Dan D +1
6.10.2010
Eto proslavise ovi 10-to godisnjicu vlasti, i B92 10-ti rodjendan, i ja cu dogodine 10 godina u ovoj firmi pa da si kupim prnje da menjam zivot :)
Elem ceo dan juce slusam komentare ljudi koji su tog 5-tog oktobra bili na ulicama. Sve ih je stipao suzavac za oci, svi su nocili na ulicama cekajuci ga, ma svi su ucestvovali.
Ne znam za druge ali da objasnim kako se ja secam tog 5-tog oktobra.
Moje poimanje vlasti tada kao i sada je isto ne promenjeno, sve je sjasi Kurta da uzjasi Murta, politikom se ne bavim, ne interesuje me, jer dokle god su stomaci gladno tesko ce nekog na selu zanimati da li mi mozemo bez vize do Grcke, kad on ne moze ni do prvog jezera.
A tad je svanuo 4-ti oktobar, a mi smo poslusno radili, i cekali ko ce da kaze idemo na ulice, i niko nije bio prvi, iako smo znali da Srbija stize. I svi smo bili hrabri kad je direktor SPS-ovac prosao i otisao, jer jelte nikad se ne zna, pa smo pojurili da demonstriramo. Sa sve Srbijom. U neko doba smo se malo umorili, pa smo se pozdravili sa Srbijom i jelte posli kucama da odmorimo, do sutra.
A onda sutra disa SPS-ovac nije dosao,a sefovi su se busali u grudi i vikali idemo, a mi smo onako kao p***** jer radimo za bednu platu kojom svejedno prezivljavamo nekako, provukli iza njih i uredno dosli na demonstracije. U neko doba smo i ogladneli. Sefovi su seli u neki elitniji restorancic, a mi boranija smo, pa mi smo imali za pivo u pivnici i malo posoljenog i pobiberenog pomfrita. I tako, u neko doba smo mobilnim saznali da se elita i krem nase velike firme zamorio, pa otisao da demonstrira od kuce ispred TV-a, jer nikad se ne zna, i sutra je mozda radni dan. A mi smo hrabro nastavili da slavimo svoj slobodan dan u pivnici.
I tako u neko doba smo izasli i culi da je gorela skupstina, i da je bio haos, i jeste malo su nas stipale oci, i svi smo dosli kod mene, jer nije radio prevoz, pa smo ujutro hrabro otisli na posao.
Juce slusam sve te iste ljude koji su sa mnom sedeli u toj pivnici kako samo sto nisu usli u skupstinu, i pojeo im je suzavac oci, i imali su podlive, i tako, zvucali su ubedljivo. A onda bi bilo bolje da su ne znam sta drugo radili nego tako potrosili vreme na taj 5-ti oktobar, i nista nije bolje, i nista nam ne valja, a zvucali su kao da su se i potrudili.
Dosla sam kuci i razmisljala, pre 10 godina sam sredjivala papire i nasla posao preko, na pola puta da odem zauvek. Nisam imala para ni prevozom da se vozim, o dorucku ni reci, imali smo ponekad meso za rucak, hvala familiji sa sela, ali o porodici i deci nisam razmisljala. Radila sam 20h dnevno, svakoga dana 363 dana u godini, 1-vi i 7-mi januar su izuzetak, a opet sam prezivljavala jedva.
posle tog 5-tog oktobra jesam otisla, ali sam dobila primamljivu, ne savrsenu ali primamljivu ponudu da se vratim, i nije nista savrseno i dalje se zivotari, ali svake godine odem na odmor, cak imam i slobodne vikende ponekad, a u prevozu mogu i da sednem ponekad, i da se ne tresem ako udje kontrola jer imam uredno markicu.
Ne zivim savrseno, ne zivim ni extra dobro, zivim samo pristojno i medju svojima.
