19 September 2007 - PARTNERSTVO ZA ČIR...
PARTNERSTVO ZA ČIR
Godina hiljadu devetsto sedamdeset i neka. U zagušljivoj kancelariji Instituta za društvene nauke, sedi Koštunica, kucka po pisaćoj mašini i uvežbava jedan od svojih prvih tikova. Pozna jesen, prohladno vreme, a u Institut tek uvode parno grejanje. Koštunica obukao dva kaputa, nabio šešir na glavu i smrzava se. Odjednom neko grunu na vrata.
"Đes Vojo, jebem li ti suvo granje!", uzviknu posetilac.
"A, da, to ste vi Veljo! Zdravo, zdravo.", pomalo nesigurno odgovori Koštunica.
"Ja sam, bre, Vojo, eve me stig'o da dognam ove radijatore, majku im jebem rebrastu, te da ih nabudžimo i ovde, kod tebe, bre.", veselim glasom odcvrkuta Velja.
"Ah, da, stiže grejanje i kod nas.", zadovoljno zaključi Koštunica.
"Jes', vala, brate, kad ti ja ovo namikarim ima da greje ko tri bangave furune, u tri lepe pičke materine, bre.", reče Velja, noseći nekoliko radijatorskih rebara.
"Da, da, samo vi radite.", odgovori Kotunica i nastavi da kucka po mašini.
"Nego, bre, gazda, o'š davati ti to pivo il' nećeš?", upita Velja.
"Eh, ovaj, imam samo čaj od žalfije. A i šta će vam pivo na ovu hladnoću.", odgovori Koštunica.
"I, bre, gazda kaki si, prava škrtica, jebem ti seme, al' neka, videćemo se mi još!", reče Velja i zašrafi pokvaren ventil na, tek postavljen, radijator.
"Nego, pišem neki rad o NATO paktu, šta vi, Veljo, kao, pravi, predstavnik radničke klase, mislite o tome?", upita Koštunica.
"E, kaki NATO, zgužvali bi mi njih ko staru novinu. Dok je Tita i Partije i dok nas Sovjeti štite, ti natovci mogu samo da nam puše, bre.", politički osvešćeno odgovori Velja.
"Tako sam i mislio, druže Veljo.", zaključi Koštunica.
JESEN DVEHILJADE I NEKE
Vreme sadašnje, zgrada vlade Srbije. U kabinetu predsednika vlade sedi budući predsednik republike, Koštunica, kucka po pisaćoj mašini i uvežbava jedan od najnovijih tikova. Rana jesen, prohladno vreme, a u zgradi vlade još nije počela grejna sezona. Koštunica obukao tri kaputa, nabio crvenu beretku na glavu i smrzava se. Odjednom, neko grunu na vrata.
"Đes Vojo, jebem li ti osušeni paradajz!", uzviknu posetilac.
"Ah, ti si, Veljo. Zdravo, zdravo.", odgovori Koštunica.
"Ja sam, bre, Vojo, eve me stig'o da dognam ove, nove, ugovore, majku li im jebem njihovu, da ih isparafiraš, bre.", veselim glasom odcvrkuta Velja.
"Ah, da, ti ugovori.", reče Koštunica.
"Jes, vala, brate, kad ih ja realizujem ima da se gradi u tri lepe pičke materine, bre.", uzviknu Velja, razbacujući papire na sve strane.
"Da, da, samo ti radi Veljo.", odgovori Koštunica i nastavi da kucka po mašini.
"Nego, bre, Vojo, o'š davati ti taj viski il' nećeš?", upita Velja.
"Eh, ovaj, imam samo rtanjski čaj. A i šta će ti viski na ovu hladnoću.", odgovori Koštunica.
"I, bre, Vojo, kaki si, prava škrtica, jebem ti pleme, al' neka, videćemo se mi još.", reče Velja i gurnu, dublje u džep, priznanice o proviziji.
"Nego, Veljo, pišem neki govor, za predizbornu kampanju, pa, rekoh, šta ti, kao ministar i čovek iz naroda, misliš o NATO paktu?", upita Koštunica.
"E, kaki NATO, zgužvali bi mi njih opet, kao onomad. Dok je patrijarha, Filareta i narodnjačke koalicije i dok nas Rusi štite, ti natovci mogu samo da nam puše, bre.", politički prosvećeno, odgovori Velja.
"Tako sam i mislio, druže Veljo.", zaključi Koštunica.
KOHABITACIJA
Za to vreme, Srbija, sa jedne strane, potpisuje ugovore sa Evropskom unijom, aktivno učestvuje u NATO programu "Partnersvo za mir", razgovara i pregovara, a, sa druge strane, rasprodaje zemlju Rusima, gradi nepostojeće crkve, fabrike i puteve, krije haške pulene, svađa se i zatvara. Čudna neka kohabitacija, što bi rekao Tadić, ali neka, videćemo se mi još.
|
