostavstini i svima onima koji su profitirali na tome, koji pokusavaju parolama da prikriju mnoge zlocine i pravu prirodu i karakter te borbe koja je povedena da bi se zauvek Srbi etnicki ocistili i uklonili sa tih prostora. Zadar nije samo grad gde se odrzavaju sportska nadmetanja. U njemu se ponavljaju slike koje Srbi pamte i ucinice sve da u svojim secanjima sacuvaju one koji su pogubljeni i koji ce kao neynani junaci da tako leze u neobelezenom grobu. Oni svi imaju jedno ime,Srbin, tu lezi srski sin, srpske majke, srpska braca, sestre, deca i ocevi. Dok ima i jednog zivog Srbina neka oni koji su pocinili zlocine ne mogu da mirno da spavaju jer pravda i istina je neka spora ali i ruke pravde dostizne. Da vas podsetim da ne lupam u prazno i sve sto napisah je istina pa i ono sto pisu hrvatske novine o tome dovoljno govore bez mojeg komentara. LIST SLOBODNA DALMACIJA : U Zadru osnovana Udruga za ustaše, bojovnike i domobrane, partizanima ulaz zabranjen! U Zadru je osnovano Hrvatsko obredno društvo bojovnika drugog svjetskog rata i Domovinskog rata Zadarske županije (HODB), koje već broji stotinjak članova, a upis u Društvo zabranjen je partizanima. - Objedinit ćemo sve hrvatske ustaše, bojovnike i domobrane. Odavde smo potaknuli osnivanje podružnica u brojnim hrvatskim gradovima – izjavio je Ivo Matanović, koji je u Zadru predsjednik Zdruga udruga hrvatskih političkih uznika RH i inozemstva, dok je predsjednikom HODB-a imenovan pukovnik u mirovini Drago Vujević. - HODB će osnažiti i onda ćemo mi pozivati na demonstracije, a ne razni Đakići. Zbog naše ustaške ikonografije žele nas proglasiti fašistima, ali šahovnice i Pavelićeve slike su hrvatska, a ne fašistička ikonografija. Branitelji Domovinskog rata pod tom su ikonografijom ratovali – naglasio je Ivo Matanović. Već 5. prosinca HODB za članove najavljuje misu u počast prosinačkim žrtvama iz 1918, a za 28. prosinac, na dan smrti Ante Pavelića, organizirat će se misa u zadarskoj crkvi Svetog Ivana. - HODB će samo u Zadarskoj županiji imati oko 1.500 članova, jer su nam se priklonili brojni branitelji. Mi smo hrvatski nacionalisti, a takvih je i 90 posto hrvatskih branitelja – istaknuo je Matanović, objašnjavajući da u Zadru ima 11 braniteljskih udruga, ali da su njihovi članovi ogorčeni čelnicima udruga, koji su redom „politički poslušnici aktualne vlasti“. HODB je od zadarske gradske uprave zatražio prostor za rad, a Matanović upozorava da imaju pravo po gradu nositi ustaške odore, jer tako stoji i u njihovom Propisniku, a HODB je uredno registriran u Uredu državne uprave. Lada Kalmeta / EPEHA U Zadru osnovana Udruga za ustaše, bojovnike i domobrane, partizanima upis zabranjen! Samo jos nedostaju jevreji, cigani i psi, ali se to ocito iz natpisa podrazumeva. Osnovano Hrvatsko obredno društvo bojovnika drugog svjetskog rata i Domovinskog rata Zadarske županije (HODB), koje već broji stotinjak članova, a upis u Društvo zabranjen je partizanima ! Svaka cast i to je ocit doprinos demokratskim procesima u Hrvatskoj i borbi protiv starog i novg fasizma. Ta borba je ocito samo saralaza. Sa stadiona se salju jasne poruke i pozdravi onih lica u crnim kosuljama sa podignutom rukom govore sami za sebe a Srbi tu poruku jasnio prepoznaju i pamte. Fri, 30 Jan 2009 21:15:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/57172/ Zavrnuše nam plin naša vajna braća Rusi jga baš na badnje veče i Božić tako spičeni da dočekamo neko uz grejalicu a neko ko ič nema ledja uz ledja. Možda od ove plinske krize bude i neke vajde pa nam za devet meseci poraste za neki promil natalitet jer se naj bolje čovek ugreje telo uz telo, provereno. Ko ne veruje nek odma proba, vašu lepšu polovinu ako možete da skinite onako furt pa se i vi skinite dok se smrzavate pored radijatura na minus deset, pa jednim salto skokom pod jorgan planinu. Ako vam vaša lepša polovina ne zavali jednu u labrnju il u rebra kad je ledenom rukom uvatite gde stignete onda imate šanse da se još uz nju i zagrejete. Ako vam njena blizina smeta predjite preko toga bar dok prodje ova plinska kriza pa posle možete da zanoćite i komšiluku. Ako ispalite plinski metak posle tanjira prebranca e onda nek vam je bog u pomoći biće svašta, pomenuće ti oca, familiju selo i zavičaj, reći će ti i ono što ne bi, da je znala da si takva stoka ni mrtva se nebi udala, da si konj, da si ispušten u odgojnoj fazi, da si neokresan i tako to. Kaže meni komšija što je proletos uveo gas, prodo sam kaljavu peć, prodo sam kamin Alfa plam, prodo sam šporet smederevac e sad mi se kuća pretvorila u zamrzivač, samo da legnem pa naproleće da me odmrznu kad Rusi reše ovaj spor oko toga ko im krade gas. Ma mora da negde je gasovod bušan, gasovod pušća. To se neko ko u Srbiji prikačio na divlje na banderu ili na vodovod pa nikom ne plaća ništa. Mora da se su se zakačili na gasovod pa kraduckaju uz put pa okriviše naivnu U krajinu, ko zna mora da je kriva čim u imenu ima reč krajina. Tu nisu čista posla. Sve ovo sa gasom mi govori da ja kupim još jednu peć koju mogu da koristim za grejanje i kao šporet. Ovaj gas nije neka siguracija, ako ga ja uvedem  garant će da bude neka havarija, teroristički akt u nekoj tamo zemlji tako da će da mi se smrznu pečurke i ja sa njima. Lepo meni kaže moj deda, bre Srbo svi tvoji se grejali na drva iz naše šume a ti vantaziraš da uvedeš gas, more nećeš se ti od ogrejati, kad zavrnu slavinu a sneg padne do pojasa, u šumu ne može, struja nestane a ti gledaj štaćeš onda. A ja zapenio more deda ne znaš ti da je to tehnologija koju je usvojio ceo svet, da se iz Rusije tim gasom greje cela Evropa. A on ni pet ni šest kaže oćeš dok neko ne počne da krade pa Rusi ugase gas svima pa dok se to razmrsi ima da se smrzneš ko ona stvar. E deda svaka ti zlatna... Thu, 08 Jan 2009 18:52:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/55772/ Kad su delili šta će ko da bude, mene kad su videli nako krupnog rekoše Srbo jebo ga ti, ima da  budeš seljak i nemo da se žališ. Fala ti bože i gde čuo i gde ne čuo. Što rmbačim ceo svoj vek, što argatujem od jutra do sutra, što gledam kako smenjuju godišnja doba i praznici, pa se i ne kudim i opet velim i ovaj je poso i život za čoveka. Da vidiš za svog života kako se kroz selo pronose domaćini i fukara bez nekog reda, da umiru i oni koji ne bi trebali, da vidiš kako selo izmiče pred gradom i groblje se stalno puni a selo brzo prazni.  A seljak da oće da malo stane i dane, da sedne i odmori ko čovek. Ako i sedne njemu presedne, uvek mu djavo kožu dere, pa se misli sta nije stigo da uradi, šta mu je preteklo, pa se u sebi ko mesec ždere i sve tako iz godine i godinu dok snagu ne izgubi dok savim ne onemoća i dotraje. Seljak dok može da radi on i živi, kad počne da poboljeva, počne da se lekovima krpi e onda mu je sve teže dok ga snaga skroz ne izda i bolest ga sasvim ne osvoji. Seljak ne može da sedi s mirom, da krcka penziju, da sedi u avliji i gleda kako narod ide u polje. Uvati ga sproleća neka muka, pa se čini mi se preporodi i onako bolan opet negde ide sa traktorom, nešto seje a uvek se pita dal će to i da ovrši. Ako pretera jedared il dvared pa se izvuče on će još malo da poživi da se još malo namuči, da pomisli da mu je preteklo još neka godina rada, i kad se ponada da mu je opet došla neka nova snaga njega izda najednom srce ili pamet pa umre gde ga smrt stigne u dvorištu ili u polju i padne i ugasi se ko sveća. Ako se to i desi, svi će da kažu, odmorio se mučenik a dosta se i naradio, dosta je i živeo kolko je radio, koliko je samo njiva preorao, koliko je puta ozebao i pokisao. Sećam se svih godina i onih dobrih, koje su retke a još više onih koje bih tako bio rad da zaboravim al ne mogu. Pamet me još dobro služi u vid fala bogu, jes da ne vidm ona sitna slova na onim papirima u kutijama od lekova a i šta ima veze ko to i čita a i ja neću da vezem pa mi treba tako oštar vid. Sećate se bre šta se zbi onam kad sam klao Purinu krmaču, mene ona šipka udari po glavi, kad je blesavi i pijani Mane pustio a krmača majala glavom. Evo već me sasvim prošlo fala Bogu. Imam još jedan mali ožiljak, da je jedan već sam sav u ožiljcima, obe ruke, po telu ni broja se ne zna, na licu od vetra i od muke a u duši su se urezali oni naj dublji koji se ne vide a ipak postoje. Lepa mi se sve češće javlja da me pita kako sam i šta radim. Eto sad da vam pričam javi se prošle nedelje ona, baš istina, kaže slušaj ti Srbo nemoj ti mene da izbegavaš, jer ja tebe vidim kao svog naj bojljeg prijatelja. A ja se našo u čudu, šta mislite da sam travu paso, da ne vidim da me Lepa drugačije gleda, da se ja njoj dopadam, ko čovek. A i ja nisam od juče, da mi to smeta, sve češće uvatim sebe da mislim na nju, dal će da se uveče meni telefonom ponovo javi. I taman kad na nju pomislim ko da me tamo negde ona čuje, zvoni mi telefon. Ko će biti, nego ona, ko će drugi da me zove, jedino da je neka ženska pogrešila moj broj. Kad je čujem, ja sednem, jer tako pričamo da vidiš preko telefona po pola sata, ma sve nam se čini da ima još nešto jedno drugom da kažemo, nikako da prekinemo, pa se posle izvinjavamo što smo opet se dali u te duge priče koje nikako da prestanu izmedju nas. E Srbo mislim se ako nešto hitno ne preduzmeš ovo na dobro da izadje neće. A šta. Pitam ja vas. Da Lepu ja prost seljak pitam da se uda za mene dotle nismo jelte došli. Pa sam i ja da ne budem lenj šta ću počo nju da zovem negde predveče kad završim posla pa mi to postade i navika. Pitam ja nju. bre Lepa. Da ne budem ja tebi dosadan, sto stalno tebe vako zivkam. Mozda te ometam u važnom poslu i u tvom životu. A Lepa srce moje mi kaže. Srbo ja za tebe ću uvek da odvojim vremena i nemoj da se brineš kad god želiš da me zoveš ti zovi. Evo nekoliko dana kad me nisi zvao je sam se bila baš zabrinula da se opet nešto onako nije desilo. I tako mic po mic. I ona mene pozva da joj uzvratim posetu da ja dodjem kod nje u stan, pa da izaberem na ručak ili na večeru. Ja sam pre izabro večeru pa sam se mislio da je vodim u neki dobar restoran na muziku, jer i ona ima puno danju posla al ona ne htefe da čuje i veli da hoće da me ugosti i dočeka kako priliči. Dogovorimo se mi da se vidimo i malo popričamo da ne pričamo samo ko komšije preko telefona, nekako nam se smučilo pa rešili smo da malo to promenimo. Spremim se ja, iizbrijo se i namiriso sa onaj muski francuski parfem koji sam platio puno para al se ne žalim, rekoh udesio se Srba ko stari fijaker, izaberem svoj naj bolji šešir koji nosim samo kad negde sevte podjem. Nakrivim ga na jednu stranu i zube operem sodom bikarbonom, tako sam naviko, kazu ne valaj to Srbo će da ti poje gledj a ja to uopšte ne vidim valjda nam taka sorta pa imamo svi lepe i bele zube.   