Da li je pravilo da u zivotu sve bude kontra od onoga sto zelimo, ocekujemo, ono cemu se nadamo - ako unesemo emociju?

Srecem ljude, cujem o drugima, svedocim o bliskima da uvek bolje prodju oni koji iz koristi cine stvari koje njima odgovaraju. Pocev od braka. Cist interes. Nista vise - nista manje. Samo budale se vencavaju jer su " ludo zaljubljene" jedno u drugo i ne mogu da zamisle zivot bez te osobe. Vrlo brzo nece moci da zamisle zivot ni sa tom osobom. To se zove paradoks. Ali dobro. Postoji onaj 1% koji se stvarno venca iz ljubavi i ostari sa istom tom ljubavlju u srcu. Sve ostalo je greska u mladosti ili interes.

Zato i ne idem na svadbe. Cvrsto verujem da se ne treba radovati tudjoj nesreci. A meni svadbe jesu to. Pocetak jednog kraja koji ce zavisiti samo i iskljucivo od stepena tolerancije jednog od aktera tragi-komedije zvane Brak. Zavisi takodje i od izdrzljivosti zene ( u 90% slucajeva). Zavisi od otpornosti organizma da podnese stres i muskarca koji kad prestane da zaskace zenu kao napaljeni ker ili spazi neku kerusu kako ide ulicom pa shvati da je on Balkanac i da mu se MOZE da vara, jer pesnica mu je jaca - moze da udari o sto! O tugo sestrice....

Ponekad upadnem u vatru oko zivljenja u ovoj nasoj zemlji. Volim ja Srbiju. Dovoljno sam vezana za svoju zemlju da bih odbila mnoge prilike u zivotu i ostala ovde. Dovoljno je volim da radim posao koji ne moze da se naplati cak i ako bi placali po standardima Eu. Meni je zadovoljstvo da pomazem indirektno i poslovno direktno. Ali postoji jedna stvar zbog koje ponekad pozelim da odem u tri lepe pizde materine odavde. Nekultura. Odsustvo (TayKo, ispravi me ako gresim) elementarne kulture i nekih bazicnih nacela ponasanja medju homo sapiensima. Doduse, mozda manje od 50% muskaraca stagnira i zivi na intelektualnom razvoju pecinskih ljudi koji su mocugom zenu po glavi kada rucak nije na astalu. Ali, gledam ponekad ljude, obicne ljude, ljude koji plove svakodnevicom. Prolazim pored njih, okrznu me, ne cujem izvinjenje, nagaze me, cujem psovku, podignu ruku da mahnu nekome, povraca mi se...Devojke nasminkane - kose izgorene, utegnute u kratke suknjice, farmerice, uprcenih grudi na izvolte - cipele blatnjave, pete ne sredjene, nokti namazani - ispod neocisceni. Pa dobro bre ljudi! Osnovna higijena, osnovna kultura, osnova skola, osnovno vaspitanje. Mora da tu leze koreni svih gresaka koje se razvijaju u katastrofalne posledice koje za sobom ostavljaju narod kao jednu ogromnu kolateralnu stetu...

E tugo...

Necu ici danas na svadbu. Nisam raspolozena za obavijanje laznim osmesima, jeftinim parfemima i sintetickim materijalima kracim od 1m. Ne mogu, stopila bih se sa svim tim kvazi prijateljima i odstupila od nekih svojih principa koje mnogi ne shvataju i neprihvataju, ali su moji. I dokle god imam sebe, drzacu se grcevito istih. I nikada necu uciti decu da zive po sablonu, da postuju kodekse koje drugi namecu, da se pretvore u prototip ocekivanja propalog drustva, da se drze moralnih principa izmisljenih od nemoralista - jok ja. Nisam ni ja nikada, pa sta mi fali? Ako ne racunamo traceve koji su uvek kaskali za mnom, ali me nikad sustigli - pravi sam andjeo. ( trep trep)

Ajd pa tako ...lep dan vam zelim i ne zaboravite da volite sto vise i sto cesce...