Retko sam besna.
Ali kad sam besna - sklanjaj se.
Juce je bio odlican dan za sklanjanje sa moGa puta. Retko ko je prepoznao to kao opasnu krivinu. Sa poledicom. Bez bankine. A dole provalija. ( shvatili ste, nadam se:D )
Sve je pocelo polufinalnim mechom moje kceri koja nije bila raspolozena da trci. Tacnije, nije bila raspolozena da mrdne ono njeno malo, koscato dupe koje je neodoljivo mamilo za jedan shut desnicom. Nekako s njenim porazom, moj bes se oslobodio. Prvo je trener natrcao na volej samom neodgovornoscu i nedostatkom prisustva pored zice. To je juce bilo neoprostivo. Danas je vec prihvatljivo.
Krenem kuci, besna naravno, na prvom semaforu me doceka tri " kuma" - hoce da mi operu staklo. Ne prepoznaju prve signale besa u vidu odmahivanja prstom. Krece sa onim strokavim sundjerom ka mojoj sofersajbni i ja otvaram vrata uz pitajboga koju facu, da on bukvalno iz mesta odskace metar unazad od mog auta.
" Vidis da mi je cista auto sve ti cigansko" .... grizem se za jezik. Nisam niti nacionalista niti rasista - samo me nervira bezobrazluk. Bes mi nije kontrolisan danas, izvinjavam se. Bacam, besno naravno, metalnih 20 dinara kroz prozor i grozim se same sebe. Pa sta? Imam i ja pravo da budem skot s vremena na vreme.
Odlazim kuci i razmisljajuci da li je humanije da popijem bromazepam od 1,5 ( neobjasnjivo me smiri ta doza) ili da ipak dozvolim besu da odrzi popravno - vaspitnu lekciju u tri dela, mojoj deci. Uvodim policijski cas u kuci i zahtevam dnevni raspored rada. Rasporedjujem ko kojim danima pere sudov a ko brise prasinu - okrecemo novi list! Sin se krsti, cerka zadrzava nadljudskom snagom, suze. Skoro da mogu da cujem kako misle " Sta li je njoj danas? "...
Odlazim da radim i usput imam dva telefonska poziva koja mi dopinguju bes. Ulazim u klub a moj kolega vice:
" Uuuuuuuuuu, sklanjajte joj se s puta"
Uz neodoljiv osmeh naravno.
Steta sto je toliko mlad.
Mozda ne bas i Toliko, ali svakako dovoljno da ne bih nastavila da besnim.
Smejem se, ko zna na sta sam licila kad me on na prvu provalio.
" Tezak dan, jebi ga", baca mi pet i kaze slatko:
" Pozeli mi srecu"
" Ajd pa ..." :)

...tako.

Danas sam Ok.
Svet je siguran do sledeceg meseca u isto vreme. ;)