Lepi sam izabrao i poneo jednu lepu mali palmu koju sam ja odnegovao i eto mene zazvonim ja njoj pravo na vrata. Dok sam se peo uz stepenice, u njenoj zgradi su me zagledali i pitali se gde ja to i kod koga idem tako uparadjen. Pa je i njena komšinka se nasmejala kad je videla da sam se nacrtao na Lepinim vratima. Otvorila mi je Lepa, i ja sam joj nazvao dobro veče, rekoh Lepa činiš mi zadovoljstvo i ukazuješ mi posebnu čast da se vidimo. A Lepa. Ma Srbo mani se, ti si kod mene uvek rado vidjen gost, mani kurtoaziju kao da se već godinu dana ne znamo. Jel tako Lepa. Godinu dana je danas ovaj veceras. Kaže jeste Srbo i veruj da mi je drago pa treba to i da zajedno proslavimo. Obradovala se palmi i primila je i ono što sam je kao gost doneo, jer ja u tudju kuću ne idem goli ruku a kamoli kod moje Lepe. Vino sam doneo u staklenom balonu, ono novo desertno vino od one loze koja je prvi put počela ove godine da radja. Vino je bilo vanrednog ukusa i ja sam se čudio zar je tako moglo da ispadne. I te loze sam čuvao i orezivao da se i komšija čudio šta će mi loza koja ne rodi i sve se nadao da će jedared početi da radjaju jer ja u baba Savino proročanstvo nisam uopšte sumnjao. Tako je i bilo, kad su loze počele da radjaju, ja živ nisam mogao da ih oberem. To je bilo grozdova, bože sačuvaj. I sve kvalitet. Nisam hteo da ga mešam sa ostalim grožđem jer sam hteo da vidim kako je i dal se čemu isplatila moja muka i trud. Raskomotio sam se, skinuo sam svoj kaput i skinuo šešir, i kosa mi se oslobodjena odma nadigla i postala ko žbun. Taka nam sorta, imamo jaku kosu, i ko u neke ženske ufrćkanu ko da je nako ondulirana. Lepa mi reče Srbo prvi put te vidm u šeširu, jer si stalno sa šajkačom. Ma Lepa šešir se kod nas u selu oduvek nosi. Znaš ne onaj mali, prečanski i rumunski koji nose i lovci, ribolovci već onaj pravi filcani koji ima streju i koji se posebnom četkom uvek neguje. U svečanim prilikama, kad idem u narod onda nosim šešir. Lepa kaže da mi šešir lepo stoji ali da mi kosa se više raduje kad ne nosim nikakvu kapu. I tu se nasmejasmo. Da baš. Ovako tršava i grgurava, odma se nadigne pa mi je ko plast sena. Srbo reci ti meni šta će mo nas dvoje da popijemo pre večere. Kafu, može, neko piće. Kafu Lepa nisam rad, pre bih čaj ali da se ne mučiš oko čaja samo nam sipaj neko piće. Kaže oćeš li rakiju, ima dve tri stare rakije i ona tvoja prepečenica koju si mi proli put kada sam bila spremio. Ako voliš da probamo jedan konjak francuski koji se pravi baš od grožđa. E može. Da vidim šta ti vrncuzi prave od grožđa, mora da je dobra rakija. I otvori ona jednu flašu,  vidi se neko mnogo skupoceno piće, omirišem ja, dobroo miriše. Pa reko Lepa da nazdravimo našem poznanstvu eto sad smo postali i puno bliski posle ovih godinu dana. Ja tebe Lepa posebno cenim i ovo veče je za mene Lepa nešto posebno. I tu se mi kucnemo i probam ja to piće. Vidi se da je kvalitet. Ukus je što no u gradsku kuču kažu božanstven. Pijuckam ja i osim mirisa tog pića osećam i Lepin parfem. Gledam je u toj haljini, koja joj savršeno stoji, niti na njoj da nešto skriva a niti da previše otkriva. Jednostavan nakit, kosa puštena, blago našminkana delovala je sveže i na njoj se nisu ni njene godine mnogo videle. Kao ruža koja se rascvetala, negovana, reko bih naročito na neki poseban način zgodna, da sam se što od pića što od njene blizine i ja upalio i zacrveneo ko da sam se veceras prvi put obrijao i sa devojkom na sokaku sastao. Tako smo razvezli, reči jedna drugu sustižu, reko Lepa ja obeća da nećeš ti da se mučiš da ćeš da mi pomogneš da spremimo ona jela od pečuraka koja znam i volim da spremam. I odemo mi u njenu kujnu, i ja ti se prihvatim da spremim ta jela, za oko sat vremena se raširio predivan miris spremljenog jela, a Lepa zadivljena je gledala i rekla. Ti si pravi majstor, sve to tako lepo izgleda i htela je da to sve i da slika pa sam ja tu bio snimljen i kao kuvar dok probam i mešam moje pečurke. Ovo veče je bilo u znaku različitih pečuraka koje su su bile tek ubrane, ma reko bi, da se ne falim, savršenstvo bez mane, kad sam ih pripremio na razne načine, bilo je tu i onih sa vinom, sa belim lukom, u dve tri salate i kao predjelo sa povrćem. Sve smo to izneli i stavili na sto i naravno kakva bi to večera bila bez lepe muzike. Lepa je pustila neke lagane naše stare gotovo zaboravljene melodije, neke pesme koje ovaj mladji naraštaj i nezna da postoje. Pa smo se prepustili zadovoljstvu, probanja svih onih pet ili šest jela koja sam spremio. Otvorio sam balon i nasuo sam ono vino koje je imalo neku šuto rumenu boju. U čaši je ispuštalo mehuriće ko da je kisela voda ili da je šampanjsko vino. Kad smo nazdravili, kad je Lepa probala, rekla je da je takvo vino samo jednom probala u francuskoj u nekom gradu i sad opet samnom. Uh reko al me ti nahvali, i ova jela koja sam eto zaludan naučio da spremam a pravo da ti kažem i zdravije su nego meso i bolje se osećam kad njih više jedem. Počeo sam da gledam na liniju, jer sam ja čovek u godinama i treba da već mislim šta i koliko jedem. Ma akde Srbo kakvi čovek u godinama, ti još dobro izgledaš. Uh lepo je to čuti da nemam ono ogledalo i da ne moram često da bušim novu rupu na kaišu. I tako mi pričamo, prolazi vreme, prodje četiri sata ma ko rukom odnešeni. I na kraju opet Lepa donese neki drugi konjak u nekoj drugoj flaši da posle svega u njenom salonu pijuckamo. Sedimo mi na istom onom stilskom trosedu i zbijamo šale ko da se oduvek poznajemo. I tako malo malo a Lepa mene u priči stavi ruku na moju i zagleda se nalo duže u moje oči. Vidim ja nisam ćorav, da Lepa nije pijana, već da se izmedju nas ko nešto dešava i samo što nije. Dok sam joj pričao o tome da sam iz zemlje glinenog konja izorao, da sam u potesu na temelje i neko spomenje u svojoj njivi imao. Da sam neku ploču uvek sa plugom zaobilazio i nisam je hteo pomerati, jer je ko zna od vajkad ona tu i niko naš je nije hteo da je zarad otkosa žita odatle skloni. Kažem da sam našao i jednu manju figuru od bronze ženu sa lepo izvajanom kosom, reko bi ja ko seljak da je Rimska. Sad niko ne zna kad su oni tu bili, ima nekih cigala sa njihovim pečatima i nešto spomenja koja su u zemlju potonula i samo ponekad neki veliki zajačim i izorem. Ona me sa pažnjom slušala i rekla da to nije čudo jer mnogi krajevi pa i ovaj oko Avale je možda u dalekoj prošlosti bio i sa rimskim naseljima prošaran. I tako mi pričamo o prošlosti a o nama ni reč. I odjednom nekako promenimo temu i vratimo se na onaj slučaj kad sam bio ranjem onomad onom djavoljom šipkom. Reče mi Lepa da se bila puno uplašila i nemoj da se čudiš Srbo jer ja prema tebi nešto osećam p i to moram da ti kažem. nemoj da se čudiš, ja nisam dete, ja sam žena koja poznaje sebe i moja osečanja prema tebi su više nego prijateljska. I tu je stala. Lepa ja više ne mogu da se borim, moram da ti kažem, možda i ne treba ali nemam se više kud. Ti si Lepa meni prirasla za srce, nekako od samog početka i svakim danom sve više si mi u glavi ja sa tim više ne mogu da se borim i prosto se bojim našta ća to da izidje. Ne bih da te razočaram i i uvredim jer smo postali dobri prijatelji...Srbo šta hoćeš da kažeš. Da ti se kao žena dopadam. Da Lepa. Ti si me osvojila kako ni jedna nije. Sve naše razlike, tvoje obrazovanje i kultura su me plašile ali ja svom srcu da budem sudija ne mogu. I najedared Lepa svoje ruke obisnu oko mog vrata i poljubi me. Poljubac je bio lak ko kad te dotakne cvet ili leptir kad mi stane na ruku u polju. I zatim je naslonila se na mene i svoju glavu stavila na moje rame. Privila se uz mene i oseča sam kako joj kuca srce. Moje je tek počelo da luduje i ja sam je prvo poljubio u kosu a zatim je ona podigla glavu i onda smo se poljubili da smo se pogubili u tom poljupcu. Njene usne su bili meke, prosto su me izazivale i svaki novi poljubac nas je obeznanjivo da smo predali jedmo drugom i prosto ko da smo oduvek jedno u drugom uživali se time zaneli. Njeno telo je tražilo moje i kao stari ljubavnici smo jedno drugo skidali, bez žurbe uživali i mazili se. Nekako ne planirano, ne očekivano smo završili u krevetu i ta noć je bila naša rajska bašta, gde smo procvetali kao naj lepši cvetovi. Nakon naše stišane strasti i užitaka smo utonuli u jedan prelep san, ja sam je držao u svom naručju rešen da je više za živu glavu ne ispuštam. Probudio sam se po navici rano, ona je spavala na mom ramenu, meškoljila se i gotovo da mi se smešila i u snu. Razmišljao sam dal je ova noć samo plod naše želje, strasti, jedan ljudski zov da posle te noći ne ostane ništa i sve bude kao što je i pre bilo. Plašio sam se šta će da se zbude sa nama. Kako će sve to da se odvije izmedju mene i Lepe. Nisam hteo unapred da ništa planiram, da ne baksuziram, jednostavno sam uživao u trenutku, a u sebi sam molio boga da sačuvamo ovu našu bliskost i da nas nešto ne razdvoji, da se ne ispreči ono sve što je kao zid se podigao izmedju nas. Sat, 27 Dec 2008 12:54:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/55081/ Dok se i naši vlasi ne dosete pa izglasaju Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu te njime propišu visoke kazne za svaku stopu neobrađenog zemljišta još će nas seljaka i biti. A kad stupi na snagu takav zakon e onda će biti da je djavo odneo šalu, biće steži kaiš, a na seljaku nema ni pantalona a ni gaća. Pa će se seljak pitati što će ti zemlju obrađivati kad zbog uvoznog lobija na svemu što proizvede izgubi, oni koji se od toga okoriste ne gledaju ni na seljaka ni na državu. Samo toliko da potraje dok se oni ne okoriste a posle potop. A seljaki jedino preostaje da poseje kukolj pa da im preda pšenicu ili kukuruz na kukovo leto. Svako seosko domaćinstvo koje danas ako je ozbiljno gazdinstvo, proizvodi hranu za tržište, za izvoz ili za sebe, za svoju upotrebu i potrošnju. Tako se osim za prodaju se uvek rane i debele svinje koje mi na selu zovemo ubojnice. Ako je domćinstvo bogato i kuća jaka, u toku godine se zakolje, uredi, spakuje u zamrzivač i osuši puno mesa i kobasica napravljenih od nekoliko debelih svinja. Na selo su prodrle neke nove sorte svinja koje su potpuno promenile način gajenja i ishranu svinja. Nekadašnje poludivlje svinje mangulice koje su se i u našim šumama žirile i tako se debljele i rasle, zamenile, neki Jokširi, Landrasi, Pitrueni i bog te pita još kakve ukrštene sorte. One su sa sobom donele i nove bolesti, a boga mi i neke navike. Neke su vrlo izbirljive ili kako ja volim reći brljive u ishrani, osetljive na hladnoću, ili vrućinu, na njih ne smeš ni da podvikneš jer odma dobiju ko čovek srčani udar od stresa. Nekada se prosečno jedna debela svinja hranila od godinu do godinu ipo dana. Tako su one rasle i debljale se pa su postajele tako velike preko dva i po metra dužine i do četiristotine kilograma žive vage. Čudovišta koja su imala prevelike zube, veliku glavu i narav koja je zavisno od sorte bila vrlo različita. Neke su bile mirne, jedva se kretale na svojim niskim nogama, a druge su bile vrlo agresivne i znale su da se podignu na ogradu svinjca očekujući hranu. One su svakako poznavale onoga koji ih hrani i čisti im svinjac, inače bi bilo zlo da tamo udje ko ih ne poznaje. Svinjokolj je posao na selu koji zahteva odredjeni napor i spremnost da se u toku jednog dana zakolje i uredi čak i tri velike svinje. To svakako ne može da učini jedan čovek pa se mi seljaci jedan drugom ispomažemo i zovemo