Ja imam mnogo toga sto imaju i svi obicni ljudi, dosta toga sto imaju oni posebni i dovoljno toga sto imaju oni vanserijski. Ko kako pozeli - tako neka shvati ovu recenicu. Jednu stvar imam, ali nije bas toliko zastupljena u mojim celijama, nije mi vezivna medju molekulima i atomima na koje znam da se rasclanim kada mi zafali bas Ona - Gospodja sujeta.

Znam da je ozloglasena i tesko svarljiva, znam da se vrlo cesto vuce po raznim sudovima, vecito osudjivana - nikada osudjena na dozivotnu robiju ili elektricnu stolicu. Znam da ume da sjebe zivot mladim devojkama i klimaktericnim muskarcima, greskom zaljubljenim Don Zuan-ima i kraljicama modnih revija koje nesigurnim koracima, na visokim potpeticama, gaze glave visoko izdignute iznad svojih iskrenih zelja i htenja. Znam ja sve zamke te opasne gospodje i znam za njeno, nadaleko cuveno lukavstvo, ali zna i ona za mene. Oh, da. Zna, jer ne odustaje da se nastani u meni, da me zaposedne i oci zamagli svojim pravilima. Odbijam je iskrenim osmesima i nedvosmislenim osecanjima. Za moj osmeh nema pokrica, nema opravdanja, kao i za moju tugu. Ponudim, prihvatim, odbijem, budem odbacena. Zivot ide dalje. Sa sujetom ili bez nje. Moze se. Bez jetre se ne moze. Ali bez sujete se moze. Ja mogu. Na zalost - nisam sujetna ( osim ako nisu u pitanju moji gluteusi , e tu znam da poludim :P).

Ali, nekako sujetama tudjim, budem vrlo cesto sibana. Zasto? Nisam bas sigurna, ali po nekoj hidrogenskoj logici zakljucila sam da je to zbog toga sto ja mogu da absorbujem dosta toga i nastavim da se smeskam, sto umem da slusam i dam savet, sto se nasekiram za tudju muku koja izbacena u mom pravcu u prolazu, rastereti jednu dusu. Tako sam ja to nekako shvatila. Mozda i gresim, ali na zalost, u zadnje vreme jako retko gresim.

I tako, 5 dana sam se razvodila. Bila kod mame u stanu do juce, razmisljala, molila sujetu da me zaposedne da bih mogla lakse doneti neke odluke koje nece uticati samo na moj zivot. Ali nista. Ljuta gospodja sujeta na mene, okrenula mi ledja. I onda dovedena do tacke bez povratka, morala sam da odlucim - hocu li baciti sve iza sebe, ignorisati i nastaviti dalje ili se upustiti u borbu bez pravila, iz koje izaci cu porazena na svim poljima. Ne volim da gubim. Los je osecaj. Mucan. Tako da - prva opcija je izabrana - godine ce pokazati da li je izbor dobar ili los.

Valjda;)