Minuti pod dnevnom svetlošću
prolaze brzo
Sa prvim sumrakom uspore
umorni od brzine koju sam im nametnula
samo da sto pre prodju
Tek
povremeno,
mogla bih da se zakunem,
stanu
ne mrdaju
nasladjuju se mojim očajem
Uživaju u mojim molbama da krenu dalje
da prolaze
da prodju...
A noć se otegne...
Nikako da kraj joj dodje
Niže snove jedan za drugim,
muči
kažnjava
i samo ponekad je čujem
kako plače zbog mog bola
koji me zgrči oko jastuka
i otme san iz oka
...
Permalink | Komentara ( 2 ) | Pošalji komentar