sve tece, sve se menja ... https://www.blogoye.me/prolaznik/ sr Fri, 17 Jul 2026 20:59:27 +0200 BlogOye! Ne. Ne kajem se. Nizasto. Nemam zasto. Imao sam dobre namere. Znam da je put do pakla poplocan dobrim namerama, pa sam u neku ruku zadovoljan sto sam video kuda plovi brod. Pa okrenuo za 180°.  Samo eto padnes mi na pamet. Moram priznati da se sa protokom vremena sve manje secam detalja i sve teze prizivam u prvi plan sta je i kako bilo. Ne brini, ubuduce ce taj efekat biti sve jaci.Pa eto, cisto da ne zaboravim, sebe radi, zapisacu sebi podsetnik. Prvo, mogla si, a do danas mi nije jasno zasto i nisi, da javis na vreme svoje dileme. Posto sam ih ocekivao ne bi bio iznenadjen. Pa i kad si sletela imala si vremena da javis sta te muci. No nisi. Steta po mene. Zatim, imala si preko 24 sata za skupljanje utisaka i dovoljno bi bio samo sms. No ni to.  Svoje nemire rekla si mi kad smo se konacno sreli. U najgorem trenutku. Posto sam bio iscrpljen. Katastrofa. Toliko da sam morao da zaustavim auto i malo bolje ti pogledam u oci, jer nisam mogao da poverujem da je neko toliko ... pa koju god bih rec upotrebio bila bi blaga. A onda je dunuo vetar iznenada, od nikuda, usred prelepog dana, toliko silan i jak da sam shvatio da treba da me oduva, sad i odmah, sto dalje od tebe. No buduci da to nije nimalo dzentlmenski, ostaviti damu ( sa malim d ) usred nedodjije, Boke nam Kotorske, te sto sam nakrivo nasadjen pa u svakom vidim dobro, pa i u tebi ( sto je ravno fatamorgani ), na svoju zalost nastavismo putesestvije.   Govorila si kako si super vozacica, pa ajd rekoh, taman da se bar malo odmorim, sedi pa vozi, Mishko. I nije bila toliko losa voznja, sem ono kad si postala malko nervozna, no srecom prezivesmo krivine na magistrali.  Dolazak na odrediste probudio je u tebi nove nemire, sto se zavrsilo ispijanjem duplih pelinkovaca sa tvoje strane, a sa moje koka kolom, na opste zaprepastenje mladog i zabezeknutog konobara.  Ok, ok, popijem isto ponekad kad mi je tesko i bude zgodna prilika, a pelinkovac preferiram, znaju i vrapci to. No ... zasto dama ne uze taxi i ne ode tada? Jos jedna enigma meni. Jbt, kao da te neko prisiljava na nesto. Ama ko? Sa kojim razlogom? A zatim tirada o tvom famoznom smestaju u Sutomoru, proslom, nekdasnjem. Sutomore? Hm, ali veliko hmmm. Mislim se: ma idi tamo silo necista, u Sutomore, sad i odmah i spasi me bede.    I konacno pocinje ono sto nikako necu moci zaboraviti. Klima uredjaj. Na 16°. Non stop. Dan i noc. Napolju preko 42°. Vanredno stanje. Nezapamcene vrucine. Jesi ikad citala uputstvo za upotrebu klime? Cula nekad za preporucenu razliku izmedju spoljne i untrasnje temperature? Ne vredi. Jos uvek me boli u grudnom kosu. Sreca pa nisam dobio upalu pluca i sto sam poneo dukseve sa kapuljacom. No kako te nisam bacio sa terase jos uvek mi nije jasno ...      ( mozda nastavak sledi ...) Wed, 28 Aug 2013 09:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/prolaznik/99282/ Nije da mi ih zivot nije pruzao do sada ... Ponekad se zaista desavalo da naidjem na prave dragulje. Obasjaju me svojim sjajem, zadive, primim se na njih i budem zahvalan sto sam ih sreo, sto sam mogao da osetim radost zivljenja. I bilo je sve nekako potaman ... Sad neki drugi krug je na redu. Neka ceznja postoji, cekanje neko veliko da se opet nesto desi, da se opet zivi, zivne, nasmesi, oseti radost. Stvar je u tome sto ne mozes dobiti to sto zelis kada ti je do toga najvise stalo. Moras da sacekas neko novo deljenje karata, pa valjda ces i ti stici na red ... Kad i kako, niko ne zna, zivot je nepredvidljiv, mozda je u tome i sva car, ko ce znati.      