Ne znam da li se ruka slucajno nasla tu ili si je namenski spustio na moj levi bok.

Ponekad se cini tako lako razumeti muskarce, tako lako predvideti im reakcije, a onda naidje jedan i porusi sve moguce teorije, teze i dokaze. Znala sam da ces ti biti taj koji ce me uzdrmati, samo jednim pogledom, onim prvim, iskrenim, koji ne moze da se folira. Onaj prvi pogled kada prepoznajes Mene iz tvoje glave u Meni pred tobom. Samo jednim dodirom, onim prvim, kada rukovanje se gubi u srdacnom zagrljaju starih poznanika, tek spojenih dodirom. Samo jednim gestom, onim prvim iskrenim, kada optrcavas oko stolice zeleci da mi pokazes da si dzentlmen, mada ja to vec znam, ali prija potvrditi.

A onda krece skeniranje, propustanje mojih reci, mimike, mirisa, dodira, naglaska, pogleda, usana ( sta sam propustila)kroz sve alarmirane filtere. Nekako vestacki pozicionirani u sred prostora, trazim da predjemo za drugi sto - naravno, slazes se. Oboje osecamo potrebu da se sklonimo sa udara radoznalih pogleda. Da li je los izbor bas tu? Dobijam potrebu da ti uzmem ruku, eto tek tako, da je drzim dok pricamo - zar to muskarci obicno ne rade? Kontrolisem se naravno, ne znam kako izgledam spolja, ali iznutra gorim. Pokusavam ledenom borovnicom da ugasim nemir koji se stvorio preplanulo belim kontrastom - zajebana je to kombinacija. Kazu da najvise prevara u medicinskim ustanovama, se desi posle odmora. Ja mislim da je to zbog tog kontrasta. Ne da mi se da skrenem pogled sa tvojih ociju, mada ukradem po neki delic vrata, onako na kvarno dok gledas gde je konobar ( zar to muskarci ne rade? - klap 2 x-). A onda mi se zadrzi pogled na rukama i zapadnem u krizu. Vrpoljim se. Namestam. Tvrda je ona klupa. Kosa pocinje da mi smeta. Vezala bih je, ali nemam gumicu. Nasmesis se. Potonucu, ne gledaj me tako!

Prelazimo na siguran teren - ko, sta, gde i kako. Samo malo, dok se stabilizujem, moze. Namenski pominjes pusenje. Apstiniram, a znas da volim. Dobijam zelju da ti tamo i tada opisem kako volim ( da drzim medj` prstima), ali strah me, posegnucu. Previse je iskusenja - sta sam ono bese lose uradila pa sad ispastam? Noge ne miruju, zgrceni su mi misici, treba im istezanje - ispod stola. Zelja, ona sirova, obicna, telesna zelja od koje se mnogi gnusaju i deklarisu ljude koji je priznaju, kao " ne mo ra lne", nailazi u talasima kao toplina koja lomi dok raste - 37,2....37,9.....38,5...39,2! Groznica. Neizdrz. Ustajem i obilazim oko stola. Zapanjeno me posmatras sa smeskom u uglu oka. Opkoracujem te i u trenutku spoznajem nepodnosljivo zadovoljstvo vampira dok spustaju glavu ka izvoru hrane - kao ja ka izvoru zadovoljstva. Barsun. Mirisni, topli barsun, ponudjen usnama. Divne cokoladne boje - neodoljiv! Steta bi bilo naneti bol tako divnom materijalu, savrseno skrojenoj kozi za jedan takav blistavi um. Isijavanje je obostrano - osim drvenog stola, sve oko nas nestaje. Belina. Moje telo i Tvoje - isprepletena tela daju savrsen kontrast. Nema vremena za bilo sta drugo osim totalnog ispunjenja. Otvaram ti se kao orjentalni ljiljan i ....

Kakav san! Zasto uvek telefon zazvoni kada je najbolje?

A i dalje ne znam odgovor... da li je tvoja desna ruka sasvim slucajno zavrsila na mom levom boku?