Gledam sinoc neki film na hbocomedy. Kevin Kostner kao glavna faca i zavodnik koji u jednom filmu bese sa babom, kevom i cerkom. Znaci, zadovoljio je tri generacije iz jedne loze. Iskusan, svoj, bogat, dobrodrzeci, dominantan i bez ijedne dvojbe sta zeli - valjda zato i dobija. Inace takvi muskarci dobijaju sta pozele. A novac tu igra vaznu ulogu koliko god neke zene poricale to i tvrdile da materijalno nije vazno. Oh, da. Jeste vazno. Ja tvrdim to.

Znate onaj period kad ste u nekim " ludim godinama" pa vam materijalno ne igra ama bas nikakvu ulogu? E ja ne znam. Moja drugarica is OŠ je znala. Imala je decka hipika koji je nosio jedne farmerice i jednu teksas jaknu tri meseca njihovog zabavljanja. Neoprano. Potpisivano i previse. Bledi teksas posiveo od stroke i nikotina. Kaze, nema novca da kupi druge. Siromasan je. Meni se gadio. I kosa mu je bila masna. Nije imao novca za najjeftiniji sampon? Koliko uopste kosta osnovna higijena. Godinama kasnije ispostavilo se da laze. U to Titovo vreme, retko ko nije mogao da priusti Lee Cuper ( valjda se tako pise) farmerice i jaknu. Sve plate su bile dovoljno velike da pokriju osnovne potrepstine. Makar koliko se ja secam. E sad, to sto su neki po defoltu strokavi i lenji da odrzavaju osnovnu higijenu - to nije materijalno siromastvo.

Tvrdim za sebe da nisam materijalista. Iz prethodnih redova, znam, stvara se drugaciji utisak, ali ja ne cenim ljude po tome sta i koliko imaju. Ja sebe cenim po tome - i one sa kojima zelim da imam bilo kakvu vezu. Sexualnu recimo. Ja sam udata - sta ce mi neko ko nema ispunjene materijalne uslove da nam obezbedi " intimu"? Meni nije romaticno na zadnjem sedistu necijeg auta. Meni su romanticni stanovi i skupi hoteli ( Oh! Nasmesite se - Ovo nije skrivena kamera!). Dovoljno godina imam da sagledam stvari objektivno koje ce svrsishodno da mi posluze subjektivno. Zelim samo najbolje. Nista ispod toga ne prihvatam. Da li me to cini materijalistom? Ne bih rekla.

Prijatelje prihvatam onakvim kakvi jesu, sa onim koliko imaju, samo i iskljucivo skeniram covecnost koju poseduju i to je jedini kriterijum validan kod mene. Koga prihvatim kao prijatelja, dacu mu bubreg ako zatreba. Jetru vec ne bih dala. Ne verujem da bi meni iko ista dao. Zato se ja osecam kao covek. I znam jos par ljudi koji mogu da ponesu to zvanje. Svi ostali jesu ljudi - samo ponekad se ponasaju ko zivotinje. Slede instinkt. A instinkt ponekad vara. I mene je varao. Dok ga nisam hiruski odstranila. Od tada sam ok. Sad radim na odstranjivanju intuicije. Ne treba mi. Shvatila sam da mnogo bolje u zivotu prolaze oni koji slede razum i postuju proracune koji svode gresku na apsolutnu minimalu.

Dakle. volim skupe restorane - ko tvrdi da samo snobovi to vole, morao bi nekada da obeduje tamo. Hrana je odlicna. Volim skupa vina - ne pravim razliku po mirisu, ali po ukusu da. Naopaka vazda. Mada mogu da pijem i jeftino crno. Ako je domace. I nije oporo previse. Volim skupu garderobu. Kao crnac radim da je imam - mogu da mi pljunu pod windows svi oni koji osudjuju to. Volim skupe parfeme. Za male pare nema dobar parfem. Volim skupe hotele - to je valjda posledica bivanja u previse jeftinih hotela i onih groznih " dzem i margarin sa bledunjavim cajem" doručcima. Jedno ne volim beogradske skupe klubove - tu stvarno ne moz` da dobijes nista kvalitetno i odgovarajuce ceni, sto ne bi mogao u bilo kom obicnom kaficu na bilo kom drugom mestu i delu grada. Osim mozda tripera. Volim skupu kozmetiku. Ne sminkam se, tako da mi nije zao za termalnu vodu da dam 10e ili za razna mleka koja prijaju kozi i soli koje opustaju. Volim skupu obucu - naucila me baka da cizma glavu cuva. Ne volim bunde, ali sam bolesna za koznim jaknama. Ne pitam za cenu kad vidim neku u kojoj " se ugledam" istog momenta. Ajd dobro, lazem, pitam za cenu, mora se jbGa. Volim da kupujem skupe poklone. To mi je posebno zadovoljstvo. Dragim osobama naravno. Neuobicajene. Sasvim posebne i vrlo cesto nepotrebne, sto bi rekla moja sestra.

I tako sinoc gledam Kevina kako muva Dzenifer Aniston. Toliko ocigledno flertovanje samo i iskljucivo zbog ostvarenja jednog cilja - da je kresne. Pa se nasmesim onako spontano, i pomislim " Boze, sto ne ostadoh u Americi...Tamo je tako lako ziveti iluziju zivota." ...a ovde je tako tesko od zivota napraviti iluziju. Volim skup donji ves. Ali ono "bruka" skup. To mi je fetis. Svako ima neki, zar ne?