Sve pocinje slucajno. A onda mi ukapiramo posle hiljadu slucajnosti da mozemo da uticemo na sve to, pa onda pocnemo da pametujemo i pokusavamo da eskiviramo da se "neke" slucajnosti dese. Dugacak je zivot da ne bi imali de-za-vu-e na svakom koraku. Previse puta cujemo kurtozano 'Dobro jutro" ili utrenirano " Hvala" ili rutinsko "Volim te" - sta razlikuje svako novo izgovaranje istih reci?

1. akcentovanje

2.intonacija

3.osoba koja izgovara

4.nacin na koji se izgovori

5. trenutak

Sve je u trenutku. I trenutak je sve. Sudbina ne postoji - mi je sami stvaramo. Nezadovoljni trenutkom svaljujemo krivicu na sudbinu, trazimo vise, trazimo bolje, u potrazi za samima sobom gubimo se sve vise u tudjim nacelima, moralnim shvatanjima i nametnutim ponasanjima. Kada u jednom trenutku postanemo zadovoljni sobom, ubedimo se da smo se pronasli, a ne shvatamo da nikada dalje od sopstvene sustine nismo bili. Merimo neizmerivo, vagamo bestezinsko, verujemo u nepostojece, materijalizujemo duhovno, a korov sve vise po dusi pusta zile. Jake ruke ce trebati i celicna volja da pocupa sav taj korov i od ilove duse napravi rajski vrt opet. Kako? Neznoscu i strpljenjem, ponavljanjem Volim te sa emocijom koja ostane da lebdi kada rec zamre na usnama, dodirima koji ne peku i ostavljaju oziljke, jednostavnoscu i dobrotom koju crpi iz nas samih. Sve ono sto jesmo, sva ona sustinska vrednost svakog coveka lezi negde duboko u nasoj jednostavnosti, zakopana, prasnjava, pokrivena. Gusi se u komplikovanim odnosima koji nose razocarenja i neocekivano neprijatna iznenadjenja.

Ljubav i Lepota imaju jednu neraskidivu vezu - Prolazne su obe.

Ako su povrsne...

Dubina Ljubavi je nemerljiva kao i sirina Lepote sto je neobuhvatna. Koliko ste puta u zivotu izgovorili "Volim te" zato sto se to ocekivalo od vas? A koliko puta zato jer ste to stvarno osecali? Sto vise ponavljamo to a da ne mislimo, to vise postaje rutina. Naucimo se da volimo samo recju bez ocekivanja dokaza delom, jer ljudi su inace jako lako zadovoljiva bica - recite im sta zele da cuju i bice zadovoljni. Tako je lako manipulisati recima i "osvajati teritorije" psihickog prostora koje nikada ne budu osvojene a vazda kapituliraju pred potrebom za onim sto im date u trenutku. Sve ostalo se ne racuna.

I opet trenutak...tako majusan a neizmerno vazan, tako retko iskoristen, tako potreban, tako neminovan i tako, tako prokleto prolazan. I svaki je neponovljiv. Ma koliko pokusavali da vratimo neki trenutak, da ga zadrzimo, da ga ponovimo - nemoguce je. Svaki trenutak je unikat i svaki ostavlja trag u nasoj proslosti. Citava jedna savrsena proslost satkana od nesavrsenih trenutaka, moze da ispise najfantasticnije romane u kojima, zamislite, trenutak bude neshvacen kao nesto od vitalnog znacaja za fabulu tog romana. Neko to shvati ranije, neko kasnije, neko nikada. Blagosloveni su oni koji su rano naucili da uzivaju u trenutku. Srecni su oni koji shvataju vaznost trenutka. A samo jedan trenutak je onaj pravi - samo jedan trenutak je onaj idealni.

