Mesecina...
Meseceva svetlost, razbijena talasastim staklom prozora punim mehurica, sunja se mojim licem i puzi nemo uza zid.
Dodiruje njegovu ruku koja spokojno lezi pored usnulog tela, prelazi preko delimicno vidljivih crta lica, prelazi preko fantazija iz mojih snova i na kraju stize do lobanje gibona, sjaji prvo na velikim ocnjacima i onda na kostima iznad praznih ocnih duplji. Iz tame u unutrasnjosti lobanje, gibon me gleda kako posmatram usnulu ljubav. Lice ljubavi je lice deteta. Stenje i okrece se na bok, izvlaci ruku iz nevidljivog stiska meseceve svetlosti...
Utemeljena Palata secanja u podsvesti, pokusava da predje brisani prostor do coskova snova. Sev secanja bljesti i zamagljuje pogled na usnulu ljubav koja je sada zgrcena u krevetu u obliku fetusa. Meseceva svetlost poprima snagu lanaca oko vrata, steze, gusi, ne dozvol**** da sapat izadje iz grla i nezno pomiluje sluh Ljubavi, da je probudi, rasani, razbudi.
Gledam gibona na mesecini. Zubi mnogo manji od pretecih. Nisu grozni. pokusavam da cujem ime smrdljivog daha koji dopire do mene, moram da cujem ime koje me cini samo senkom u sobi u kojoj spava ljubav. Moram da znam. I hocu.
Kako da saslusam sebe?
Ogrnuta srditoscu napustam sobu i ostavljam Ljubav da snije mirno. Sada kada sam je videla, mogu li da prestanem da mislim o njoj? Ne mogu.
Ne zelim.
Prilazim, tiho mu ljubim ruku koja se refleksno grci i uzmice. Osecam na trenutak ukus reci koja definise ljubav i ne shvatam, zasto se javlja mucnina?
Zar od ciste vode sa bistrog potoka, moze biti muka? Zar od andjeoske neznosti paperjastih krila, moze pasti teg na dusu? Od cega je satkana ljubav?
Od cega sam satkana ja?
Sta me je pretvorilo u ovo sto jesam i uselilo mi gibona u lobanju?
Koracajuci unazad sigurnim korakom, udaljujem se od njega, od Ljubavi, od stega, od svega...
Osecam toplinu meseceve svetlosti kako me posesivno mazi i prgrljuje u svoj svojoj sopstvenosti odvodeci me u svoj hladni dom. Nema izvora svetlosti.
Nema Pandorine kutije.
Samo belina i krateri koji sibolizuju dusu.
Hocu li i ja nekad na netu prodati parce svoje duse za basnoslovnu sumu?
Hocu li?
Postoji li kupac za nesto sto nikada nece posedovati, a tako jako zeli da ga na papiru ima? Koga je ludilo toliko obavilo da pazari nepostojece? Da li sve na ovom svetu ima cenu?
Koliko kosta 1 gram ljubavi?
Ne pitam sta kosta - PRODATO!
Permalink | Komentara ( 28 ) | Pošalji komentar