I don't feel like myself today
Trapped in a miracle I never asked for
In a life that goes on without a will to survive

I look around and I see the things I despise grow
I look at myself and I see who I never wanted to be
I look at my future and all I see is an imatation of life...

Predlozila bih ti nesto. Znam, mislices da je cudno. Znam, mislices da sam cudna. Mozda cak i pomislis da sam ocajna, ali cudne stvari nicu iz ocajanja. Znam, pomislices mozda da je zanimljivo. Znaju katkad cudne stvari biti zanimljive. Znam, shvatices ali mozda i ne prihvatiti. Tvoj izbor, necu uticati na to. Znam, ne poznajes me.  Znam, jos uvek se sastavljas od poslednje eksplozije u cijem si prasku uzivao za trenutak, neponovljivi trenutak, trenutak koji je prosao i ostavio za sobom srchu tvoje duse. Znam, trazis ogledalo u kome ces pronaci svoj mir, a ne samo izraz mirnoce koji savrseno maskira nemire u tebi, koji je atomsko skloniste duhovima u tebi. Znam, trazis savrseni zaklon od buke. Sve ja to znam. Znam i to da mozda nije fer sto sve to znam, a opet, ne mogu da odolim da ti ponudim nesto sto ce delovati kao anestezija. Simptomaticna utrnulost dlanova u trenutku rastrgnutosti izmedju pravog i pogresnog izbora. Jedina dobra stvar u svemu je ta, sto niko ne gubi. Mozemo samo da dobijemo...emociju? Da, emociju. Ne iluziju. Ne potencijalno ostvarivu fantaziju. Ne nezaboravnu ljubav. Ne nekontrolisanu strast. Samo cistu emociju. Esenciju svega onoga sto definise bliskost. Razmisli o ponudi, ne brzaj, ne reaguj instinktivno, dozvoli trenutku da potraje, dozvoli razumu da sugerise i onda mi odgovori da li bi mogao da ilovu zemlju moje duse ucinis plodnom i koristeci reci kao seme, nacinis divnu bastu mirisnog cveca, dok bih ja tvoju cistila od korova?