se kako kome kad treba. Od malena se navikavamo na taj posao koji svakako nije lak ni lep ali i njega neko mora na selu da uradi. Hteo ne hteo moraš da naučiš da zakolješ svinju, tele, a boga mi i ponekad i june, krave i bikove mi seljaci retko koljemo jer ne volimo da koljemo onu stoku koju smo mi ogajili. Ja sam kao dete gledao kako majka kolje kokoške, guske, patke, ćurke a za ostalu stoku je bio zadužen otac. On je znao da brzo zakolje, na gredu sam podigne telw, uredi ga i zatim meso iseče i pripremi kako treba za prodaju. Malo dete se ne pušta da to gleda, ali već momčićina koji su već ogaravili brkove se dopušta da pomažu i čak zakolju i urede svoje prvo prase ili jagnje. Krupniju stoku su klali stariji i iskusniji, oni kojima je taj posao postao kao i svaki drugi. U svakoj kući onaj koji taj posao radi ima i neku spremu, neki alat. Tu su različiti noževi od dobrog čelika, jaki, oštri, šiljatih vrhova i žilavih da ne puknu kad treba probiti tvrdu svinjsku kožu. Osim noževa koji se retko preko godine koriste, tu je seckalica za meso koja se montira na neki drveni sto i sa kojom se seče sve, rebra, kosti i meso koje će se tek sušiti. Ta seckalica je dobra jer se sa njom lako iseče i pečenje o slavama i preslavama. Satare, sekirice, testere za meso kao i veliki sto i panj treba da u kući imaš gde se to meso posle seče i tranžira. Za topljenje masti su naj pogodniji velik kazani zvani ranije, ispod kojih loži vatra. Kada se salo otopi ono što ostane se stavi u mašinu za cedjenje i ono što ostane su žuti ko dukat, ukusni čvarci. Iz njih je iscedjena mast, lepo se usole i u hladnom čuvaju za potrošnju. Čvarci se ne jedu dok su vrući jer te može proterati od te masnoće. Za mlevenje mesa se koriste velike mašinice, ponekad i električne na koje se montira jedan levak i pomoću njega se pune kobasice. Meso se obično usoli i stavi u salamuru pa se posle u pušnicama na finom dimu, dimi i suši. ne retko se desi da se mast otopi u mesu pa da u vatru padne , da se meso i slanina zapale, pa ako nisi tu da ugasiš vatru sav tvoj trud ode u ništa. Sad bi mi neko reko, bre Srbo ti ko da nam držiš predavanje, predji na stvar šta si teo da kažeš bre ima sline da nam udare od tolikog suvog mesa, čvaraka i kobasica. Eve sad ću.Teo sam da vam pričam, zovne mene komšija da sabajle dodjem da zakoljemo i uredimo neke njegove debele svinje. Reče on dodji bre, ne mogu sam, ovi moji sinovi ne mogu ni da gledaju kad se kolje a kamoli da mi pomognu. Reko je da će doći i Mane. Uh kad reče Mane a mene nešto podbi pod grudima, jer znam da to na dobro neće da izadje gde se taj baksuz pojavi. Ujutru sam završio brzo ona posla oko stoke, pa se spremim i dodjo kod komšije Pure. Žena mu stavila kafu, a mi da ga ne odbijemo i sa njim da popijemo po jednu rakiju. Nasuo on meni, ja je okusi al me neka duja udari u nos, uh maladu joj nedelju al smrdi džibruša, pa kisela, ma nije mu za manguru. Al ćutim i kao pijem i sve gledam gde da je prospem al da me oni ne vide. Mane vidim ne vide joj manu pa mu bi malo pa nasu i drugu rakiju sam. U tem stiže i kafa, skuvana tanka i slatka, ko da je kući nestalo kafe pa samo obojila vodu. Nemade se kud, popijem tu nazor kafu, a Pura veli da mi dospe još jednu rakiju. Reko nemoj jer sam sabajle već jednu popijo pa mi je i ova višak jer sam sebe tako obročio. A crni Mane popio tri pa strusi i četvrtu. Uh reko od ovog nam neće biti neke vajde ima više da bude štete nego koristi. Odemo mi odma u svinjac noseći one štranjke skojima bi joj namaknuli na noge da je izvedemo. Stojimo pored betonske ograde, a ona se digla na zadnje noge, ko ala. Sad trebe neko da udje u svijnjac, mi se zgledamo, ko će. Reko ja Pura je poznaje, ma jok, on reče da svinje i ne pogleda, sve to ona njegova mučenica žena mu Zora, rani, poji i čisti, on ne prilazi čak ni kad se svinje prase. Uh lebac mu se ogadio. Šta će mo sad. A tri svinje trebamo da s obalimo. Sad ja nije da me stra, da imam zort. nego da se on ne ljuti, da bi ja da mu vodim poso u njegovoj kući. On se nadje u čudu, pa ko veli. Aj ti Mane, leba ti, mladji si udji da je namakneš štranjku na nogu. Mane se na Puru čisto izbeči al nemade se kud, već ga ,malo uvatile one rakije pa bio ko hrabriji, uze onau štranjku pa u obor. A ona svinja ušla unutra u drugi deo svijnjca gde spava i samo rokće. Grdiii. Mane stao da joj udje unutra ne sme, ona se naoštrila i samo što nije jurnula na Maneta. Reče Pura. Daj joj kukuruza da je navabimo da izadje. Ma jok. Ko da zna, ne ide joj se pod nož. Stoji Mane i drži onu štranjku i vabi je, oic, malena, aj, oic ljubavi, ma sve joj tepako da mu je švalerka. A ona ne brenuje, samo se ukrutila, ukopala se ko bik na koridi samo sto još rogove nema. Vidim ja da ća ovo naše klanje da bude reko bi vako prosto, jedno velikoo sranje. I odjedared ona krete, pa kad jurnu sunce ti kalajisano na Maneta. A on se nadje u čudu šta joj bi, pa kad svati dreknu. Joooj. Joj mene. Jojj majko moja. Pa ripi na onu betonsku ogradu, Iskoči mane od zorta ko da je zec. Meni došlo da smejem, al reko gde ide jebem joj lebarnik. E sad se Pura i ja zgledasmo, šta sad. Mane stao da bogorada. Da joj jebem sve. Da me krme skroz pocepa. Da ostanem doživotan valid. Jeste videli umal me nije apila za jajca. Ubledeo mane ko krpa, stao da drkće ko prut i jebe svinji sve živo. Šta će Pura uze onu štranjku i udje pa stade i on da joj se umiljava, tede da je još i češka, pa sve viče OOHO, OHO, pa krenu, sago se da udje a ona sagla glavu, zauzela gard i sprema se da dočeka Puru. Ja držim vrata da mu otvorim ako bi navaila na Puru jer on nije tako lak da iskoči ko Mane preko ograde. Da vidiš belaja krete ona na Puru, ko drumska krstarica. u njoj trista pedeset kila garant. Ala božija. Ma Pura je izleteo iz svinjca ko metak. Jebe joj joj dete, jebe panaiju, skida sve mrtvo i živo sa nebesa. Vidim ja da je loše sve krenulo ima da se napatimo. Mane kuka, ma to nije svinja to je zver, oće da nas pocepa. Ma ćuti bre Mane, pa nije pametnija od nas. Sad ću ja da je dodjem reda. Viče Pura, oće da zove Zoru da ona dodje, jer je poznaju svine. Kud bruke da nam žena za klanje svinju vata. Ma jok bre Puro viš kako je luda sad osetila nož pa bi i nju da pocepala, nemoj. Nego imaš ti macolu. On me pogleda, nije mu jasno. Imam onu od pet kila. E baš tu. Daj. Donese on. Dobra drška dugačka. Reko sad ćeš ti da vidiš, da te ja molim da izadješ ako ne možeš da gledaš. Udjo ja a ona sad već silna ko veli kad sam onu dvojicu isterala i ovaj će ko zec da odmagli. I krete ona ko tajfun na mene, ma sila. A ja zamanuo iz sve snage. Pa kad je opiči po sred glave. Ukopa se u mestu. Stade. Glavom levo desno. Ko će onoliku silu jednim udarcem zaustaviti i lobanju joj probiti. Ošamućena, samo mlati glavom, ja dok se ona tako ošamućena obadaše, joj namaknu prvo jednu pa i drugu štranjku i reko da je polako pustimo da izadje. Ma jok. Ukopala se i neće. Vuku oni, da bi je pomerili. Ma kaki. Ona ni pomisliti da krene i da izadje. Otvorili mi vrata, viče Pura, ajde Belka, oiic, pa bi da joj baca kod vrata da izadje. Ona ni da čuje. Uh. Ova nam zaprži skroz čorbu a još nismo ni počeli da koljemo. Ma reko nema leba. Pa opet stado ispred nje. Ona već skoro da se bila povratila. Već me merka, sagla glavu i sprema se da juriša. Bori se i ona za život. Šta ćeš živinče je to. Svakom je život mio pa i njoj, njen svinjski. Reko sad ako je ne s obalim sa sledećim udarcem ima da me ujede pa sam ga najebo. Jer na to mi mi je sve ličilo. Ona bi kao da krene i nebi. A ja u tom trenu njene neodlučnosti zamanu pa je udari. Kao da sam udario u kamen, puče nešto, ona klecnu i pade na kolena ko čovek. Uh. Reko daj sad nema druge da je ovde prikoljemo. Daj nož. Veli Puram daaaj sad ću ja. Ma jok bre pusti bre ti Srbu. nećuuu daj meni oću ja da joj presudim. Dobro ajd jebala te tvoja svinja. Udje on, drži neki nož, širokog sečiva, jes malo podugačak, na vrhu vidi se ko kurac tup, mi je oborili i nakrenuli. Pura uzeo onim nožem da džara, pa nešto bode, al da joj naudi ne može. Utom poče i da psuje. Puko mu nož. Očenule se one plastične korice . Što bi ja reko nož za kurac. Ma reko ljudi oćemo li da koljemo il da se vode igramo. Reko jebo nož, ko da si došo salatu od kupusa da sečeš a ne svinju da kolješ. Odo ja da donesem moje noževe zajebi ovu radnju. Donesem ja svu spremu, jer me tako nervira kad treba poso uraditi a nemaš sučim. Uze ja nož, prekla je jebem joj lebarnik ko da je pile. Da je izvučemo. Probamo nekako. Ma kaki nema šanse. Dotera on traktor, vežemo je lancem i polako je izvučemo na beton na sred avlije da je slamom opalimo. Doneo on balu slame. Uzmemo pa svuda oko nje stavimo slame i na nju pa je pripalimo. Obično uzmemo imamo neke motke da pomeramo slamu kako sagoreva da bi i dlaka bolje izgorela. Slama se obično stavlja pod glavu, više pod noge naj manje pod stomak da ga vatra ne uhvati i posle popuca i izgori skroz koža. Dan nije bio loš, nije bilo ni toplo, ni ladno, al duvaše neki vetar a plamen ide čas ovamo, čas onamo. Nagutasmo se dima a ona jebem joj kolač ko mečka. Dlaka joj oštra i velika pa se i ne pali lako. Pogoresmo mi treću balu slame, a ona ko da je nismo ni palili. Dok smo palili kašljali smo i psovali. Maneta uvati plamem pa mu izgore trepavice pa mi došlo dal da se smejem il da kukam al neću bre ne ide to. Ma ljudi ovo vido nisam, sa jednom balom svinju opalim a ovu ni četiri ne mogu ništa. Ma reko daj da mi nu oderemo jer ima da se podavimo od ovog ljutog dima. Vežemo mi nju opet lancem i podignemo na onu moju dizalicu jer Pura je mislio da je dižemo na ruke sa kratko drvo i na vrengiju da uvćemo i motamo. Lud čovek svinja trista i pedeset kila da je dižem na motanje. Al ćutim ja i reko evo tu je dizalica u traktoru. Okačismo nju, ja skočim da joj se najebem majke. Navalim ko na tudju i iskasapim je nije proslo vise od sata ja sam je svu iskomato i samo je njena velika glava govorila koliku sam aždaju savlado. Ajd sad i sledeće krme dodje na red. Bi ono kao malo mirnije i nije kidisala ko prva na nas. Ja joj pod noge poturi one štranjke i nekako izadje i ona napolje al nece da ide nego stane u mestu i stoji ko magare a ti plači. Mane joj drži glavu sajlom koju sam doneo a ona se ukipila pa samo mlati glavom. Reko bre Puro daj da joj tu udarim metak, pa uzmem moj pistolj za stoku i zveknem joj jedan metak pravo u čelo. Ona klecnu i na kolena. Reko gotova je da je sad tu prekoljem. Al djavola, ja kleko i krenuo da je dovršim a ona krete ponovo da mlati glavom. Mane kako se rodio nije valjao kud pusti onu sajlu a ona sipka mene pravooo u glavu. U svece sam prebrojo i video. Ko da me udario brzi voz. Reko sta to bi, ko me udari odjedared. Ma skoro da sam lego pored nje. Pipam ja glavu, ne osećam da krvari, al me boli za oči. Ma reko zajebi daj da radimo, daj mi prvo čistu krpu, daj rakiju i stavim ja na glavu pa ozgor šajkaču. Opalimo je provizorno i odma je okacimo da i nju oderem. ja nako besan jer sam nagrajiso kod Pure sa ovim njegovim ubojnicama, kasapio sam onu svinju krvnički. Viče