I tako ... cekajuci, u prolazu, na neki dragulj ... Thu, 16 Sep 2010 09:19:00 +0200 https://www.blogoye.me/prolaznik/81448/ Na stranu da stavim dilemu čemu pisanje, služi ionako da se prekrati vreme. Ono što nekako varniči u meni je što je "net" nekako previše liberalan ... Svako ima pristupa i svako može da iznosi svoje mišljenje. Dovde bi sve trebalo da bude ok, bez zamerki. Ali budući da je baš svakom dozvoljen pristup i javno iznošenje mišljenja o svemu i svačemu, na bilo koji način, pa čak i na način izvrgavanja ruglu, sramoćenjem ličnosti, vređanjem po bilo kom osnovu, do izražaja dolaze i osobe koje u realnom svetu zaista ne bi niko zarezivao, čak ni primećivao, u njihovoj žalosti, pa bi ih ako ništa drugo zaobilazio u širokom luku, da ne govorim o tome da bi neko zasigurno dobio i po "p*čk*", naravno. Nemaju baš svi živaca na kile za budale ... Sa druge strane, pošto po mom mišljenju javna istupanja onih koji koriste net, a i net kao celina, predstavlja ništa drugo do ogledalo kolektivnog svesnog i nesvesnog, ništa ni ne čudi, pogotovu što je manje više savršen za iznošenje najskrivenijih sklonosti na neko videlo svetlosti. I baš tako. Sve ono što je duboko skriveno u ljudima, što skrivaju i od sebe samih valjda, na net biva isporučeno u svom neskrivenom obliku, u punom sjaju, čak nepristojno šepureći se pri tome. Onima koji se nad time zgražavaju ne ostaje baš puno izbora ... ili da ne pristupe više nikada nekim stranicama, ili da vrebaju da li se neka persona non grata "ispovraćala" po njihovim stranicama, pa da brže bolje intervenišu, brišu, što je zamoran posao svakako, ili da jednostavno batale sve to i uzmu u ruke dobru staru knjigu i na taj način potraže kvalitetniju zabavu ... pa ne znam. Moj dobri drugar i prijatelj, sagovornik i sveznalica, moje nad ja, odgovora mi na postavljenu dilemu: ignorisanje je zakon. Ma nemoj, ma dokle to gurati glavu u pesak? Drugo, ne možeš baš uvek ni ignorisati ... I tako ... guramo dalje dosadom ... Fri, 10 Sep 2010 09:24:00 +0200 https://www.blogoye.me/prolaznik/81329/ Ipak je ovo moj blog, kako bilo da bilo, deo mene ostao je zapisan ovde na stranicama i nije red da ga baš potpuno zaboravim. Istina je i da nemam ništa pametnog za pisanje. Trenutno sam u nekoj fazi larve, uspavan do besvesti, slabo mrdam, niti me nešto zanima, niti ima nečeg da raduje. Uglavnom, problemi neki se nižu te oni uzrokuju neku akciju koju poluživo, sa minimalno napora obavim i to je to. Na posao odlazim rutinski, a i sto tako rutinski i odlazim sa njega, fizički. Psihički ni sam ne znam gde sam. Negde. Uglavnom u carstvu snova. Mnogo spavam u zadnje vreme. Reklo bi se da život živim  spavajući, među jastucima i pokriven preko glave. Nema veze, bar manje pušim, što je svakako dobro. Promena faze, tešim se time. Ne ide po mom, mada sa strane gledajući, baš mi dobro ide, rekli bi naravno drugi. Mislim šta? Razveo se, udomio se, ima ko da vodi računa o meni, brine, spremi, kuva, opere ... ali. Ovo ali baš uvek opterećuje ...   