Dobro znam da se ne mogu mešati babe i žabe. To su nas i kao male učili. Ali, kad zbrojiš godine života iza tebe, kada počnes da listaš sve ono što čini tvoja sećanja, onda je i ta računica logična. Tačnije, da nije babe i žabe, možda ne bih sada ovo ni pisala.

             Možda ova priča ne bi imala smisla. A, možda i nema.

Reč je naime o mojoj babi i o, mislim, jednoj žabi. Nisam još uvek sigurna da li se radi o istoj malenoj životinjici, prošaranoj zelenim tonovima. Kada sam bila mala, činilo mi se da je to velika žaba. Sada, mislim, da je samo tako meni izgledala.

Žaba, ili žabe bile su stanovnici podzemlja ispod stepenišnog dela ulaza u kuću moje bake. Kao dete, plašila sam se tih stvorenja i oprezno se tuda kretala.. Naročito, u vreme kiša, kada ih je bilo moguće sresti. Uz otvaranje kišobrana, uvek je pogled bio prikovan za pločnik koji je napukao na spoju sa ozidanim stepeništem. Godine su prolazile, dolazili smo u tu kuću sve ređe i sve brže odlazili, poneti ‘’poslovima’’, ‘’obavezama’’. U dane kada se slavio sveti Luka, kada se lomila česnica, kada je valjalo napraviti generalku koju nisu baka i deda mogli sami. Žabe ponekad nismo ni primećivali. Bilo nam je bitno to kratko vreme, u povratku iz daljina, provesti kod dragih osoba i nakupiti u zagrljaj topline za ponovni odlazak na tuđe pragove. Deda i nana polako su otišli od nas, skromno kao što su i živeli. Bez velike najave, čini se jednostavno isčezli. Ostao je njihov topli dom, koji su godinama kućili.

Kada sam se sa svojim ćerkama uselila u tu kuću, primetila sam da u onu pukotinu na ulazu, pre kiše, odlaze neke žabe. Da li su to potomci žaba iz mog detinjstva ili neke nove, ne mogu sa sigurnošću reći. Da li se sve okreće i vraća na isto? Da li sam ja, ponovo, to maleno dete koje ih sa čuđenjem gleda? Jaz između pločnika i stepeništa je definitivno veći, ali mi ga s lakoćom preskačemo i živimo svoj život. Da li su i žabice došle na svoju dedovinu, da evociraju uspomene, da započnu neki svoj put i skromno i dostojanstveno, kao svoji preci tu žive?

Neznam, možda bi to bila lepa priča, koja, iako su izmešane babe i žabe, bar za mene ima smisla.