Realno od danas sam vlasnik tri i po banke bivstvovanja na planeti. Optimisticno, bar mi iz ovog ugla tako izgleda, to bi mogla biti polovina jednog zivota. Verujem da cu, ako stignem da dupliram ovu cifru misliti kako je jos rano za upokojenje, ali to su vec neke sulude price. Sve u svemu, lep dan. Sve je krenulo kako treba i voleo bih da je svaki dan ovakav. Meni i svima. Da zajedno putujemo kroz zivot suncanom stranom ulice...

Dan kada krene nizbrdo. Od cekanja prevoza, preko ne bas uspelog poslovnog razgovora, pa novca koji jos nije legao na racun (iako je uplacen) pa do karata za lepi dogadjaj koje sam dobio. To sa kartama se okrenulo naglavcke jer sam ih narucio za 21 sat, a dobio za 18. A taj termin mi nikako ne odgovara. Kako god okrenem ne mogu da se iskombinujem.

Na kraju, poklonicu ulaznice priajteljici koja zivi u drugoj drzavi, a ovih dana je u poseti roditeljima. Bar cu lepo delo uciniti da ne bude da je dan skroz u minusu. A, bas sam nameracio da sa svojom voljenom uzivam u tom zbivanju.

LEVOM NOGOM UDARIH O PATOS. I BI TO PRVA STVAR KOJU SAM UCINIO OVOGA JUTRA. TEK POSEL SAM OCI OTVORIO, POSETIO KUPAONICU, ZAPALIO CIGARU I TAKO REDOM. PO PRAVILU. A SADA SE SAMO PITAM KOJI ME JE ANDRAK NATERAO DA USTAJEM NA LEVU NOGU:-)

Nista nema. Belina. Potpuna. I pogledas, a sav si slep od beline. I ne znas da gledas u prazno. A onda zatvoris oci. Mista nema. Samo crno. I gledas u unutrasnjost kapaka i sav si slep od crnog. I opet ne znas da gledas u prazno.

I ispadne da kako god gledao uvek si slep od necega. Bilo belo ili crno. Pa onda bolje i da ne gledas. Ali onda padnes niz stepenice, ili te udari auto, ili se sudaris sa nekim ili necim. Opet ne znam sta je bolje.

Nista nema, nema nista. Ima belo ima crno, nema ni belo ni crno.