Nema onog nečeg ... to me pritiska. Nema golicanja u stomaku, nema zanesenosti, nema strasti, sve je nekako sterilno, čista matematika, kantar stoji na nuli, leva i desna strana vage izbalansirani, optimum, čist račun. Znam da to nije za mene ... fali strast nek ide sve u ...   A nije da nije bilo nečeg na horizontu. Malo se zaneo bio pre neki mesec. Ispostavilo se da je na klimavim nogama, opet sam računao i računao i uvideo da tu nema budućnosti. Opet velika razlika u godinama. I uopšte nemam pojma šta vide te klinke u meni, a nisu spremne na full opus. A kad presečem, nešto se kao uvrede. Pa jbt nisam klinac pa da se malo držimo za ruke, mazimo tako malo ... treba tu još koječega, a ne možeš se ni upljuvati objašnjavajući, a nema se ni strpljenja da to ide lagano. Ma ko još ima vremena?   I tako ... čekajući neko novo sutra, neko novo golicanje.   Fri, 03 Sep 2010 10:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/prolaznik/81159/ gledam film neki i pojavi se recenica: "... muskarci vide ono sto vide, a rade ono sto mogu." Mon, 21 Sep 2009 10:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/prolaznik/68680/ Ispadne da je najbolje ni ne ženiti se više, a bo’me ni upuštati se u ozbiljne veze ... Kakvo je vreme došlo čovek (čitaj muškarac) ujeban je još u startu pri razvodu. Mada nigde nije navedeno, žena je zaštićena ko beli medved. Ima pravo na ovo, na ono, a o ženskoj solidarnosti i naklonosti osoblja u postupku  (pazi ko za q... socijalne radnice, psiholozi, sudije ... sve su žene) ne vredi raspravljati. Osim u slučajevima gde je žena alkos, narkoman, kriminalac, teško da će joj iole kakvo ponašanje biti uzeto za zlo. Nema veze što odlazi gde hoće, kad hoće, kuva, ne kuva, pere, ne pere, brine za dete, ne brine ... ne! Bitno je samo da je žena i da malo zaplače pred njima, jer Bože moj, one su tako slabe i nemoćne. Kako da ne.   Da ne ispadne da ću sad svoj alat okačiti o klin i da mrzim suprotni pol, daleko bilo, pupupu ... Nego se samo setim, da ne mogu normalno ni da se razvedem, jer su na sceni najniži oblici ljudske strasti, podmetanja i ucene i da valja doooobrooo razmisliti pre nego se potpiše neki eventualni drugi brak ... najlakše je venčati se ...   A o ljubavi ... još mi je u sećanju kako mi je bilo kad sam sav bio preplavljen hemijom, nežnim osećanjima, kada mi je centar sveta bio neko, a tako surovo se na kraju završilo, zamalo pogibeljno ...   I sad šta? Pa ne znam. Ne može čovek biti pametan baš, a možda je to sve samo život ... Sunce pa kiša, kiša pa sunce ... otpade mi ruka držeći kišobran, daj malo sunca majke ti ... Fri, 20 Mar 2009 10:53:00 +0100 https://www.blogoye.me/prolaznik/60609/ Free myspace games - Free blog games Tue, 10 Mar 2009 12:36:00 +0100 https://www.blogoye.me/prolaznik/59987/ Free myspace games - Free blog games Tue, 10 Mar 2009 12:28:00 +0100 https://www.blogoye.me/prolaznik/59986/ ako smo dovoljno ubacivali loptice u rupice, red je da predjemo na mnogo ozbiljnije zadatke. nas naredni posao je vrlo zahtevan i castan! u svojstvu serifa  trebalo bi da odbranimo banku od pljackasa ... ajmo Free myspace games - Free blog games Tue, 10 Mar 2009 11:40:00 +0100 https://www.blogoye.me/prolaznik/59982/ Ako smo juce golicali percetom onu zenskicu, onda bi danas mogli da zaigramo partiju bilijara. Enjoy :) Created by Crazyprofile.com Thu, 05 Mar 2009 09:42:00 +0100 https://www.blogoye.me/prolaznik/59567/