Imala je krupne plave oči, buckavo lice i dugu plavu kosu. Uvek vesela i razdražljivo snena, očiju zamućenih od koječega a racia na nivou deteta večnog. Mlada i nesrećna. Htela je potomstvo toliko jako da joj ništa drugo nije bilo bitno. Novac je nije zanimao i sa njime se nije bavila sem kao egzistencijalnim sredstvom. Radila je, uvek vredna i željna dokazivanja kao dete koje traži potvrdu da makar u nečemu vredi.
Kad sam je tek upoznala, nisam znala gde da je smestim: da li među one naivne i predobre ili proforme dobrice. Pustila sam da vreme odluči.
Strah i zlostavljanje, nesigurnost i manjak samopouzdanja, stvari su koje same umeju da sevnu i otkriju se. Ona je bila uplašena, a predstavljala se jakom, bila je slaba, a pravila od sebe stenu.U stvari, što sam je više upoznavala, sve mi se više sviđala i sve sam više imala potrebu da je štitim i otimam zamkama života. Bez obzira što sam 10 god starija, generacijski jaz među nama ne postoji. U ponekim momentima, ali samo u ponekim, vidim sebe u njoj, sebe pre mnogo godina, kao i sebe sada, kao stariju i "pametniju" neznalicu.
U petom razrednu osnovne škole, razredna starešina je pozvala moje roditelje na sastanak i objasnila im kako sam ja jako dobra devojčica, vredna i radna, ali sa psihološke strane gledišta, imam problem koji je dovodio do toga da sam uvek prva u odbrani onih koji su ugroženi, nebitno da li svojom ili tuđom krivicom. Nakon tog , kao što se da očekivati od roditelja koji svom detetu žele najbolje, vredno se radilo na tome da mi se utuvi u glavu kako uvek treba prvo sagledati sve aspekte dobra pa potom i zla, pa tek onda prosuđivati.
Ko je ikad bio u pravu: svi oni tada ili ja sada? Je li dobrica proforme ili zaistinski? Jesu li uspeli da mi utuve ili ne?
Ne znam. Vreme će da presudi.
Kad sam je tek upoznala, nisam znala gde da je smestim: da li među one naivne i predobre ili proforme dobrice. Pustila sam da vreme odluči.
Strah i zlostavljanje, nesigurnost i manjak samopouzdanja, stvari su koje same umeju da sevnu i otkriju se. Ona je bila uplašena, a predstavljala se jakom, bila je slaba, a pravila od sebe stenu.U stvari, što sam je više upoznavala, sve mi se više sviđala i sve sam više imala potrebu da je štitim i otimam zamkama života. Bez obzira što sam 10 god starija, generacijski jaz među nama ne postoji. U ponekim momentima, ali samo u ponekim, vidim sebe u njoj, sebe pre mnogo godina, kao i sebe sada, kao stariju i "pametniju" neznalicu.
U petom razrednu osnovne škole, razredna starešina je pozvala moje roditelje na sastanak i objasnila im kako sam ja jako dobra devojčica, vredna i radna, ali sa psihološke strane gledišta, imam problem koji je dovodio do toga da sam uvek prva u odbrani onih koji su ugroženi, nebitno da li svojom ili tuđom krivicom. Nakon tog , kao što se da očekivati od roditelja koji svom detetu žele najbolje, vredno se radilo na tome da mi se utuvi u glavu kako uvek treba prvo sagledati sve aspekte dobra pa potom i zla, pa tek onda prosuđivati.
Ko je ikad bio u pravu: svi oni tada ili ja sada? Je li dobrica proforme ili zaistinski? Jesu li uspeli da mi utuve ili ne?
Ne znam. Vreme će da presudi.
Objavio
scarlet u 20:28 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar