Do skoro sam bila ubedjena da sam u proslom zivotu bila kafanska pevacica, ali posle proslog vikenda su sva ta moja ubedjenja pala u vodu. Stoprocentno sam sigurna da sam bila vozac kamiona. Tacnije nekog slepera, jer kad za tri dana odete dva puta do Novog Sada i nazad i onda jos imate snage da radite i izadjete u grad, sve ukaze na moju teoriju o pogresnom ubedjenju moga Ja u proslom zivotu.
Jos jedna sitnica ukazuje na moju novootkrivenu pretpostavku - konstantno se pljujem i psujem sa vozacima slepera na autoputu. Mahom neki turcin dobije po vozackoj dozvoli ili nacionalnosti, ali desi se ponekad i shvaba da najebe. Zadremaju za volanom pa pocnu da sevrdaju i isteraju me iz pameti i to kao po pravilu u najgorem mogucem trenutku kada recimo, zamisljam da  pored mene Neko sedi.
A ne sedi. No, to nije bitno...
Treca sitnica koja ukazuje da sam bila vozac slepera je moja omiljena pozorisna predstava - Radovan III! Omiljeni lik mi je......Katica! A zasto? Zato sto me odusevila svojim sarmom kamijondzije u pokusaju. A i prepoznala sam se, posteno. Georgina nikad ne bih mogla da budem. Vilotic jos manje, ali zato mi je Katica i po stilu i po sarmu bliska.