Pura bre Srbo polako ne idemo na trke. A ja se raspomamio, glava me boli, čvor na glavi cini mi se poraso ko jaje. Dok smo se mi obadali oko ove druge veterinar nam javi da je meso od prve dobro i da je za upotrebu, pa se i mi onda ko prevatismo. Uzeli smo da da malo jedemo, meni pripala muka, dal od onog udarca u glavu, ko da sam dobio potres mozga. Pojede ja jedno parče mesa kolko mače. Ne ide. Stavim opet na glavu novu krpu s rakijom i reko odo ja Puro a vi sad završite ostalo ja nisam više za ništa. Odo ja kući, ostavi im sav alat al tamo mi se nekako sloši još gore. Ona šipka me dobro opaučila, onaj blesavi Mane kad je pustio da me udarila direkt nebi zenuo. Al me udarila pljoštimice. Nije mi ni rasekla mnogo kolko za dva nokta. Odem ja u ambulantu. Doktorka uzela da mi pogleda, reče bre Srbo šta učini od onog čoveka ko te udari u glavu. Reko sestro slatka onaj Mane pustio sajlu kad je krmača mlatila glavom a ona šipka mene lupila direkt u glavu. Reče ona. Imo si sreće Srbo da te udarila malo niže ne bi ni zenuo. Ona šipka te rasekla evo tri santimetra, nije duboka rana, ne mora da se šije ali mora da primiš tetanus i možda da snimiš glavu. Ma ako treba da primim da primim. Jer jes da nije zardjala i da sam opro s rakijiom to mesto dvared al opet ko zna da se ne zagadi. Stavi ona meni tampon pa posle i zavi mi glavu. Stavim ja šajkaču na vr glave ko strašilu i ajd kući ma kako snimanje nisam jo posto glumac. Opet malo uzo da završim neki poslova kod kuče a meni još u glavi nije u redu ko pre. Popio ja jedan aspirin protiv bolova i lego da se smirim. Nije prošlo pola sata a ono zvoni telefon. Ko je sad. Digo se ja jer nisam doneo bazu telefona kod mene. Alo. Ko me traži. Lepa. Kako reče Lepa a meni srce zaigra. Jesi ti Lepa. Kaže. Jesam. Pita me šta radim. Reko ležim. A ona ko da zna da nešto samnom nije u redu. Pita jel tebi nešto nije dobro. ma reko ništa mi nije samo me malo boli glava. A ona pa što te boli glava. A ja pa od šipke što me opaučila po sred tintare kad je Mane pustio sajlu jer je svinja mlatila glavom pa umal me nije nagrdila. Kako je ispriča to. A Lepa će ti. Ma nemoj da mi pričaš. jesi bio kod lekara. Jesam previli me i rekli da legnem jer možda imam potres mozga. Pita me jel sam išo da snimim glavu. Ma jok Lepa. Znaš ti da sam ja tvrdoglav, a nisam još bio glumac. Srbo nemoj da se igraš sad cu da dodjem i da te istučem. Uh nije mi dosta što me ona šipka zveknula još i ti da me tučeš. A ona zbilja reče. ja dolazim kod tebe za pola sata. I stvarno eto Lepe za pola sata. Kaže odma da idemo na kliniku da ti snime glavu. Ma nemoj bre Lepa, tvrda je moja glava al ko će nju da ubedi i ja šta ću sede sa njom u njen audi i na kliniku. Tamo nismo ni čekali jer ona je već kontaktirala doktora koga je lično znala i on nas primi pa me odma posla na rengen. Snimi on mene i pogleda, kaže nema naprsline, nema unutrašnjeg krvarenja, jeste da je čvora povelika na glavi al to nije strašno malo obloga i spašće. Vratimo se mi u selo, Lepa skuvala nama po čaj, ja ko bolesnik ležim i gledam je reko da me onaj blesavi Mane ne ispusti onu sajlu i da moja glava ne vide onu šipku nebi ni došla. Svakako ću da mu platim piće kad ga vidim u kafani zalužio je neka je i pogrešio u tom zlu da i to na neko dobro izadje, pa da meni dodje moja Lepa, ljubi je Srba u ono njeno oko garavo. Sat, 20 Dec 2008 01:57:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/54521/ ... JEDNOM STADOH NA KAMEN SA PUTA GA JEDVA DIGOH U KUĆU GA ZA VRAGA UNESE PA SAM SE NAD NJIM USPAVAO OBNOĆ ME TAKO NAŽULJAO SVE ME DO JUTRA BUDIO VIDEO SAM MU SENKU NA ZIDU RAZBOLEH SE OD PITANJA ZAR MI U KUĆI KAMEN TREBA DA MI U SNOVE KAMEN UDJE PA MI JE I SADA TEŠKO KO DA MI JE KAMEN U DUŠI OSTAO Proterani beli luk Seljak je prost čovek, a to ko misli da je seljak budala što kaže za sebe da je prost, onda se prevario grdno, oduvek se u selo kaže za čoveka prirodnog, skroman, duševan, prost čovek. Njega odmah razumeš, ne govori što mu na um padne, ali sve što kaže je prosto kazano, pravo rečeno, kao bratu, bez uvijanja. U mojoj familiji se radjaše zdrava deca koju su od malena stariji tukli kad zasluže i terali da jedu beli luk, kad se prehlade istucaju beli luk pa im kao oblogu previju na tabane, dok im miris i bolest na na usta ne izadju. Crni luk je bio odma za njim, govorili su nam ako ne možeš  ga jedeš ko jabuku onda i nisi muško. Od crnog luka sa medom se pravio lek koji smo mi kao deca pili kad počnemo da kašljemo. I mnoga jela su nisu zaobilazila beli luk, lučene paprike sa belim lukom sam jeo od kako znam sebe. Kada sam prvi put probao ren, koji je otac vadio u bašti, čistio i rendao sam počeo da plačem ko da sam nešto skrivio. Ako ni otac nije pri tom rendanju korena zaplakao taj ren nije ni valjao. Pa smo nekako i taj ren po malo probali i po kašičicu znali pojesti da nam posle toga prodje ljutina kroz nos udare suze zdravo na oči. Uživao sam docnije u paprikama koje su punjene šargarepom i renom. A u svetu mu nedelju kako je obikavao reći deda kada je uz jelo znao pojesti po pet ili šest otrovnih papričica feferonki. E to smo mi deca zaobilazili i radje smo se nečim sladjim bavili nego se tim malim žutim il crvenim papričicama oljutiti da psujemo nedelju i sve svece. Svake jeseni se spremao i poseban ajvar od tih malih papričica. Ko je probao to mogao je da oseti da mu dim izlazi na uši a vatra suklja na usta. Da progovorim nešto o rakiji. Rakija se u selu pije skoro svakodnevno. Pa bi svi na ove moje reči odma mnogi pomislili da su seljaci neke pijandure i ispičuture. Ma jok bre. Rakija se pije ali ne ona koju vi mislite da se pije. Retko se pije u toku nedelje rakija koja je ljuta i koju svi zovu prepečenica. Pije se brate brlja, popije se dorektno iz flaše par gutljaja kad podješ da čistiš štalu i razbacuheš djubre, popije se brlja kad riljaš baštu, kad kosiš travu, kad sečeš drva na drvljaniku. I sve što si popio treba da izadje na znoj, ako si osetio da si se rakije napio, onda nisi čestito ni radio već samo sedeo pio tu meku rakiju pa na kraju zabrljavio. Samo o slavama ili praznicima, kad neko u kuću dodje se gostima sipa naj bolja ljuta rakija. I tada se pije pre jela ili kad se mezi uz suvo meso, slaninu i kobasice. A i to se izbegava jer čovek je ala za koju se kaže da se nezna gde je bušna, šta taj može da popije i pojede ni kraj mu se ne vidi. Čoveka koji je bednik i koji voli mnogo da zanoveta, kažu valjda zato da je izelica, da mu nikad nije dosta pa se nastavlja u svadji i samo nakureće, što bi se reklo prebacuje nekom nešto, a kad nekom kažu nemo bre da si brljiv, to je taman zbog toga što se valjda prepio one rakije brlje pa zabrljavio i ne vidiš ništa. Da se opet vratim na početak i kažem da mi je beli luk baba stavljala kao detetu u džep, kada sam se kao dete rodi stvaljala mi u kolevku, a kad neko stran iz tudje kuće je ljubomoran pa bi da nam time zlo neko navuče svojim urokljivim očima , baba Sava je znala reći, kamen ga okamenio, beli mu luk u očima. I sve se nešto vrtimo oko belog luka i da je seljački običaj da da se na trpezi nadje i neki čenj tek očišćenog belog luka koji će se uz slast sa mesnatom slaninom pojesti. I sve to beše tako dok se nekako i taj beli luk protera iz kuće, pa se onda protera i crni jer i on malo manje smrdi al opet smrdi, pa smo proterali i ljutu crvenu i belu rotkvu. A ja ne mogu da zaboravim kad neko prebira jelo pa sve što mu se iznese mu se ne svidja, onda je baba sava govorila. O dete, bog stobom, a šta bi ti, rotkve strugane. Iz jelovnika se polako proteraše ona naša prosta jela koja su vekovima ishranila narod. Baba je imala običaj da kaže, za svaki dan je bog dao po jednu biljku. Pa je tu baba Sava znala da rasporedi sve ono što na našim poljima i u našoj bašti poraste. A neka specijalna jela su bila retka i samo su za slavu i velike praznike iznošena na sto. Govorila je baba Sava da čovek sa hranom pojede i svoju bolest, onima koji su kod nje dolazili da mu boljku izvida je znala reći kaži mi šta jedeš da ti vidim kaka te je bolest napala. Kao da je znala da sve što je preterano i jednolično u ishrani vodi u bolest. Treala nas je da jedemo semenje bundeve, što nama i nije bilo teško, pa smo jeli od kajsije mrezge al ni to joj nije bilo dosta pa sam i seme jabuke, kruške ili breskve mrezgu pojesti morao. Ona je znala reći da je u semenu zdravlje. Pa sad meni to tad nije bilo jasno, pa sam lupao glavu zar seme raznih biljaka osim što biljku iz zemlje pokrenu da niče može i čoveka da od nekih boljki leči. Pa sam gledao tice, i nekako mi je to bilo jasnije kad one biraju od svega raznog semena baš ono koje im uvek godi. Da ne nastavljam i baba Sava mora da me tamo negde već čuje što je spominjem voliko, pa bi ona rekla, narode protero si zdravlje iz svoje kuće, ono što te štiti si ocrnio i ponizio. Ko nezna neka nauči da čita u Engleskoj se beli luk skoro i ne koristi pa se narod mnogo poboljeva od srca, bolesti krvi, srca i kojekakvih nevaljalština, a tamo u Koreji je to gotovo nepoznata bolest jer narod oduvek što bi se reklo smrdi od glave al to očiti njima ne smeta i duže žive i manje se pate od masnoće u krvi koja ubi gradan narod. Nego da se ja ne pravim mnogo pametan, pa da neko kaže o semu ce seljak da prica nego o rakiji, o belom luku i slanini koja je rekoše štetna, pa i mast od naših svinja, pa opet neki malo ispitaše pa videše da ni taj zejitin nije baš tako zdrav. Dodjoše na jeste da je ipak seljak imao pravo da i ta masnoća slanine i ta mast koju smo kao deca mazali na lebac ima neka lekovita svojstva. Tede vam reći da ponovo vratite zdravlje u vaše kuće, da jedete ona prosta jela od povrća da malo ili više smrdite od luka ako vam srce preskače pa će te duže da živite i zdraviji da budete. Ajd u zdravlje, pa da se jopet vode čujemo ko da smo neki rod, ko da smo jedno na drugo preporučeni. Budite u jelu, kakvi ste i u poslu. Ako vam je posao težak i jelo neka vam je jako i začinjeno. Ako se pred spavanje prejedeš celu noć ćeš da boluješ i jutro mrzovoljan ćeš da osvaneš. Ako ne veruješ sebi da treba da smanjiš sa jelom i pićem, veruj bogu i dobru se nadaj. Pa i ja ko neki crkvenjak da nešto kažem, znaj da postiš da svoju dušu očistiš, da se ona tako spremi da duša bude mirna i blagorodna u vreme velikih praznika i iskušenja. Onaj ko se samo mesom hrani, u zver se pretvara i krv mu naposletku u glavu udari pa ga i bolest napadne. Ne kažem sad da treba samo travu da pasemo ili da kao tice semenje jedemo al u svemu nam treba neka mera ako mislimo sebi i drugomu dobro. Sat, 13 Dec 2008 01:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/54049/ Zar postoji gore selo na ovom svetu, nego što je Gladjevac, ako postoji mesto za koje se može reći da je rupa onda je Tošinovo, ima li gora vukojebina nego što je Milovo Gornje, gde je kao na kraju sveta i poslednja kuća Miloša Marića, na brdu koju su zbog velike strmine nazvali Jovin Zub, zakačila se i visi kao da je prikačena štipaljkom za oblake. U sva tri okolna sela možeš da živiš ako ti je vrana popila mozak, ako si se rodio zato da se u životu ko nadničar zlopatiš, ako si se rodio kad je Bog već podelio nekom pamet, nekom sreću a nekom zdravlje i bogastvo. Gladjevac je u prošlom veku bilo veliko i bogato selo, pa se tako bez puta i struje, samo od sebe nekako ugasilo i svi se iz kuća nekako neprimetno preseliše ili u Palanku, inostranstvo ili na već obraslo u korov i koprivu zapušteno seosko groblje. Sad je to selo kamena pustinja sa polusrušenim starinskim kućama, sa zamandaljenim vratima i prozorima. Stoje drvene i kamene kuće, koje su nekad videle i bolje dane, sad ostarele povijenih krovova koji se ruše pod teretom godina i snega.   