Ne. Ne kajem se. Nizasto. Nemam zasto. Imao sam dobre namere. Znam da je put do pakla poplocan dobrim namerama, pa sam u neku ruku zadovoljan sto sam video kuda plovi brod. Pa okrenuo za 180°. 

Samo eto padnes mi na pamet. Moram priznati da se sa protokom vremena sve manje secam detalja i sve teze prizivam u prvi plan sta je i kako bilo. Ne brini, ubuduce ce taj efekat biti sve jaci.Pa eto, cisto da ne zaboravim, sebe radi, zapisacu sebi podsetnik.

Prvo, mogla si, a do danas mi nije jasno zasto i nisi, da javis na vreme svoje dileme. Posto sam ih ocekivao ne bi bio iznenadjen. Pa i kad si sletela imala si vremena da javis sta te muci. No nisi. Steta po mene. Zatim, imala si preko 24 sata za skupljanje utisaka i dovoljno bi bio samo sms. No ni to.

 Svoje nemire rekla si mi kad smo se konacno sreli. U najgorem trenutku. Posto sam bio iscrpljen. Katastrofa. Toliko da sam morao da zaustavim auto i malo bolje ti pogledam u oci, jer nisam mogao da poverujem da je neko toliko ... pa koju god bih rec upotrebio bila bi blaga.

A onda je dunuo vetar iznenada, od nikuda, usred prelepog dana, toliko silan i jak da sam shvatio da treba da me oduva, sad i odmah, sto dalje od tebe. No buduci da to nije nimalo dzentlmenski, ostaviti damu ( sa malim d ) usred nedodjije, Boke nam Kotorske, te sto sam nakrivo nasadjen pa u svakom vidim dobro, pa i u tebi ( sto je ravno fatamorgani ), na svoju zalost nastavismo putesestvije.

Govorila si kako si super vozacica, pa ajd rekoh, taman da se bar malo odmorim, sedi pa vozi, Mishko. I nije bila toliko losa voznja, sem ono kad si postala malko nervozna, no srecom prezivesmo krivine na magistrali. 

Dolazak na odrediste probudio je u tebi nove nemire, sto se zavrsilo ispijanjem duplih pelinkovaca sa tvoje strane, a sa moje koka kolom, na opste zaprepastenje mladog i zabezeknutog konobara.  Ok, ok, popijem isto ponekad kad mi je tesko i bude zgodna prilika, a pelinkovac preferiram, znaju i vrapci to. No ... zasto dama ne uze taxi i ne ode tada? Jos jedna enigma meni. Jbt, kao da te neko prisiljava na nesto. Ama ko? Sa kojim razlogom?

A zatim tirada o tvom famoznom smestaju u Sutomoru, proslom, nekdasnjem. Sutomore? Hm, ali veliko hmmm. Mislim se: ma idi tamo silo necista, u Sutomore, sad i odmah i spasi me bede. 

I konacno pocinje ono sto nikako necu moci zaboraviti. Klima uredjaj. Na 16°. Non stop. Dan i noc. Napolju preko 42°. Vanredno stanje. Nezapamcene vrucine. Jesi ikad citala uputstvo za upotrebu klime? Cula nekad za preporucenu razliku izmedju spoljne i untrasnje temperature? Ne vredi. Jos uvek me boli u grudnom kosu. Sreca pa nisam dobio upalu pluca i sto sam poneo dukseve sa kapuljacom. No kako te nisam bacio sa terase jos uvek mi nije jasno ...

 ( mozda nastavak sledi ...)