Zapita se covek ponekad, od cega je ovaj internet Beg?
Sebe smatram covekom, pa se veceras upitah od Cega? A onda se okrenem iza sebe i ugledam samocu, prazninu savrseno sredjene sobe, udahnem miris usamljenosti koji me opusta kada se smiri celodnevna gungula oko mene. Sedim i kuckam, ne moram da pricam,  ne moram da objasnjavam rukama ili da ubedjujem ocima u istinitost izrecenog. Jednostavno sedim i gledam u monitor dok ruke pisu sta god je tog trenutka aktuelno u glavi. I tako plutam po sopstvenom zivotu vec jako puno godina - moj komp i ja. Pobednicka kombinacija.
Vec imam i svoj krug prijatelja. Vecinu sam ih upoznala u real. I volim ih jako. Ostale odbijam od sebe jer verujem da sam probrala najkvalitetnije. Druga klasa me nikad nije zanimala. O shkartu koga ima u izobilju, da ne pricam.

Cyber svet okrugao i u stalnom pokretu, ocarava svojom brzinom. Upoznas nekoga, posaljes sliku i vec sledeceg trenutka si zaljubljen! Ili si nekog vec zaljubio u sebe. Skidaju se zvezde sa neba, pomeraju brda i planine, obecanja pljuste na sve stane, ljubav cveta, cveta , cveta i dok dignes glavu sa tastature - ljubav vec precvetala. Opale latice i klonuo vrat. Zajebana je ova svakodnevica. Mustra nas vec godinama, a mi naivni pa nasednemo na njeno mustranje.

E nece moci!
Anti rid oko ociju i usana, pakovanje u kosi, namazani nokti. Jutarnji tus i utezanje u sorc i majcu - pa na posao. Mladost dolazi iznutra, a ne lepota. Osim mozda Lepote poroka koji definitivno dolazi iznutra.
Kako sam uspela da skrenem sa teme?

Sta ja znam, spava mi se valjda. Vec sam jednom nogom u svetu snova. Sad cu da odem i drugom i to vodoravno. Jos jedan zestoko emotivan dan za mnom. Ima li kraja tome? ...