Nisam od onih ljudi koji se ne mesaju u tudje zivote, priznajem.
Ali...
Mesam se iskljucivo i samo u zivote ljudi do kojih mi je stalo.
Ako vidim da nesto nije u redu, umesacu se na bilo koji nacin, da li direktno ili ne, da uticem na problem koji postoji i koji se desava, a koji takodje afektuje zivot doticne osobe.
Kad su deca u pitanju, tu cak i ne razmisljam - mesam se na svoju stetu.
Kao sto sam se umesala sinoc.
I danas sam vec najgora i svi me gledaju ispod oka, jer za Boga miloga, Zasto je morala da se mesa u nesto sto je se ne tice???
E pa morala sam.
Najlakse je okrenuti glavu i ne umesati se...
A ja uvek idem tezim putem.
Jednog dana ce shvatiti Zasto i ne moraju reci Hvala, samo neka i oni tako postupe, neka ne dozvole da vide nesto sto mogu da promene, a ostanu indiferentni. Neka nauce sta znaci Brinuti o nekome, sto bi ameri rekli a ja ne znam da prevedem da nasKi, To care about someone else.
E pa, zao mi je, ja primecujem stvari i volim da uticem na ono sto mogu. Daj Boze da i moja deca budu okruzena ljudima kojima ce biti dovoljno Stalo do njih da im ukazuju na problem nicim izazvani.
Svesna da je " trece lice" uvek jebena strana, poturih svoje misljenje o jednom osamnaestogodisnjaku koji je sada dozivotno ljut na mene. Jos kad bi znao da je dozivotno uzasno dug period...
Roditelji su mu svalili to u lice na los nacin, izlozivsi mene tako udaru, ali neka - bolje je tako. Jos ako se nesto promeni citavim haosom koji sam napravila, ja cu biti zadovoljna.
Ne zaboravite,
 Najlakse je ne mesati se kada uocite neciji problem, ali...mozete li nastaviti da zivite i ne zapitate se kad stvari toj osobi krenu nizbrdo, Da li ste mogli da promenite nesto, samo jednom recenicom, jednim osmehom, jednim savetom ili jednim dodirom? : )