reci su moje igracke https://www.blogoye.me/sedefnitrag/ sr Fri, 17 Jul 2026 00:57:59 +0200 BlogOye! Prva jutarnja pitanja.....Šta smo noćas sanjali... Koliko se naši snovi ostvaruju... Da li su nam uopšte realna očekivanja bila kada smo crtali svoje mape uspeha. Čini mi se da u ovakvim snenim jutrima fali samo jedan osmeh.......i onda se lako snovi ostvaruju...... Thu, 09 Sep 2010 07:32:00 +0200 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/81301/ Jedan je od onih dana kada mi se ne ustaje iz kreveta. Polako,  kao da prikupljam hrabrost da se suočim sa ovim danom. Žao mi je što sam ovako spora, jer danas je mojoj ćerki veliki dan. Pozvala je društvo da zajedno proslave njen jedanaesti rodjendan. Neću biti ovakva čitavog dana. Neću ništa da primeti. Krećem da joj omogućim da kolekciji lepih proslava doda još jednu. Odbolovaću drugi dan.......... Tue, 07 Sep 2010 08:56:00 +0200 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/81244/ Čitam jutros fragmente Duška Radovića i razmišljam. Gledam njegove slike. Ako ne bi znali da je to on, rekli bi da je to jedan namršteni čika.  Čini se da nema slike na kojoj se smeje. Lažem, evo vidim jednu. Sa blagim osmehom, ali sa satirom u očima. Tek da nas podseti na svoje tekstove.  Ako bi gledali samo sliku možda nam se Duško ne bi ni dopao. A, ko ga pročita, voli ga i zamišlja uvek sa osmehom. Mon, 06 Sep 2010 07:26:00 +0200 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/81217/ Skidam kapu slavnoj ruskoj diplomatskoj guji. Verujem da je mnoge škole izučio. Zavidim mu na tome. Ja sam samo ovu jednu. Životnu. Silno je svoje veštine primenjivao u doba hladnog rata. Ja pak, svoje u doba hladnog života. Verujem da je bio naočit dasa. Pravi Rus. Voleo je, cenim, toplinu svoga doma, gde nije morao da primenjuje taktike, strategije i kuje razne planove. Tamo ga je, pretpostavljam, čekao kutak njegovog pravog bića. Ovde nije ruska klima. Ovde bršljen začas okiti kućerak. Pa mu se svi sa strane dive. A on, preplete zidove uzduž i popreko. Sakrije tajne odaje i utiša stanare. Teško se, takav bršljen  u korenu seče. Bršljen je to, zabrekao duboko u srpskoj zemlji. Osuši se poneka grana i opadne lisće. Tek toliko da stanari, u snovidjenju naziru sunčev zrak.  Pa onda Gromiko, useljen i u takvu kucu, bistvuje decenijama posle hladnog rata, istim žarom. Mon, 08 Feb 2010 21:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/75480/ Može li se rasterati mrak, kada su njegove vreže obavile svaki san? Može li se prizvati sunce da obasja puteve onome koji je kadar za rad malog bisera preploviti okean?  Treba li pozvati vetar, da pokrene ogolele grane?  Da zaplešu, snene ? Može li se dogoditi čudo?  Da reči otope sante.  Hoće li tada kraljici zablude u oku zasjati zvezda? Carici iluzije ostvariti se san? Možda će ptice prhnuti ka jugu? Da li će sa sobom poneti zamotuljak tuge?  Odneti ga, što dalje...   Na horizontu pretapaju se boje... Vapaj promiče po dalekim obrisima...  Čežnja se pretapa sa jecajem zvezda...  U daljini čuju se koraci... Možda ipak, neko hoda ka mojim mislima... Mon, 08 Feb 2010 21:25:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/75478/ koliko je malo potrebno da se pokrenu misli....tako malo, cini se.......mozda svi cekamo neki znak, neko neobicno znacenje, a ne slusamo svoje nesvesno....  snovi me redovno upucuju na razne ljude, dogadjaje...sve, kad se svede racun i podvuce crta, vratim se na sebe, na svoju unutrasnjost, svoje misli, svoje ja, svoje zelje, ceznje, snove..... ti si me prijatelju, lagano ruku pod ruku vodio onim putem kojim spoznajem sebe....cenim tvoju prijateljsku misao, tvoj podstrek, tvoje dobre misli.... i zahvalna sam ti na tome... dobri moj, zavidim ti kako cudesno nosis tisinu......... Mon, 18 Jan 2010 21:15:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/74465/ kad odem volela bih da me polože na najisturenijem gardoškom delu.... da mi bar tada duša zagrli Dunav............ da se moj osmeh bar tada uplete u njegove teske talase...... da upravo tamo nadjem spokoj......... Mon, 11 May 2009 22:29:00 +0200 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/63742/ Valjda se čovek na sve navikne. Pa kada mu nešto ne ide, prosto pusti da ga reka nosi. Iako duboko u sebi ne želi da prestane da se bori. Nekako iz dana u dan spisak razloga postaje sve kraći i kraći. Ostaje samo da na dalekim obrisima potraži tragove svojih snova. Medju oblacima osmeh. U drvoredima nagoveštaj zagrljaja. Wed, 25 Mar 2009 21:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/61015/ Još jednu neprospavanu noć u nizu pozdravilo je resko sunce iznad krovova Ciganmale. U ramovima slika cakli se jarko narandžasti odsjaj. Čini se da je proleće tu, ali na ivici pogleda nazire se sneg. Tamo, daleko u brdima, još je prava zima. Grad se polako budi. Pospani prozori stidljivo su počeli dan. Dečiji snovi još su zamršeni u jastučnicama. Tamjan je zamirisao i prva jutarnja kafa. Tetura se polako mart. Uskoro će i on proći. Tue, 24 Mar 2009 06:26:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/60930/ Ramena me bole od tereta.Bol mi pritiska dušu i savija na dole. Nestvarno dotiče stvarno. Pokušavam plivati. Da odagnam sve pokušavam. Privijam te kao melem na ranu. Prijas tako čarobno. Želela bih te dodirnuti umornog i pospanog. Staviti jagodice prstiju na ramena i lagano skliznuti ka nadlakticama. Da osetis nežnost koju ti želim dati. Isto onako kako i uzimam. Lagano ispijajući kao gutljaj vina. Docekati te, zagrliti i dotaknuti vrhom usana obrve. Pa te pospanog smestiti u krevet i blagim pokretom prekriti ramena, da se ušuškaš u snove i dišeš kraj mene.   Sun, 08 Mar 2009 21:48:00 +0100 https://www.blogoye.me/sedefnitrag/59806/