Postoji trenutak u svacijem zivotu, kada shvatimo da nam Neko treba, da taj neko mora da bude Onaj pravi, da taj neko mora da bude Samo Jedan koji ce znati voleti, davati, ljubiti i sa tobom plakati. Taj Jedan mora prepoznati da si bas ti ta devojka ili bas ja ta zena, kojoj je potreban bas On da je uhvati za ruku i povede po toplom pesku sa njegovim dlanom preko njenih ociju samo da bi ona uzivala u dodiru toplog peska na njenim tabanima. Taj Jedan bi morao osetiti kada je potreban samo zagrljaj, samo jedna rec, samo miran pogled, samo  nezan dodir, samo cutanje, tisina koja ucutkuje drugu tisinu tako bucnu i nametljivu.
A onda se nekako uvek, sasvim ocekivano, nadoveze i onaj drugi trenutak u kome potvrdjujemo intuicijsko biranje Njega Jednog, trenutak kada uhvatimo sebe kako se tiho molimo da se ne probudimo sa osmehom na licu i shvatimo da je On san. Neostvarenost. Ceznja. Potreba! Trenutak u kome stavljamo sve na kocku: saberemo sve i dobijemo zbir 20, igramo protiv krupije-a u kazinu Zivota, on ima Asa, koje su sanse da izvuce stiha i uzme nam poslednju nadu da izadjemo kao pobednici?
Treci trenutak koji po nepisanom pravilu sklizne na bisernoj ogrlici sudbine, bi mogao da se nazove Fatalni trenutak, jer bas u njemu shvatimo svu fatalnost naseg loseg ili dobrog izbora. A dobri izbori su tako retki.  Vrednost: neprocenjiva. U tom trenuku se obicno zateknemo kada posle vise sati i dalje buljimo u " od negde" poznati lik u ogledalu, sa natecenim kapcima i crvenim ocima. Taj trenutak takodje zna da se zavuce u samu srz koja se cesto drzi duboko u grudima. Trenutak, u kome shvatimo svu pogresnost ili tacnost neke prorocice iz nase proslosti koja je za par desitina dinara predvidela sva dogadjanja. A ti se onda pojedes do kosti od krivice sto joj  nisi verovala da ce bas tog meseca ( dan retko pogode ), bas te godine,  naici bas On koji ce znati prepoznati neznost u tebi, ili mozda meni, ili njoj i njima, koji ce znati sagledati enormnost unutrasnje lepote kamuflirane sa par kilograma viska i nekoliko kapi kopije poznatog parfema, sa drskim pogledom koji proverava dobrocudnost i iskrenost tvog osmeha tako neodoljivog i privlacnog...

To su trenuci raskrsca, skretnica, prekretnica, trenuci koji nas ponekad navedu u jednosmerne ulice ili Under construction bulevare prekopane uzduz i popreko. To su trenuci u kojima prepoznajemo sebe u necijim ocima i shvatimo koliko smo divne, pozeljne, privlacne, a ujedno tako jednostavne i iskrene, da je blagi dodir domalim prstom, tek povrsinski preko donje usne - ocekivana neminovnost. 
E tek tada dodje onaj glavni trenutak u kome se jednostavno prepustis...