Ode mi dete na ekskurziju. Pokusavam da se ne sekiram, kaze njegov otac "Veliki je" - zna on mnogo koliko je veliki.Pih. To je moja beba i jace je od mene da se sekiram. Ne mogu da spavam sinoc, otac moga deteta iziritiran mojim setkanjem po kuci pokusava da me utesi pricajuci mi sta je ON radio sa 11 godina - qq meni majko, sreca pa je vise na mene "povuk`o". Nisam ni ja mirna bila, da nisam u kozi mojih roditelja, ali daleko sam od njega bila. Pokusavam da se ne sekiram, stvarno pokusavam. Kaze moja drugarica da kad toliko brinem koncentrisem negativnu energiju tamo gde ne zelim da je kanalisem. Ima istine, ali opet...Valjda mi je to u opisu posla da se sekiram.

Trudim se eto, da ovako nekako prestanem da se sekiram i tesim se rekapitulacijom svog detinjstva. Ja nisam isla na ekskurzije. Samo sam jednom isla u Divljane i to me mama pustila zato jer se smena poklopila sa sestrinom koja je bila 4 godine starija i racunali ona ce da me cuva. Treci dan zimovanja hteli da me vrate kuci. Pih. A nisam nista uradila, samo brdo na koje su nas vodili da se sankamo nije bilo dovoljno strmo, pa sam ja malo uhvatila krivinu sa sankama i otisla na "brdo do", a uciteljica se kao ziva istraumirala jer nije znala gde sam. I resili da me salju kuci. A ja to pamtim sasvim drugacije:

Mama je urgirala da budem sa sestom u sobi jelTe. Znaci 11 osmenki i ja cetvrtenka. Milina. Gledali na mene kao na maskotu. A secam se pre polaska, posto sam prvi i jedini put tada i isla sa skolom negde, baba mi kupila kucnu haljinu ( keZzz:D) i to ne bilo kakvu; dugacka do poda, "termo" kucna haljina pa sve izvezene bele rade po njoj. Mnogo mi draga bila ta kucna haljina iako ja nisam tip "kucne haljine" nikad bila. Secam se da je mama sestri tri dana ispirala mozak kako i koliko treba da me pazi, jer kazu, meni nije imalo svrhe pricati - bandoglava od malena. Meni je to super fora bila sto idem od kuce na dve nedelje ( eheJjj!:D) i sto mi nakupovali brdo novih stvari. Jos imam slike u novoj skijaskoj jakni i kombinezonu kao da sam u najmanju ruku pionirska prvakinja sveta u skijanju. A najbolje od svega su bile nove sanke koje je deda moj pokojni ( Bog da mu dusu prosti) zapucao u Sloveniju da kupi, sa koznim sedistem ( i to jelenska koza) da se ne prehladim slucajno ( KeZz:D) . Sestra i njene drugarice me cuvale, nije da nije, ali su bile dosadne u tri lepe. Secam se da su samo o decacima pricale i o notornoj gluposti razdvajanja muskaraca i "zena" u dve razlicite zgrade. A onda uvece bi im dali dva sata da se druze i upalili bi neko crveno svetlo, posedali na pod i pustili "Zasto sve sto je lepo ima kraj" - brateeee!Kako je to smorno bilo. Nista mi nije bilo jasno - umesto da izadju napolje da se grudvaju ( sto je bila moja ideja) oni se zavlacili u neku od soba i "uparivali se". Kako nisam smela da se odvajam od setre, nevidjeno sam se smarala.

A onda je treceg dana nastala citava frka oko mog odlazenja na "nepropisano" brdo i rekose da se spakujem do uvece da me vrate kuci. Meni to nije bio big dil, dosta mi je bilo tri dana ionako, ali pamtim vecernju scenu kako moja sestra lezi u krevetu, a oko nje skupljene sve drugarice i stavljaju joj obloge na celo dok je ona sva podbula onako samo ronzala kako je to nepravda da me vrate kuci ( mada mislim da joj veca frka bila od mame, al` ajd). A onda se desila najneverovatnija stvar. Sve njene drugarice su se spakovale i postavile uciteljici ultimatom - ako ja idem, svi idu! Kako muskarce nisu pustali u zenski deo, oni su provalili vrata ( tacnije sestrin decko je poveo "bunu" da bi je impresionirao verovatno) i nastao je citav picvajz u odmaralistu - napokon se nesto desavalo!!!(KeZz:D)Napravili citavu frku i dramu, a ja sam bila kriva zbog svega toga. Mada sam ja vec spakovana i pomirena sa sudbinom, cekala da me obavesti uciteljica kada ujutru krecem kuci.

Sve se zavrsilo tako sto me nisu vratili kuci da bi smirili pomahnitale osmence ( trep trep), ali uslov je bio da ne smem da mrdnem iz uciteljicinog vidokruga. Tjah...na kraju sam jedva cekala da se vratim kuci jer ono brdo na koje su nas vodili apsolutno nije bilo interesantno, a pesma " Sve sto je lepo ima kraj" me je smorila za sledeca tri zivota.

Eto...naislo mi da malo "patetisem" - Dobro jutro dobri ljudi:)