da li s roditelji besni, deca razmazena, ili smo samo zaboravili?
10.9.2010
Negde na pocetku ideje o tome da cemo biti roditelji moj muz i ja smo se slozili da treba biti strog, strpljiv, dosledan i pun ljubavi. Eh da nas je neko obavestio o postojanju faza, fazica, pa opet faza, kroz koje deca prolaze, a sve to kao slag na torti posle dana koji postaju sve naporniji. Pre 6 godina smo posao obavljali za po 2 coveka u svojim firmama. Oboma se u firmama u medjuvremenu povecao obim posla a smanjio broj zaposlenih, a produzilo se i radno vreme. I tako, niko nam nije rekao da cemo se grcevito drzati radnog mesta samo zato sto je plata 15-tog u mesecu. Nije da nema posla, ima, i obecavaju basnoslovne cifre al za 6 meseci :) Sada slobodno kazem kakve smo mi budale bili :)
E pa posto smo u svojoj stednji morali da se odreknemo skoro svega, mada priznajem izlazaka smo se odrekli jer kad jednom udjemo u kucu puskom da nas teraju ne mogu nas izbaciti. Usput imamo uzajmanu kao i pojedinacnu grizu savesti sto su nam deca po ceo dan sa babama i dedama iako realno za to nema nikakve potrebe, niti deci sta fali, niti nama, ali babe i dede se redovno podsecaju kako je to nekada davno u doba komunizma bilo, radis od 6-14h, dodjes kuci, rucas dremnes i ceo dan si s decom. Jes da se ni jedno ni drugo ne secamo te teske posvecenosti ka nama deci, ali Boze moj, ko nas pita cega se secamo. Doduse secamo se polukrpanih lopti, nisu bas bile one kao nasih roditelja, bile su kvalitetnije, ali zbog cene nekoliko puta krpljene, po 2 eventualno 3 igracke koje su vredele pravo malo bogatstvo.a onda kada smo otisli prvi put u radnju kako bi nase mile mezimice iznenadili po kojom igrackom mi smo se izgubili, utonuli i potrosili celu platu na iste. Kuci kad smo dosli nismo ih izvadili iz gepeka, cekali smo da se deca uspavaju pa da se zdusno izigramo. Problem je sto mi u celoj ovoj prici ovakve napade imamo jednom godisnje, plus uvek po nesto, najnovije serije minis konjica i vodenog sveta, a i rodjendani, nove godine i slicno, e sve to sad ajde nama je lako objasniti, ali kako sada deci reci znate kupili smo novu kucu, zivot se menja, nema vise nista osim sto se mora. da vazi ukapirace.
A sve ovo zarad naseg novog budzeta sa kojim moramo ziveti narednih meseci, osim ako moj direktor posle 8 godina ne resi i da mi poveca platu, sto je skoro pa SF, a i kod muzica je ista prica. Moramo uvesti neke restriktivne mere igracke su prve, deca ce jedva preziveti, cokolade, ovo mislim da ce najteze podneti moj dragi, a ja, pa ja cu svoju potrebu za zutom stampom zameniti najnovijim e-izdanjima knjiga. Planove za dalju stednju pravimo i smisljamo, ne mozemo se upakovati.
Plan da ponovo propusim moram da odlozim, opet
