Dosta mi je svega umisljenog sto moze da se vidi, cuje ili procita. Dosta mi je umisljenih pisaca i pripovedaca, dosta mi je umisljenih webmastera i hakera, dosta mi je umisljenih glumica i glumaca, dosta mi je umisljenih ljubavi i nadanja, dosta mi je laznih moralista i esteticara, dosta mi je losih postova i napucanih blogova, dosta mi je cak i kurtoaznih komentara i uvlacenja, dosta mi je simbolike i dvosmisla, dosta mi je umisljenih gramaticara i nastavnica srpskog jezika, dosta mi je jebenih kulturnih snobova i pateticnih robova ljubavi, dosta mi je laznih osecanja i skrivanja istine, dosta mi je blog razvratnika i "postenih" blogerki, dosta mi je plagijata i copy pastova, dosta mi je intriga i prenosenja informacija, dosta mi je ruznih snova i budjenja bez osmeha, dosta mi je emotivnih proseravanja i kurazenja, dosta mi je filozofije i psihoanalitickog sranja, dosta mi je foliranja i edukativnih doziranja, dosta mi je gluposti i intelektualnih potencija, dosta mi je modifikovane poezije velikih pesnika, dosta mi je i Frojda i Majakovskog i Ducica, dosta mi je depiliranih jezika uraslih u korov, dosta mi je romantisanja i Spanskih serija, dosta mi je bajki sa elementima basni, dosta mi je domacih i divljih zivotinja, dosta mi je virtuelnih pesticida i insekticida, dosta mi je apaurina i brufena, dosta mi je simptomaticnog znojenja dlanova i susenja usana, dosta mi je kvazi prijatelja i naklonika, dosta mi je epiteta i komplimenta, dosta mi je bloga koji nema puls!!! Odlazim - ostajte zdravo.

(Kezzzz)

Sta je? Zar nije IN da se odlazi uz dramu?( trep trep)

Ne odlazim naravno ( naucite da citate postove od pocetka do kraja!), ali sve sto navedoh da mi je dosta, stvarno jeste, tako da oprosticete mi na iskrenosti i ja sam gresila - pozeleh da budem " dobra", ali ovo lose u meni me jebe samo tako. Nisam ja za te slatkorecive igre i igrice sa nedostojnim Don Zuanima, nisam cak ni za romanticna saputanja, nisam ni za emotivna lutanja. Ja znam sta zelim i sta mogu - svi koji pomisle drugacije bolje nek se pomole B[l]ogu, jer posle fantasticnog nocnog provoda i uzasno losih snova, probudih se ne kao Proslost, vec opet kao S.v.o.j.A. Zamorno je biti svacija Proslost i demantovati ono sto jesi - cak i kroz pseudonim. Kao Proslost sam tudja, svacija, dostupna svima, voljena ili omrzena - a to je umarajuce po ovim vrucinama. Razmisljala sam cak i da se vratim na onaj moj stari blog, neka cudna energija mi se apsorbovala, flasa vina me je sebi vratila, ali ne znam jednostavno od tacke da napravim zarez pa to ti je. Na tom bivsem blogu ima adrenalina, ali negativnog. Ovde, ima endorfina, sto je kudikamo bolje. Lepse se osecam ovde, "odomaceno", ne optereceno ( jebem li ga da li se pise tugeDr ili apArt). Samo sam imala malih iluzionistickih uspona i padova , kao i svi, prija ponekad da ne budemo Svoji, ali zamara. Tako da resila sam, na radost onih koji me znaju, da vaskrsnem istinu u obliku S.v.o.j.e  ( neka se svi koji imaju razloga Boje! - sad zvucim k`o danilovic?)) i nastavim gde onomad stadoh; erotika i trenutna razmisljanja vam ne ginu, pa ko voli nek izvoli. Samo da me popusti ovaj osecaj koji jos uvek lebdi, od losih snova. A i kisa ako padne ( napokon), sprace valjda, sva losa osecanja. Razumece oni koji znaju da citaju.

Hvala - Molim - Ja vas volim ;)

/me spremNo ceka CeJu da je nociiiiiiiiiiii ( ne pokusavajte da shvatite ovo - to je nesto "interno")