U Gladjevcu u omanjoj staroj, srpskoj kući, sa dugačkom i širokom verandom sa drvenim lukovima je poslednji starac Stojan Bjelobrk brojao svoje uboge dane. U kući koju samo njegovo prisustvo sprečava da se sruši, živeo u svojoj osamdeset sedmoj godini.  Za života nadživeo je tri žene, sahranio ih kako dolikuje i ožalio kako i priliči, udario svakoj lep i jednak spomen i medj njima napravio sebi kao muškarcu kao što je običaj, malo veći sa slikom iz mladih dana u crnom kožnjaku, sa šeširom i skoro španjolskim ufitiljenim brkovima. Prvu sliku na kojima je Stojan malo ulepšan kao i lik njegove prve žene je uradio seoski fotograf Sveta koji je poodavno umro pa su dve druge tako izostale i Stojan nije bio te volje da ih uradi u Palanku da ga ne čuje zlo. Ali to se i zbi pa se i one nekako ko da su istim virusom zakačene brzo jedna za drugom pomreše i Stojan osta sam iza njih kao pustinjak, sa sinom koji se negde izgubio u svetu ratujući kao avanturista u nekim stranim vojskama. Oženio bi se Stojan al se proču da mu žene umiru pa se i druge žene poplašiše da njemu jedna za drugom žene naprasno umiru pa se i Stojan manu ćorava posla da se  pod starost opet oženi.  Na zidu je visila jedina njegova slika, Videla se karirana košulja i osmeh kojim je porazio toliko lepih udovica i zanosnih raspuštenica, toliko neudatih službenica kojim je nosio dva puta nedeljno sir ili meso, pa se tek u noć vraćao ponekad i već pod gasom jer je svuda ga čekala kafica, ljuta rakija, ručak i spreman pun krevet.  Zavoleo je Stojan vrlo svoje mušterinke koje je rado obilazio i koje su u njemu videle spasioca u svom sumornom i dosadnom životu okružene propalicama i pijanicama. Nudile su se one njemu da bi se Stojan oženio kojom ali je Stojanu  nekako više pasovalo da žene menja i svuda bude rado vidjen gost koji ne samo da je tu neskrivenu želju imao, već izvesno i retko prijatna telesna zadovoljstva. Tu je i našao sebe kao nekog ko osim tog posla da odnese sir. jaja i meso, ima i taj cilj da razgali i natera osim svog još neka ženska srca da brže zakucaju.  Tako su i one već ko ruža uvele, počele da se uredjuju, doteruju, kosu farbaju, da lepo namirišu i pred ogledalom se češće pogleduju jer Stojana treba uvek lepa žena dočekati. Znale su one i nos ih nije varao da je Stojan bio vredan čovek, tačno su po mirisu znale, po parfemu na koji je Stojan mirisao dal je prvo svratio na prvi sprat kod Rose, ili se prvo popeo na peti sprat kod Stoje ili je odmah sa vrta u prizemlju ušao kod Mile.  Sa prozora su ga videle kako stazom kroz parko dolazi i već su na sto escajg stavljale i rakiju sipale. Stojanu su ti dani koje je dočekao da mu ona stvar koja mu je u životu toliko problema zadala mu se i pozlati i njegovo ime izvede kof njih na dobar glas. U selu je Stojan bio medju poslednjim koji je držao krave i ovce i dok su mu žene bile žive su mučenice muzle i sirile pa kako se one na groblje preseliše i Stojan se obiknu da krave muzilicom izmuze, opere vimena i natakne lule i sedi dok svo mleko u kantu ne izmuze iz vimena svake krave. Pošto je u kući seljačkoj troškova puno i krave je držao iz nužde da u kući uvek mu nedeljno mu udje neki dinar koji je on u fijoku ormana u svojoj sobi pod ključ stavljao. Sve je teklo po ustaljenom redu, kao i svake nedelje je trebao da odnese sir i jaja po kućama u nedelju kad inače nije voleo da radi u polju.  U zgradi su se već radovale tri žene i razmišljale šta će da mu za tu priliku spreme i kako će da ga kod sebe duže zadrže. Vreme koje je Stojan kod svake proveo su one tumačile kao svoju zavodljivost i dopadljivost pa su tako se trudile da produže to vreme. Stojan je bio i u pedeset petoj mladolik i jak, širokih ledja i čvrstog koraka koji je se čuo u hodniku zgrade i na stepenicama njihove zgrade.  Taj dan je došao i to jutro je Stojan okasnio jer je voz znao da okasni pa su se i one vrpoljile i razmišljale hoće li doći. Stoja je taj dan bila naročito vesela i radovala se unapred Stojanovom dolasku i razmišljala je kako eto i bog udesi da i ona tako sama a još željna muške ruke oko struka upozna Stojana tog prostog čoveka kome se radovala, sa kojim se znala nasmejati i popiti po neku, sa kojim je više od pet godina krevet delila i već na njega navikla i u mislima ga zvala moj čovek Stojan.  Stoja se šalila na račun svoga i njegovog imena, da svet video nije lepote od lepote njih dvoje, od te lepote Stoje i Stojana, da ih je bog sastavio da u svojim poodmaklim godinama tu burnu strast ožive i slast osete.  Stoja je živela sama a deca u Australiji retko su i dolazila i već ima tri godine da se videli nisu. Gledala je slike i čitala poziv jedne i druge ćerke da im tamo ode, da proda stan i preseli se ali se Stoja tome protivila i svoj mir i svoju vezu sa Stojanom i od dece kao neku tajnu  krila. Videla je Stojana kako dolazi i stavila je supu da se podgreje, nasula rakijicu sebi i Stojanu i pristavila im kafu.  Dok se češljala i proverila svoju šminku osetila je čudan zanos, pa se levom rukom pridržala za komodu i posrćući jedva sela na onu klupicu kod telefona. Videla je da joj nije dobro ali je to pripisala uzbudjenju jer je Stojana već puno zavolela ali to mu nije nikada otvoreno rekla. Kao da je Stojan predosećao prvo je kod nje došao i jednom kratko zazvonio. Stoja se jedva pridigla i okrenula ključ. Stojan je ušao i video odmah da je Stoja bela kao zid, pa se u trenu jadu njenom dosetio da Stoji nije sa srcem dobro, podigao je i poneo do fotelje. Stoja se osmehnula i rekla E, Stojane, Stojane vidiš li ti kako te ja dočekujem. Stojana nešto preseče preko srca i reče kolko da je podigne moral, da je ohrabri. Ma hajde Stojo šta si se uplašila, nije ti ništa, sad ću ja da ti donesem šećer i vodu, ne brini biće ti dobro. Dok je Stojan doneo vodu Stoja je osetila da je ovo njen poslednji dan života, gledala je sa nemom ljubavlju u svog Stojana, srknula gutljaj vode i nasmešila se kao mnogo puta pre Stojanu i htela da mu nešto kaže ali je samo jedan grč prešao preko lica i ruka kojom je držala Stojanovu se stegla i njen poslednji osmeh se zaledio u praznom i beživotnom Stojinom pogledu. Stojan je sedeo i jedna suza mu je kliznula pa za njom i druga pa su potekle i druge i njegove oči su se napunile suzama i jedini glas koji se čuo je bio. Stojo, Stojo... Pa se kao da je i smrt deo onog istog života pa ga prati i uzima mu najpre ono najbliže srcu, zaleedi i sklopio je Stoji oči i pomilovao je nežno po kosi i poljubio joj usne koje je toliko puta rado poljubio. Skoro da mu se srce za njom otkinulo, jer je Stoju bio naj više zavoleo i sebe je u mislima često hvatao da bi nekako sa Stojom planove biće u životu naj pre u delo sproveo. Nije se imao kud, sedeti i plakati, već ono što se i u smrti čini kako Bog zapoveda, da se čini, pa je telefonom pozvao Milu. Mila se javila i Stojan joj bez okolišanja, ali teška srca reče. Mila ja sam kod Stoje. Ona je malo čas iznenada od srca umrla. Molim te da dodješ a sad ću da zovem i Rosu. Kad je pozvao i Rosu ne malo iznenandjenu tom iznenadnom smrću, pa i ona dodje u stan ko i Mila. Kako i priliči Rosa donese sveću pa je upališe i pozvaše policiju i hitnu pomoć da bi je pregledali i utvrdili uzrok smrti i odvezli u kapelu. Pozvali su njenu decu u Australiji i njena smrt je za njih bila šok i jedino su molili da ona ne bude sahranjena dok oni ne dodju. Zatvorili su pust stan, koji je bez Stoje delovao mračno i turobno, kao da se osećala blizina Stojine smrti pa je iz zidova se osećala neka hladnoća da su sa olakšanjem zaključali vrata. Taj dan Stojan se kratko zadržao kod Mile i Rose, nije bilo onih šala ni dodira, nije bilo onog isčekivanja i one putene strasti koja se u njima budila u Stojanovoj blizini. Nekako skoro ćutke kao da ih prvi put vidi se pozdravio i napustio zgradu vidno potrešen tim što se desilo. Dok je došao kroz glavu mu se vrzmao Stojin lik i njen poslednji pogled koji će pamtiti dok je živ. Kao da se u tom poslednjem pogledu slilo sve ono što je Stoja osećala prema njemu a nikad mu nije rekla. Stojan je tu noć presedeo i tek pred jutro je kratko zaspao. Razmišljao je o svojim posetama kod tih žena koje su ga svaka na svoj način volele, koje su ga ćutke delile i koje se oko njega nisu otimale već su mu se uvek sa radošću priklanjale. Nije on bio više ni one strasti, nije mu se ni pamet se samo tom zakasnelom strašću pomutila, već je i njegova tuga i samoća koju je posle tri žene dočekao. Posle nekoliko dana je pozvao telefonom Rosu i čuo da će Stoji sahrana da bude sutra u sva sata iz kapele na gradskom groblju. Sutri dan, je završio sve naj preče poslove oko stoke i u dvorištu ostavio samo garova Budu  i mačora Miška da čuvaju kuću. U torbi je poneo balon rakije, kafe, šećera, a u cvećari je podigao naručen veliki venac od prirodnog cveća jer nije hteo da ga kupuje na groblju od veštačkog Stoji. Kad je trebalo upisati na traci našao se u čudu šta da kaže pa onda nemade se kud reče devojci da napiše – Poslednji pozdrav Stoji od Stojana. -  I ništa više. Hteo je on da svisne, došlo mu da na glas zakuka zar da joj venac nosim, zar da joj poslednji put usne ledene ljubim. Ali srce stegnu i duša se skupi pa sa onim vencem i taksijem  na groblje ode. U kapeli je bilo puno naroda, skupilo se začudo kao da je to nekom od njih  i poslednja prilika da se familija poslednji put zajedno okupi i u večnu kuću nekoga isprati. Pored zida u otvorenom sanduku, obučena u lepu haljinu, plave začešljane kose bleda sa nesto vise plavim usnama nego inače kao da je zaspala ležala je Stoja. Stojan je došao i poljubio je sveću i stavio više glave i nakon toga je u prvi mah hteo da poljubi Stoji hladne i ukočene usne pa se trgo i samo je poljubio u čelo da ne izaziva oči koje ga posmatraše, da se pitaju ko je to što je usne ledene poslednji put ljubi. Iz oka mu podjoše dve suze i on se suzdrža da ne zaplače kao što je već više puta sam plakao za Stojom. Izjavio je saučešće njenim ćerkama i izašao sa druge strane. Napolju su stajale jedna pored druge, u tom trenutku tom iznenadnom smrću pomirene i povezane Rosa i Mila. Stojan je došao i pozdravio se prvo sa Milom pa zatim i Rosom. Stajali su tu i čekali da se završi opelo i poslednji put oproste sa Stojom. Opelo i sveštenik koji je imao svog pomoćnika su u poslednjem Stojimo času svojim lepim i čistim glasovima uveličali i podigli Stojinu dušu da su i posle pokopa u ušima odzvanjale reči i u duši taj utisak da se tek pred smrću suočavamo sa svojom suštinom. Tek onda vidimo našu konačnost i prolaznost, vidimo neizbežnost tog puta kojim svako na kraju podje. U restoranu su se najbliži okupili da za dušu popiju i pojedu, kako to već biva da se posle sahrane izda daća, pa ako je mrs tako se i sprema, ako je post onda se uvek sprema riba. Ni jedna nije popunila onu prazninu koja je nastala posle Stojine smrti, zgradu je opet dolazio i kod Rose i kod Mile, a medju njih se umesala i Slavka ali im nije bila ni prineti što je ona i znala i čeznula je i bila donekle i ljubomorna na blizinu koju je osecala da postoji izmedju njih i Stojana. Ona se po navici tešila ljutom rakojom i često je Stojan zaticao polupijanu, pa se nije ni mnogo zadržavao odbijao je ponudu da popije jer mu je bilo muka da je gleda tako lepu, pametnu ali i ogrezlu u piću da je u njenoj blizini osećao miris alkohola koji je odisalo njeno telo. Nije podnosio ni muškarce pijanice, a pogotovo žene.   