Samo u jednom trenutku sam ti kazala da te Volim, zato sto sam mislila da cu se raspasti na komadice i pretvoriti se u zvezdanu prasinu dok mi je emocija, ta cudna neukrotiva zver, parala utrobu svojim naostrenim kandzama i izvlacila sve ono najbolje iz mene servirajuci ti na srebrnom tanjiru. Prava je steta, sto nisi imao apetit tog trenutka, niti zeludac dovoljno jak da svaris sve to...Ostaj zauvek gladan, tenutak je prosao. Milion "Volim te" koja si dobijao kao odgovor na postavljeno pitanje, se ne moze izmeriti onim jednim koje sam ti kazala onog trenutka, tebi beznacajnog, kada sam stvarno osetila da te volim i kazala ti to nicim izavana. Nisi to iskoristio, shvatio i sacuvao. Trenutak je postao  proslost. Ja sam ti poklonila hiljadu trenutaka koji su prosli pored tebe, a neko ce naici ko ce mi pokloniti samo jedan trenutak koji cu prigrliti zauvek, jer ja znam da prepoznam ono sto ti nisi znao u Nasoj proslosti.

A proslost je nesto sto ne moze da se promeni....niti vrati.

Ja se iskreno divim strpljivim zenama. Znate onaj soj zena koji poseduje toliko strpljivosti i samokontrole u sebi, da jednostavno mogu godinama da vole nekog muskarca, a da to niko ne zna. Meni brate, to nikad nije poslo za rukom. Ajd sto sam "brzozaljubljujuca" po defoltu ( i jos brze odljubljujuca po istom tom defoltu), nego sto ne posedujem ama ni zrnce emotivne samokontrole. Ja kad volim, dao Bog, svi znaju. Doduse i kad ne volim svi znaju. A tek kad mi neko stane na kurJe mi Oko, onda se i to zna. Svaka emotivna promena u meni, momentalno se reflektuje na meni, a ja jos svojim kilometarskim jezikom otklonim svaku sumnju da je impresija mozda pogresna.

E zato se ja divim onim zenama koje znaju da cute i cekaju svojih 5 minuta. I uvek ih docekaju sto je najbolje od svega. Razmisljala sam ja kako to da ja nikad ne docekam svojih 5 minuta? I onda sam shvatila da je to zato sto meni tih 5 minuta nista ne znace. Ja hocu sve moguce minute ! Malo je brate, samo 5 ( ne skacite, znam da je to samo figuracija).

Elem, znam jednu zenu koja je volela muza svoje najbolje drugarice godinama. Cutala je i cekala da im brak zapadne u jednu od onih kriza kada i najmanja sitnica bude izgovor za izlazak iz istog, i onda je nastupila. Razjebala im brak dok si reko Plazma keks sa cimetom i jabukama! Docekala je svojih 5 minuta. Samo mislim da nije ni svesna da ce je tih 5 minuta srece kostati mnogo sati tuge kasnije. Na tudjoj nesreci se sreca ne kuje, specijalno ako su i deca ucesnici. Tako da, malo se zajebala u racunici, ali opet, verujem da je srecna sada - i ako imalo pameti ima, treba da uziva u svakoj sekundi te srece. Brzo ce proci.

Ima i onih zena koje mogu biti najbolje drugarice muskarcima u koje su smrtno zaljubljene, a da to ne pokazu ni jednim gestom. Bice im one i drugarica i uteha i razonoda i partner u raznim drustvenim igrama, i ortak za pijancenje i svasta nesto, a muskarac nikada nece posumnjati da je ta njihova drugarica zaljubljena. A onda ce sacekati da oni izgustiraju ko zna koliko zena i kada osete da su na domaku dna, one ce prici na jedan novi nacin i pruziti neznost i sigurnost koja ce biti oberucke prihvacena. Ponekad te veze i uspeju, mada ja i tu ne verujem da sreca moze da se kuje na necem dvolicnom jer po meni to nije nista drugo do dvolicnost.

I tako, bas nesto razmisljam da poradim malo na cutanju i samokontroli, a Boga mi i na kontrolisanju pokazivanja emocija. Samo nesto nisam previse optimisticna da ce mi to poci za rukom. Kako bre da sakrijem da nekoga volim? Kako da zadrzim ono divno osecanje koje ako ne izleti iz pluca, ugusuce me?Kako da uskratim sebi onaj savrseni osecaj radosti koji me ispuni svaki put kad osetim da volim? Nema sanse....evo i ceJu kad vidim, i andjela i ariJel i lazU moju milu dragu, meni odmah naidje da im vicem da ih volim. Doduse, one nisu muskarci, ali nema veze - razumete sta hocu da reCem? (keZz:D)