Gledam dragu osobu koja prolazi kroz isti tunel kojim sam i ja nekada prosla. To je tunel Iskusenja. Ako kroz taj tunel prodjete i izadjete, a od mraka  ne oslepite, od gladi  ne krepate, od zedji  ne izdahnete, od straha  ne istrulite - bicete dobro. Tunel prepun iluzija, primamljivih fantazija i neodoljivih obmana - Dobrodosli u  Virtuelni tunel.

Kada sam se ja nasla u tom tunelu, osetila sam se savrseno sigurno. Tamo ima puno ljudi koji u mraku bauljaju i sudaraju se, ali s obzirom da je jako hladno, prija im guzva i isijavanje tudjih toplota. Ponekad se sudarite sa nekim ko mekanim baritonom kaze jedno obicno " Oprosti " i tako krene prica. Uhvatite se jedno za drugo, odvucete se uz zid da vas oni koji zure, ne bi pregazili i pricate satima, danima, mesecima. Sve dok ne shvatite da od te price ne mozete da zivite, da vam treba vise, da vam treba svetlost, da vam trebaju svece i pogled u kome cete se gubiti iznova i iznova i iznova. Pricate tako u toj tmini, a ne znate koje su boje pegice u oku vaseg sagovornika. Dodir osecate na hladnoj kozi, osecate i dah koji ostane da bridi na vasem vratu, mastate i prastate sami sebi sve grehe, zahvaljujete svemu svetom na ponudjenoj sigurnosti, a ne razmisljate koga cete ugledati u ogledalu koje se nalazi odmah na izlazu iz tunela. Ne razmisljate zasto sa rukom u ruci, ne idete ka izlazu iz tunela, vec tapkate u istom mestu, uz isti hladni zid koji vam nudi, kao, neku privatnost.

Kada sam ja izasla iz tog tunela, ugledala sam usahlu nijansu plave. Ugledala sam stranca. Ugledala sam osobu koja jako lici na mene, ali ONA ja iznutra, nisam mogla biti OVA ja spolja!

Sada Nju gledam kako ulazi u tunel. Pokusavam da je odvucem, ali ne vredi. Glasovi iz tog tunela mame, opijaju svojom srecom i grlatim smehom od srca, koji leci - pre nego zauvek razboli. Pokusavam da joj objasnim, da je ubedim da na mojim greskama nauci, da se trgne i ne zivi zivot ispred kockastog ekrana sa koga mora svakodnevno prasina da se brise. Ne mozes draga, u toj kocki pronaci ono sto ti treba - oprosti se sa tim. To si izgubila zauvek. Potpisi papir, doteraj se i idi zapali svecu - dole - svom braku. Odaj mu pocast i onda kreni dalje. Ne bezi! Ja sam bezala...vidi me; ne umem da volim. Jaka jesam - sta cu s tom jacinom? Ponekad pozelim da se raspadnem od bola, da priznam da sam slaba, da me neko tesi dok placem nad svojom sudbinom, ali ne mogu. Ojacala sam previse - patetika mi ne pije vodu.

Ti neces moci tako. Slomice te. Dokusurice te tunel, draga. Neces ni stici do izlaza vec ces biti zombi. Neces se prepoznati jednog jutra kada posle dve pakle popusenih cigareta koje nisi ni registrovala da si udahnula, ugledas pozutelu kozu i nesredjenu kosu. A pogled - ludackim sjajem se cakli. Mislis da je to sreca sto ti iz ociju sija? Nije. To je ocaj.  Ne daj da ti trenerica predje u naviku - ti si ZENA! Moras tako i da se nosis. To sto te je on ubedio da ne vredis - okaci o klin. Bori se! Nateraj ga da se jede, da zali, da se vrati, da moli - a onda ga oteraj u tri lepe. Sa osmehom naravno. Neka te sanja. Neka ti se klanja. Neka do kraja zivota zivi sa svojim duhovima, kojima je pokusao tebe da slomi.

Uci na mojim greskama. Necu moci da te iscupam ako jos mao dublje zadjes. A ti nisi jaka kao ja. Znam da nisi...pregazice te guzva.