Dok je Slavka bila trezna ili u blago opijena uzivao je u razgovoru i šalama ali je sa svakom čašom Slavka postajala sve napornija da je na kraju tražio izgovore da je napusti. Godine su odmicale, loše su smenjivale one retke koje su bile za pamćenje. Već je Stojan samo u sećanju zadržao Stojin lik. Ponekad je zastao pred njenim vratima ali u stanu su živeli neki strani ljudi jer su ćerke stan ubrzo prodale. Posle deset godina prva je umrla Rosa. Otišla je tiho kao što je i živela. I nju je Stojan ispratio na groblje u Palanci. Posle sahrane su stajale dve žene ali ne jedna pored druge već nekako razdvojene Mila i Slavka. Po Slavkinim očima i pokretima se videlo da je već pre sahrane neku potegla ali se dobro držala i otišla je gotovo da se nije ni moglo primetiti da je polupijana. Stojan se sa groblja vratio sa Milom, na daću nisu ni išli, jer je nije ni bilo, rodbina se nije udostojila ni da je ožali a već su posle mesec dana iz agencije došli i kupci su nagrnuli na njen lep stan. Razvukli su njene stvari i samo su Mila i Stojan znali da je tu živela ta nekako suviše za naše prilike nežna i fina žena. Ostala je samo Mila, Stojan je kako je vreme prolazilo sve češće svraćao kod Mile, izmedju njih su već prestale one intimnosti ali ne i toplina koju su oboje osećali da postoji pa se i Stojanova ruka ne retko našla u njenoj dok su sedeli i pričali o običnim stvarima o životu koji iza njih ostavlja mladost, godine koje zamene lepotu, zdravlje su one koje se skupljaju i otežaju, u telu se oseti neki umor, pa se u san ponese, sa jutrom se i taj umor vrati i traje, bol koja je sve češća u rukama, u kostima opominje da i telo je umorno i na zalasku, svetlost se jedino zadrži u oku, i za tren bljesne mladoliko i poletno, željno taman da će to nemoćno telo sad da zapleše i okret napravi. Pa se polako gasi, dok ruka blago drhti. Stojan je Mili došao poslednji put kada je osetio da mu je loše, sedeli su i Mila je znala da ga vidi poslednji put. Kao da su se vratili dvadeset godina unazad su se smejali i pričali, na rastanku Stojan je Milu poljubio. To je bio poslednji njihov poljubac, kao da se nisu hteli pre smrti rastati a da se ne poljube. Stojan je otišao u bolnicu gde su ga zadržali i nije prošlo tri dana Mili su javili da je Stojan preminuo. Otišla je da ga vidi poslednji put. Sestra joj je dala sliku koju je držao u ruci, njih dvoje snimljeni pre dvadeset godina. Ona je na tu sliku već bila i zaboravila. Uzela je sliku i iz očiju su joj potekle suze. Stavila je sliku u novčanik, prepoznala i pomazila mrtvog Stojana i vratila se u pust stan. Na sahrani su bili neki njoj strani ljudi, Stojanova retka rodbina, više radi reda skupljeni da obave to nego Stojana da ožale, odnekud začudo pojavi se i Stojanov sin Maksa. Sahraniše Stojana dok je iznad njega cvetao i mirisao cvet kestena i pčele letele. Osim sveštenika niko nije se čuo da plače na glas, samo su Miline oči bile pune suza i brisala je maramicom oči dok ga nisu sahranili a ona nakon daće koju nije mogla odbiti zadržala u Stojanovoj kući. Prvi put je ušla u njegovu kuću i poslednji put. Kao da je tu osećala i blizinu Stojanovu, prepoznala je stojanov štap, naočari, sat. Na tidu je stajala slika mladića, više dečaka koji je tako ličio na njenog Stojana. O njemu Stojan nije mnogo pričao kao da se od njega zauvek bio oprostio kada se u svet kao u avanturu zaputio. Molio je boga Stojan i palio mu sveću za žive jer nije verovao da onakav kakav je može negde u nekim tudjim ratovima život izgubiti. Zamolila je tog po malo u licu prerano ogrubelog Stojanovog sina Maksu da joj da onu sliku na kojoj je Stojan mlad sa šeširom, crne kose i crnih brčića u kožnom mantilu. Maksa je rado staroj gospodji učinio i pitao se kakva je to veza izmedju njih bila kad je došla u ovo pusto selo na sahranu njegovog oca. Ta slika Stojana koja je više odgovarala izgledu nekog američkog glumca iz starih filmova nego Stojanu. Stavila je sliku u torbu i poslednji put videla Gladjevac. Nije prošlo nekoliko meseci Mila je umrla. Neočekivano, iznenada umrla je u snu, samo su joj ujutru u stisnutoj ruci našli sliku na kojoj su ona i Stojan nasmejani. Stajao sam više Stojanove polu urušene kuće. Krov se zarušio ne zadugo posle Stojanove smrti kao da ni kuća ne želi da traje bez nega sama. Kao da i kuća više propada kada se u njoj ne živi, kada se iz nje na groblje odnese onaj koji joj je davao život. Tada i kuća kao da joj je to neko rekao il se ona sama umorna od vremena i samoće sama od sebe, uruši. Fri, 05 Dec 2008 22:03:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/53532/ Dok je Lepa otišla, a ja u kuću ušao u kojoj se osećo njen miris. Zadržo se za Lepom ostao u vazduhu ko kad procveta lipa se rasiri svukud udje kroz prozor a ti ležiš i miris se čuje pa ti se spusti kroz nos i kako dijaš tako ti i srce kuca. Što ti je žena, dodje, proveli smo ovde jedan dan i sve posta nekako drugačije. I ova soba mi se učini sa njom veća, svetlija i lepša. Tek sa njom se nekako ispunila. Sve stvari u ovoj sobi nisu bile ništa prema njoj. Kad je sela u onu stolicu kao da je oduvek njoj namenjena. I ja sam mislio da će neka jedared baš tu da sedne i eto desilo se al dal će do kraja tako da bude e to se nezna. Može da se pretpostavlja ovo i ono al to ni je to. U ovu kuću je uvek brinula neka ženska ruka, one koje su se izredjale nisu se zadržale slučajno. Svaka je bila ona koja je svoje mesto našla dok je baš tu kuću izabrala. Nije se ni moja baba ni majka vajkala šta je zatekla, već je zasukala rukave i gledala šta nema da nabavi. Ono što je stečeno i od svog čoveka gleda žena da sačuva, jer čovek je često nevaljao i svoju kuću zna na piće kocku i kafane da raskući. Sedim tako ko da sam zaludan, djavo mi kožu dere, treba do mraka da posvršavam još poslova a ja sedim i zano se Lepom, pa mi njeno lice svednako pred očima. E crni Srbi ti si se mlogo zaneo ovom Lepom, samo da to ne bidne kako ne valja. Pa se lecnem, al neću da kvarim sebi zadovoljstvo jer unapred da se zlu nadam nisam rad nikad bio, to me jedared baba Sava korila da se u svemu dobru nadaj, pa će Bog dati da tako i bude. Ko sluti i priziva zlo nekako ga ono i čuje pa mu i dodje. U svom životu sam se svakojaki čudesa nagledo, da se žalim da mi je loše, pas bio, nije, uvek sam bio zadovoljan sa onim što imam, sa onim što mi Bog da i godina donese. Pa tako i Lepina pojava se smesti u isti red i poredak, popuni mi onaj deo srca koji  mi je uvek nekako bio prazan. Znao sam ja da sve što leti da se ne jede, ni ovaj dan koji je bio drukči od sviju do sad, nije mi davo unapred neku veliku nadu da će sve smene i s Lepu da bude najlepše. U životu ne ide sve kako bi čovek teo, nekad se sve okrene i bude sasvim drukče pa čoveku bude krivo, al da nije tako nebi se čovek ni nado boljoj sreći. Ne prodje malo a ono viče s plota, crni Radojko. O, Srboo. Jesil tu. Mišljaše se dal da se odazovem al posle se mislim pa vido me kad sam ispratio Lepu garant pa de ide da se pravim da nisam tu. Eve me Radojko, ček, sad ću da izadjem. Pa stanem do plota, pa stojim o nas dvojica ko dve mlade kad oće da proture neki abar ili da se posvadjaju. Vidim Srbo imo si gosta. Jel to ona. Kako reče, Lepa. Jes Radojko. To je Lepa. Bre Srbo mlogo lepa žena. Pa šta da ti kažem Radojko vidiš i sam, Lepa je ko ikona. Nego ako nemaš ništa drugo da idem da naberem pečuraka i vidim dal mi rade prskalice, da proverim temperaturu i kolko ima vlage u plastenik. Ajd Srbo i ja da idem da ranim stoku. Vide Radojko da je taze da o tem pričamo pa se skloni jer smo prijatelji, skoro braća al neki red mora da bude. Ode Radojko, sad da neću se njemu ispovedam, da njemu pričam ovo i ono, taki kod nas nije običaj, vidi on i sam ima oči a ono što će da bude o tem se ne govori. I mi smo nekad na tri ćoška, pa nam nije do šale, tad se sklonimo da se ne zamerimo, a opet kad se šalimo onda znamo da se izigravamo i celo selo posle priča samo o nama i našim šalama. Mi smo ko dežurni, ko seoska spadala, koji u svako selo ima i bez koji je nekako dosadno, svaki dan dodje isti. Običaji od sela do sela se prilično razlikuju. Čak ni jezik, kako izgovaramo reči se razlikuje od sela do sela. Ja znam da pričam tim knjževnim jezikom, jerbo sam izučio zanat, išo u školu, čitao sam knjige i novine, al opet ovde bi da vam napišem kako se u selo govori, kako se neke reči kažu, kako to narod iskrivi, prekrsti, ko da nije dobro čuo, pa se ne retko čuju i u selu neke strane reči kako kod nas nije nikad govorilo. Ja nikad nisam bio mnogo stidan, pa mi je često majka govorila da sam se bacio na babu koja je volela da drugog okrpi i nikom nije ostala dužna kad je neko nagrdi. Kad sam se zamomčio, već mi uveliko porasli brkovi pa sam počeo prvo krijuću i da se brijam dok mi otac nije dao britvu i naučio me da se sa njom obrijam tako da se ni jednom ne posečem. Počo sam da izlazim u centar, tu je još postojo Disko, gde su ponekad puštali strane pesme, pa kad vide da neće niko da se uvati da igra u paru onda puste kola i onda se digne bugija, prašina a mi igramo dok nas znoj ne oblije. Tu sam počo da zagledam devojke, nije me bilo sramota, pa su se vatale do mene u kolo, a voleo sam mnogo da igram i znao sam i brzo i sporo. Igrao sam i Moravac, ono sporo kolo sto se igra iz kolena, prosto da cupkaš i lagano uživaš u muzici. Ako se uvati neka lepa do mene, pa se zacrveni, počne da mi se smeška, odma sto očiju to snime pa se kolko sutra prepričava koja se u Srbu devojka zagledala. Ako sam sa njom stao u kraj, il izašo u park kod spomenika, gde smo šaputali i smejali, već je to bilo zabeleženo u nečiji tefter. Znao sam ja da pipnem, da pomilujem i poljubim, al nisam nikad bio grub ni nasilan već tamanli kolko treba da mi ne kaže da sam šonja i da ne smem da je uvatim  oko struka, da je ljubim da se izgubi, jer sam ja čovek koji pored lepe devojke nisam mogo da budem ladan. Uvati me strast, pa uvati i nju pa kad se ukrstimo i prepletemo posle ne možemo lako ni da stanemo ni da se rastavimo. Da vam kažem da u selu se zna šta je sramota, šat