Može li se rasterati mrak, kada su njegove vreže obavile svaki san?

Može li se prizvati sunce da obasja puteve onome koji je kadar za rad malog bisera preploviti okean?

 Treba li pozvati vetar, da pokrene ogolele grane?

 Da zaplešu, snene ?

Može li se dogoditi čudo?

 Da reči otope sante.

 Hoće li tada kraljici zablude u oku zasjati zvezda?

Carici iluzije ostvariti se san?

Možda će ptice prhnuti ka jugu?

Da li će sa sobom poneti zamotuljak tuge?

 Odneti ga, što dalje...

Na horizontu pretapaju se boje... Vapaj promiče po dalekim obrisima...  Čežnja se pretapa sa jecajem zvezda...  U daljini čuju se koraci... Možda ipak, neko hoda ka mojim mislima...