16/9/2010
Biseri, dragulji i drago kamenje
|
Nije da mi ih zivot nije pruzao do sada ... Ponekad se zaista desavalo da naidjem na prave dragulje. Obasjaju me svojim sjajem, zadive, primim se na njih i budem zahvalan sto sam ih sreo, sto sam mogao da osetim radost zivljenja. I bilo je sve nekako potaman ... Sad neki drugi krug je na redu. Neka ceznja postoji, cekanje neko veliko da se opet nesto desi, da se opet zivi, zivne, nasmesi, oseti radost. Stvar je u tome sto ne mozes dobiti to sto zelis kada ti je do toga najvise stalo. Moras da sacekas neko novo deljenje karata, pa valjda ces i ti stici na red ... Kad i kako, niko ne zna, zivot je nepredvidljiv, mozda je u tome i sva car, ko ce znati. I tako ... cekajuci, u prolazu, na neki dragulj ... |