ti priliči a čega treba da se kloniš. Devojku koja ti nije prilika, i kad oće s tobom ne ide da upropastiš, da posle s njom ispiraju usta. kad smo išli na igranke u drugo selo, smo već manje gledali na sramotu, pa smo se nekad znali da pobijemo, jer devojka ima brata, nekog momka koji se u nju zagledo pa mu ne bi pravo da se ti sa njom po parku ljubakaš. Ako je bilo palo i gledanje i rasturanje kod njih e onda je moglo da bude da sevne nož, da se i više nas potuče. U neka sela čak nismo smeli da idemo jer su bili mnogo gadni, pa nam se nije sa njima bilo kačiti i glavu reskirati. U selu roditelji koji imaju žensko dete za udaju vide kad ona počne sa momcima da stoji, da se u kolo hvata, pa je u prvo vremi i majka sedela i gledala šta joj i sa kim čerka radi. Pa se to vremenom izgubilo i počeše same da na igranke izlaze. Ako se neka devojka zaljubi, a momak je neće, pa se to kod nje iskomplikuje i ona počne da se noću budi, da plače i uvati je ono mladalačko ludilo, ne retko je vode kod neke babe da joj baje, da vide da nisu neke mađije, da nije stala na sugreb gde kučići zemlju izgrebu. Ako neko rekne ružnu reč o tome odma te sa ružnim rečima narane, da se maneš ćorava posla, nek tudja ruka glavu češe ako je svrbi. U selo uvek ima neka devojka koja izadje na loš glas. dal spravom il ne tako bude i posle to ostane i pripoveda. One koje su rano ostale udovice, kojima je muž poginuo, pa se posle razočarale u život i počele da idu iz ruke u ruku. Raspuštenice su uvek predmet ogovaranja i meta onih matorijih seoskih momaka. Nije retko da se i neki ženjen zakači za neku taku. Pa posle izadje na svašta. A ko misli da u selu nema i onih žena koje krijući se nalaze sa drugim isto tako ženjenim čovekom on onda nezna ništa. Ko i svuda onaj koji je prevaren poslednji sazna, dok bruji celo selo, on biće od bruke i sramote ćuti i pravi se blesav, a ima slučajeva da čovek ne može da legne u krevet sa svojom ženom, te leži ko proštac, leže tako i prevrću se, pa se više jedno do drugog odmiču neg primiču. I tako život prolazi, zarode se, trpe se i krijući ukradu po neki poljubac i povrljaju nečiju livadu, žito ili u ljubavišu i u senu jer ko nije živeo taki život on ne može ni da sudi. I to ne prodje bez da nečije oči ne snime taj grešni par, nikad neznaš ko te gleda i gde ko stoji u mraku. Nismo ni mi u selu bez oni koji vole da gledaju, pa se prikradaju i osmatraju dal se negde neki par krijući našo, ko je koga poljubio, čiju je ko ženu timario, ko se osevapio kad je neku koja svalu noć kroz prozor gleda i osluškuje oće li neko da zakuca na njena vrata. U selu sve to izgleda prostije, ima neku svoju meru, pa i ljubav je u selu ko i šećer što ga više imaš više ga i trošiš. Selo se vremenom menjalo za toliko, što su samo kuće postale veće, u njima aprata puno, televizija je postala zabava svih pa ni selo nije bilo imuno pa je televiziju oebručke prihvatilo i često se moglo čuti da je nešto tačno jer je neko tamo reko na televiziji. Sad dal se posle ispostavilo da i nije bilo tačno i nije tolko važno. Važno je žto su ljudi počeli da misle o tome šta tamo neko van njinog sela priča i radi. Jedan svet koji je bio prilično zatvoren i imao svoja pravila je polako počeo da se menja jer su televizija i film sve to poništiili. Onaj moral seljaka, sramota i stid, koji se negovao kao osobina, su polako počeli da nište i nameću nešto što u naše selo nikad nije bilo. U selo su došli neki propali studenti, neki koji su više voleli da ukradu nego da na svojem imanju zarade. Pa se odaše tom poroku, da provale u tudje kuće, da ukradu nekom  traktor il auto, da ga rasture na delove i to posle prodaju na buvljacima. Oni koji su uhvatili maha počeše da besne, da donose drogu u selo, da puše i špricevima se bodu pa je i to postala velika boljka sela. U poljima poče umesto pšenice, da raste marihuana i konoplja. Još fale i polja maka pa da budemo neka država koja je u selu videla mesto gde će se na neki naopak način obogatiti i seljaka gurnuti u ruke kojekakvih propalica koji su i naoružani i bogati, koji mogu da plate advokate, da potkupe i policiju i sudiju. Vidim ja nisam blesav, oni koji kupuju po sto hektara nekih zaraslih polja, neka brda gde niko više ne ide, gde se više zemlja ne radi, tu jašu neke konje, šetaju neke kučiće, motaju se po polju besposlen i stran svet, da se čovek zapita šta u tom kraju gde je sve zaraslo traže. Nekad su po šumi i potocima bili putevi i putići, ugaženi prolazi, gde je narod išao na vodu, gde je stoka prolazila a sada je sve zaraslo, biće da su se opet i zmije zapatile pa ni ja ne volim da vrljam svukud jer me može neka da žacne pa posle ti vidi šta si tamo tražio djavola gde ti nije mesto. Ja nisam voleo da ih tučem i one su božja stvorenja, jer ni jedna nije na me nasrnula već biće da to učimi dočim je zgaziš pa se ona uplašena brani. Eto tako kad mi misli odu na stranu, pa počnu da buše ko crv u staroj gradji, tako i ja se raspričo i ovde pišem ko da sam sa sobom pričam, a kaku će vajdu to imati neko ko bude čitao to zna samo on i dragi Bog. Vala ako je nekom ovo dosadno, il se srdi što se u ovim  rečima o selu u nečem ne slaže samnom, nek onda on vidi sa sobom pa nek napiše drukče i ispravi sve gde sam ja biće iskrivio i namestio. Čovek je taka sorta, u vakog čoveka kakva mu je miso u pameti taka mu je i na jeziku, kome je teško čitati on se sa rečima posvadja pa vremenom se i one iskrune i onda u pameti samo plevu veje. Veli meni Radojko, što lomiš glavu i pamet, jednako nešto beležiš, brišeš, prepisuješ. A ja mu reče, čovek da ne treba da se koji put potpiše biće da bi zaboravio i da piše. Oni koji čitaju samo novine, veruju samo što novine pišu a ja opet verujem samo svojoj glavi i onoj misli koja se sefte u njoj probudi pa stalno burgija i ne da mi mira da je na papir stavim jer valjda je tako pravo, valda je tako oduvek bilo. Vlajda je i misao ko prvo seme, ako se ne čuva ona se izgubi i pomeša pa se više ni njoj ne veruje kao ranije. Neko je vido da tako treba, da čovek sa sobom razgovara al to nekad i zapiše, neko to ceni, jer ceni nečiji trud da ono što je u životu ga dotaklo il opeklo da zapiše. E sad pa ako ima ko da čita i tumači onda nije džabe to pisao. Valjda zato rekoše da je pripovedač, možda je njemu samo malo bilo lakše, ko da se tih misli jednom rešio pa umesto njih napravio mesta da dodju neke druge misli. Nisu svi putevi života pravi već su sve krivina do krivine, nisu ni ravni već rupa, do rupe, od kiša izlokani, od koraka mnogih razrovani. Nemaju svi putevi raskrsnice ni putokaze, neki se gube u bespuću, prestaju u šumi, potonu u reci, a nekim se uputiš medju oblake i tu shvatiš da ili si zaluto ili ti je mesto baš tu gde ćeš da letiš ko ptica ili padneš sa velike visine jer si se brzo popeo pa je red da pokušaš ponovo. Na neke puteve će te svi upututi, neki će se ukazati najedanput kao da tek odatle počinje, ako misliš da ćeš uvek naći nekog da ti pokaže pravac mnogo si pogrešio, često ćeš zalutati tamo gde nisi nikada ni imao nameru stići. Ako misliš da je nekog briga za tvoj put, odmahnuće glavom na tvoje pitanje i reći će ja nisam odavde. Ti ako se budeš dugo osvrtao i čekao da neko naidje možeš doći do zaključka da je bolje se vratiš odakle si pošao. U ovaj život se sve skupi, ali se i rasipa, dok rasipaš novac, imanje i godine još si i na dobitku, al kad ti se raspe ljubav, kad pogubiš sreći početak onda si djavolu se zakaćio na ledja. Za ljubav, život, malo li je, dodje neko drugo vreme sve što beše se okrenu naizvrat, vreme dobro za plakanje, dani okračali ko dečje pantalone, noći se odužile ko gladne godine da se jutro ne vidi. I ovaj vetar, košava li je, kao da ne duva samo kroz kuću, već tumara i prolazi kroza me. Prazne misli, da počisti, da mi prvu želju oduva u nevidelo da je raspe u daljine, tamo gde tone sunce jer je tamo njegov kraj, tamo je dno, tamo je tama gde crni svaka njiva, gde su se pogubile crne ptice i one duge senke oraha i jablana. Slušajte, ćutite, to nije muzika, to nisu reči, to je tišina koju kradem, od koje bežim, kojoj se kao kući vraćam, pa me oko srca hvata strah, dal će jutro da svane, da bude opet dan. Ko će po tišini da me pamte, u koju sve nestaje, nestaju reči, ljudi, nestaje istina i pravda, nestaje smrt i grobovi, jedino ako vetar dune i grana o granu tare, pa mi ime spomene. Možda hoće i da svane, ako neće, ne čudim se, više nema reda. Da mi dodje moja kuća pustinja ledena, da mi se srce stegne, da ni glasa više iz duše ne pustim. Oduvaće vetar ne pokupljeno lišće, ispod krova će izrasti ledenice, i ptice će od mraza drhtati ko i ja dok čekam da progovorim, reč, dve, sa Lepom, ili sa sam, sa sobom. Sat, 29 Nov 2008 21:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/53272/   Čim sam onomad u parku na Kalemegdanu ugledao Lepu znao sam da je ona moja sudbina. Al to u prvi ma nisam teo sebi hteo priznam. Svaka miso je nekad ko besno june kad se razveže pa ga sa muku do lanca sa povodnjik pred jasle dovedem. Ja znam taki je i u mene poso ako ne zapnem neću ni da se oznojim. Odavno sam svatio ako nije prilika neću se ni oženiti. Sve dok sam ženu tražio ja je nisam našo, kad sam prestao ona se pojavila niotkuda sama. U moje selo još ima onih koji stižu da porade svoju zemlju, imaju i sučim, ali ima i onih koji su je zaparložili, dali pod kiriju il na trećinu pa je drugi koristi. Opet ima ko i svud lenjog sveta koji vazda pod orajem leži i kad ih sretneš oni kukaju da su mlogo jelte umorni, da i nešto steglo ispod grudi, da i ukočilo u krsta pa ne mogu da se isprave, pa moraju da idu u banju na terapiju i tako to. Kad prodje leto i kad dodju prve slave i preslave e onda se oni pridignu pa zaredjaju od kuće do kuće, a gde zasednu šalom se ne dižu dok petlovi ne zakukuriču. Ima nji koji duvane, pa im turci nisu ravni, kad ih čuješ kako krče ko metiljave ovce, a jopet ima oni koji mlogo piju, popili bi i majsku kišu pa prosto da se čovek upita gde im sve to stane, pa vremenom pogoru creva i mozak te pandrknu i spasu one kojima su od pijanstva dodijali. I ja sam sad eto sviko da ne duvanim, rešio da se manem cigara ima dve godine kako ne pušim i da vidiš da mi prija, više mi ni oko ne vrlja i ruka ne kreće da traži gde nisam ostavio kutiju sa cigarama. Kažu kad ostaviš duvan onda navališ da ješ, ima tu istine, al gde si video da selu da radiš teške poslove i da držiš dijetu. Malo probiraš,obročiš se, sredom i petkom postiš i da vidiš kako se doteraš. Da se sad ne ispovedam a nisam se skoro pričestio, nisam omrko a već bi da mi svane, kako ja vama tako i vi meni, ko je u selo bio zaguljen, zamužen ili kako još vole reći ćuknut on je taki i ostao. Šta znam, kad neznam. Onaj koji je otišo u svet vrljav takav se i vrnuo samo je promenio odelo ili kravatu. Ponekad kod nas, što no kažu, na smenu il na uštap, neko se u selo oženi, pa se rodi po neko muško dete na svaku prestupnu godinu a sarane su mesto gde se narod više vidja neg u polju. Nekom prodje vek, pa se na kraju muči i oteže pa neće bog dušu da mu uzme a neko broji dane pa se u mlade godine od svojeg dobra, od kuću i familiju oprosti odjedared, Izda ga srce, il se daleko bilo šlogira, nekad naidje i neka nevaljalština pa ako ima sreće da umre oma još je i dobar, al ako padne u krevet, da ga drugi okreće. da ga drugi sumiva, rani i oblači e onda, onda opsuješ  život i dan kad te sunce ogrejalo. I godine se nekako povrnuše kako ne treba, pogoreše polja, suše se šume i bunari koji su uvek vode imali i sve to na neko grdno zlo sluti, pa kad dune u selo vetar sa one strane odakle nikad nije duvao onda se svako krsti jer zna nezna šta nosi noć a šta dan. Pa se ove godine ko nikad namnožiše svakake bube, skakavci i na voćke se po lišću razmileše gusenice kake ni ja u moj vek video nisam. Da se tri put prekrstiš i levom i desnom. Prskao sam ko i ranije sa babinim travama al i one gusenice beše neka nova sorta pa i ja se našo u čudu da ni baba Savin lek za take štetočine ne pomaže. Već sam se bio zabrinuo da će da mi prepolove rod jabuka kad se setim da mi je jednom baba Sava rekla kad ništa ne pomaže da je došla je zla godina i možeš da se ubiješ al ti neće pomoći, nećee, već se bogu moli jer je narod, biće bio u ratu grešan pa mu došlo da to iskija i ispašta. Reče baba Sava da za svaku boljku ima leka, ako se na vreme leči može biti da se i izleči al ako uvati ma e onda spremaj sta nemaš u kući jer će kukuvija da krešti oko kuće. I to je mlogo gadna i zloslutna tica, oseti ona mrcu, oseti kome je duša u nosu, kome će uskoro da pale žutu svećicu pa se okolo kuće mota i vrze, preleće s krova na krov, s jabuke na jalovinu, pa neće d umukne sve dok se ispred kuće krst ne postavi i lelek iz kuću ne začuje. Nego sam se mnogo zamislio i sve u crno svaku miso zavio, kako da se ne sneveselim, e omatorio sam a ko da sam momak, ko da mi brkovi i brada sad raste, ko da se još ogledam jel su mi oči došle žućkave ko u mačka, jel su mi uši na deda Djuru ili na pradedu Nikolu. A i jedan i drugi su bili mlogo klempavi, Djuri je jedno uvo došlo krivo jer je uvek na tu stranu nosio šajkaču pa se nekako oklembesilo a opet Nikoline se nisu mnogo videle ko i moje jer nam kosa bila tršava i grgurava, ko u preklanjskog nešišanog ovna. Nekako leti od sunca po malo žuta i zamršena. Ne valja kad pričam, a ne valja i kad se ućutim i otpadim od naroda pa se svima učinim nekako drukči kaki nisam bio pre. Pa se sa mojim ispisnikom i komšijom Radojkom uvek zakačim, oko istog. On veli men, beži bre Srbo tija gospoja, neće to da izadje na dobro ima da se pokaješ ti, da poslen kažeš što ne posluša Radojka. I on je momak, neženjen, on se boji žene, te uvek priča istu priču, kako ima tri kuće, dobar auto, kamion šleper al koja će njega da gleda onako, već samo da se od njega očeše, da vidi da neće skoro da odapne pa da to proda i švrćka se po banje i planine. Velim je njemu bre Radojko nemo da si bednik, nemo da mi kvariš veselje, da si bre ljubomoran na moju simpatiju. Vidiš bre Radojko da joj je smene lepo, da izmedju nas ima neka struja bre ki visoki napon. A Radojko se smeje oće da se pokida osmeja. ma idi bre kaka bre struja, da se nisi uvatio slučajno za golu žicu pa te skrozirala struja, da sam znao da jesi pa da zovem komšije da te zatršamo u zemlju da ti izvuče tu struju. Ma znam ja da se on šali, pa se ko mi okladimo, da će da ispeče vola, da dotera ladnjaču pića i muziku, trubače, ima da sviraju violone i dve ramonike sa po dve pevaljke ko ostane ne oženjen od nas dvojicu. I tako ti mi eto ima deset godina se opominjemo i pretimo jedan drugom da će da neko od nas kolko iduće jeseni da peče vola al taj vo izgleda jos nije poraso. Nisam ko neki da umislim da se vajkam na boles, da me boli ovo il ono, pa tražim neke specijalne doktore koji će da me snime i vide šta je to smene, nisam ni od oni da mi baba Zorka gasi ugljevje i topi olovo. Za moju boljku ne pomaže ni zavezan ni odvezan čvor. Dok sam ne vidi gde se zavezalo i kako da ga odmrsim neću ni ja leći s mirom dok se u meni misli jedna na jednu stanu a druga na drugu. Dok se ja premišljam, dok me po glavi svrbe neke nove, ja sve ko da mi je samo orati i sejati preče, a život se kruni, kruni se ko klip kukuruza, iz ruke ispada jedno po jedno zrno, svaka godina ko i zrna sve sitnija i kraća, i kako moj deda Djura veli kako se život izmiče a smrt primiče sve teži i tešnji jaram. Dok sam Lepu gledo i srce mi poraslo pa počelo da bije čini mi se ko da iz Rakinom majdanu sve po dve mine odjedared pucaju, pa onda usitni ko kad otkivaš čakancem na babici kosu. Vidi Lepa da od s mene se nešto dešava, da je u meni došo povodanj, u očima čas seva i grmi, pa gromovi tuku, pocepaše me ko krušku na skladu, niza mene šara sve munja za munjom ko niz cer samac sve dok u zemlju ne ode. Oči mi potamniše ko da je sunce za oblak zašlo pa se oblaci crni sklopili i dan se zamenio za noć.Vidi Lepa da je u meni prošla neka oluja, pa dok ispriča kako je u Holandiji seljak daleko otišo, stimulisan od države, cenjen u društvu, spada u red vidjenih ljudi koje i država pita i koje štiti da ih neko sa strane me ugrozi. Pa dok to ispriča prosto stade, pa se u moje oči zagleda, nasmeje, pa i ona ladnoća u men prodje i ko da mi je sunce izašlo iza oblaka da me ogreje i svaki crni oblačak rastera. Dok mi priča ja je slušam, pa se zanesem ko golubica guče, pa se trenem a ona vidi da sam ja negde zavrljao, al se ne ljuti jer ni ona nije od juče, zna ona šta je smene, šta me spopalo da sam se u nju zagledo, ko tele, kad mi jednako oko igra kada se ona smeje. Slavu joj njenu, vidi bogati kako je ona men oma ušla pod kožu, drugi put je vidim a ko da sam snjom proveo pola veka. Pa reko nevalja mi poso, poče sebe da kuziram, bre Srbo šta se zanosiš i čemu li se nadaš. da tebe Lepa gleda tako zarozanog, s gumene čizme vukljaš one tvoje džakove, stovaraš bale slame, raniš i čistiš svinjac i kokošar. Pa se tu malo štrecnem, udarim sebi pravo na muku, da sam se biće zagledo u ovu ženu koja će da dodje par puta kod mene da vidi šta to Srba radi u njegovo dvorište i na imanje pa će se vrne u njen stan na Obilićevom vencu da piše njene knjige i pije čaj sa njene drugarice. I sve tako, sve i bi i ne bi, a Lepa ne daje ni pet para već mi kaže Srbo ja zaista nisam očekivala da na takvog čoveka naidjem. nemoj da misliš da ja gledam na to što si ti seljak. Može biti da si ti pomislio da svi u gradu misle loše o vama, da naš srpski seljak nema prirodnu inteligenciju. Koliko puta sam se divila slušajući seljake od Užica, Čačka, prave Šumadince kako pričaju i kažu više nego mnogi koji pišu po novinama ili knjigama. Pa nije ni Dositej Obradović, Vuk Karadžić i veliki pesnik Njegoš slušajući narod zapisivao tu pamet i mudrost koja nije nastala u školi već je odraz života i iskustva narodnog. Tako se ona izrazila, al to meni okruglo pa na ćoše, ko da mi je sve rekla i ništa. Al reko da je ne prekidam a Lepa kad reče da ona nije neka koja ne ume da proceni čoveka, da ima osećaj sa kim može da bude bliska. Kad reče bliska, a ja utrnuh ko sveća, jezik mi se zapetlja, pa bi da kažem nešto, tuc, muc, al ne ide da mumlam, pa reko da se prvo smirim i oladim pa da joj i ja kažem. Lepa ti si vidim žena vrlo profinjena i negovana, imaš prilike da upoznaš razne ljude, političare, ambasadore, umetnike, profesore, doktore a ja sam tu negde na repu. Poslednji sam ja Lepa, taki ko što sam ja ima u svako selo, a nemoj da misliš da od mene nema boljih, pametnijih i vrednijih seljaka i domaćina. Srbo ti si previše skroman, ti si osobito redak u svom okruženju, gde ljudi mogu da nauče od tebe sve ono što su izgubili ili se odrekli kada su prešli iz sela u grad. Sve one vrednosti, dušu su Srbo izgubili u trci za novcem, položajima, karijerama. A život ne prašta, život ko sudija vrhovnog suda kad presudi više žalbe nema već gledaj koja te kazna stigla i koliko godina ti je odreao. Znam ja Lepa da smo mi gosti u ovaj život, u ovo dvorište u ovu kuću, da sam gost u moje polje i vinograd, kolko sutra kad u meni stane onaj sat kako Lepa rele biološki, onda nema više sastavile skazaljke, zvoni mi sat dal da ustanem ili ne. Tad se opraštamo od svega, a dal si sve završio, dal nisi, dal si zadužio se il si odužio to nema veze. Al ja opet radim ko da ću da živim sto godina, a onaj gore kad me ko učitelj prozove i kaže e Srbo ajd dosta si radio, polazi oma a iza mene svet će da ide dalje, voda u reci ispod moje vodenice da teče, možda će i ova moja banana da rodi, da je nisam posadio samo za gledanje. I tu se mi ispričasmo i provedosmo čitav dan zajedno, pa sve nam nešto smeta da se rastanemo i razidjemo, ko da smo se uplašili da se više nećemo nikad videti. Ja znam da je oduvek bilo da svaka devojka il žena voli da se udešava, što nije ništa novo, jer je nekad rumen na obraze devojka stavljala sa crvenu artiju, obrve garavila a pomadu nisu imale pa su skidale kajmak s mleka pa se mazale. A ako je ko teo da pravi pomadu svinjsku mas je prao u šesnes voda pa je posle u nju stavljo neki miris il neku travku, pa se sotim mazo. Lepa je znala da ono što obuče joj pristaje, da još više istakne njen stas, njenu crnu i dugu kosu koju nije vezivala u rep. Ja se nisam razumeo u te haljine i tu modu al nisam ćorav da Lepa ima ukusa i ono što obuče kao da je samo za nju šiveno. Krijući da ona ne vidi sam gledao njene ruke, ni velike ni male, prsti ne previše tanki, lepo zaobljeni a nokti sjajni, neofarbani. Na ruci je nosila samo jedan prsten sa sjajnim kamenom koji je svetleo u duginim bojama kao da je dragi kamen. Minjuše su joj bile ko i prsten sa istim sjajnim kamenjem ali nešto sitnijim i još više su bili izrazni na onu njenu crnu kosu. Oko vrata je imala tanku ogrlicu fino ispletenu na kojoj je bila mnogo lepa šara, a na sredini okrugla ikona Majke Božije obrubljena zlatnim rubom. Setio sam se kako se smejala kad sam joj rekao da sam mislio da je glumica, da je došla u park iz pozorišta, da se malo prošeta po Kalemegdanu. Svako ko je nezna pomislio bi da je glumica, pre nego da je doktorka. I došlo je vreme da je ispratim, iz svoje bašte joj proberem i nasečem one najlepše ruže i zahvalim joj se sto je odvojila vremena da u svom poslu dodje u moj dom, da vidi kako to Srba živi u njegovom domaćinstvu. Pa se pozdravismo, i čini mi se da smo malo duže jedno drugom držali ruku nego što je to uobičajeno. Nisam bio lenj ni mutav pa sam jo oma reko da će mo se obavezno videti ako bog da na Avali ili na Kalemegdanu kad dovedem decu u žaloski vrt. A Lepa na to mi reče. - Ne Srbo sad je red da ti dodješ kod mene, da budeš moj gost u Beogradu. Nisam se premišljo već reko dok završim neke poslove da ne pomisli da navaljivam pa ću da te Lepa zovnem kad ću da ti dodjem, a u sebi se mislim ja bi te sutra zvao al nije red, pa da mi posle kaže da sam neuredan i nekulturan. A svakako se gvožđe kuje dok je vruće pa ni ja neću da to pustim, da ona i zaboravi na svoje obećanje. Tu se ona nasmejala i mahnula mi, upali njen audi, dade gas i odveze se za Beograd...   Fri, 28 Nov 2008 17:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/seljak/53218/