Eto proslavise ovi 10-to godisnjicu vlasti, i B92 10-ti rodjendan, i ja cu dogodine 10 godina u ovoj firmi pa da si kupim prnje da menjam zivot :) Elem ceo dan juce slusam komentare ljudi koji su tog 5-tog oktobra bili na ulicama. Sve ih je stipao suzavac za oci, svi su nocili na ulicama cekajuci ga, ma svi su ucestvovali. Ne znam za druge ali da objasnim kako se ja secam tog 5-tog oktobra. Moje poimanje vlasti tada kao i sada je isto ne promenjeno, sve je sjasi Kurta da uzjasi Murta, politikom se ne bavim, ne interesuje me, jer dokle god su stomaci gladno tesko ce nekog na selu zanimati da li mi mozemo bez vize do Grcke, kad on ne moze ni do prvog jezera. A tad je svanuo 4-ti oktobar, a mi smo poslusno radili, i cekali ko ce da kaze idemo na ulice, i niko nije bio prvi, iako smo znali da Srbija stize. I svi smo bili hrabri kad je direktor SPS-ovac prosao i otisao, jer jelte nikad se ne zna, pa smo pojurili da demonstriramo. Sa sve Srbijom. U neko doba smo se malo umorili, pa smo se pozdravili sa Srbijom i jelte posli kucama da odmorimo, do sutra. A onda sutra disa SPS-ovac nije dosao,a sefovi su se busali u grudi i vikali idemo, a mi smo onako kao p***** jer radimo za bednu platu kojom svejedno prezivljavamo nekako, provukli iza njih i uredno dosli na demonstracije. U neko doba smo i ogladneli. Sefovi su seli u neki elitniji restorancic, a mi boranija smo, pa mi smo imali za pivo u pivnici i malo posoljenog i pobiberenog pomfrita. I tako, u neko doba smo mobilnim saznali da se elita i krem nase velike firme zamorio, pa otisao da demonstrira od kuce ispred TV-a, jer nikad se ne zna, i sutra je mozda radni dan. A mi smo hrabro nastavili da slavimo svoj slobodan dan u pivnici. I tako u neko doba smo izasli i culi da je gorela skupstina, i da je bio haos, i jeste malo su nas stipale oci, i svi smo dosli kod mene, jer nije radio prevoz, pa smo ujutro hrabro otisli na posao. Juce slusam sve te iste ljude koji su sa mnom sedeli u toj pivnici kako samo sto nisu usli u skupstinu, i pojeo im je suzavac oci, i imali su podlive, i tako, zvucali su ubedljivo. A onda bi bilo bolje da su ne znam sta drugo radili nego tako potrosili vreme na taj 5-ti oktobar, i nista nije bolje, i nista nam ne valja, a zvucali su kao da su se i potrudili. Dosla sam kuci i razmisljala, pre 10 godina sam sredjivala papire i nasla posao preko, na pola puta da odem zauvek. Nisam imala para ni prevozom da se vozim, o dorucku ni reci, imali smo ponekad meso za rucak, hvala familiji sa sela, ali o porodici i deci nisam razmisljala. Radila sam 20h dnevno, svakoga dana 363 dana u godini, 1-vi i 7-mi januar su izuzetak, a opet sam prezivljavala jedva. posle tog 5-tog oktobra jesam otisla, ali sam dobila primamljivu, ne savrsenu ali primamljivu ponudu da se vratim, i nije nista savrseno i dalje se zivotari, ali svake godine odem na odmor, cak imam i slobodne vikende ponekad, a u prevozu mogu i da sednem ponekad, i da se ne tresem ako udje kontrola jer imam uredno markicu. Ne zivim savrseno, ne zivim ni extra dobro, zivim samo pristojno i medju svojima.

Pre nekog vremena na FB se pojavi set fotografija nase drugarice. Mlada, u cvetu mladosti jedva da je zagazila u 40-tu :) na stranici njene malko starije prijateljice a naslov JOS JEDNA SE OSMELILA.... Nasmejala sam se slatko od srca, dobro se i osmelila, srecom da je ko i ja u toj hrabrosti odradila i drugi posao pa zatrudnela, ko zna da li bi skupila jos jednu turu hrabrosti. Danas je moja koleginica iz kancelarije otisla u penziju, i kad sam pogledala slike zamal' da napisem, JOS JEDNA JE DOZIVELA. Malo crnog humora, al' nije na odmet. Neka je uziva, zasluzila je :) kad isplatim kredit, napisacu u statusu JOS JEDNA JE PREZIVELA :)

Situacija 1 Da mi je neko rekao da cu zateci svoju 5-6-togodisnju decu nasminkanu, tj namazanu i umazanu poverovala bih mu, ali da ce tom istom sminkom na zidu nacrtati mamu, e to vec ne bih poverovala. al ajde prezivecemo, preziveli smo i nacrtanu sestru u prirodnoj velicini na zidu, i to ne jednom, podesenu taman da se prethodna silueta se dotice sa sledecom i tako ceo zid, pa jos i uredno zafarbane. Baba nije videla da su to uradile, ostavila ih je nasamo na 5 minuta, posao od cirka 2h. No to nije tema, tema je da sam ja svoje devojcice zatekla nasminkane kako bi bile lepe sebi, ne drugima, samo sebi. naravno takve zamamzane su izasle i napolje sa sve krunama na glavama, boginje i kraljice kojima se treba klanjati. U parku se pojavio samo jedan koji ih nije prokonstatovao ali je uskoro prinudom bio pokoren, moje starije mladunce je sedelo na njemu. U nekom trenutku je dosla i rekla daj mi karmin, rekoh ne to je moje, a ona mi sa polu osmehom namigne kaze sto jemoje to je i tvoje, malo vise moje, rekao mi deda. Dodjemo kuci, djavo mi ne da mira pa krenem ispitivanje, sve kroz igru i cujem zgranuto da im je deda rekao da sve sto je nase je njihovo (u sustini jeste, zarad njih sve to i stvoreno i uradjeno) i da ako pozele mogu slobodno da nas izbace, jer emo ih mi zeleli i ima da ih slusamo. Veseli deda. Posle 15-tak minuta krece arlaukanje, zasto ja ne mogu da veceram tortuuuuu, meni je to dozvoljenooooo. Otisla je na spavanje i bez vecere, zao mi je. Mladje celjade je pozobalo pahuljice i otislo u krevet brzinom svetlosti, a ja ostadoh sa svojim mislima, da li mi nasu decu previse mazimo, da li smo ih razmazili. Sta ce da nam rade kad napune 15. Groza me podilazi sto bi rekao moj necak, od toga koliko moram sebe naterati da budem stroga. SItuacija 2 Ne idemo u vrtic, jer zbog nekih pravila iskljucili su nam babu i dedu koje izdrzavamo te nam je vrtic dostigao punu cenu, a kvalitet cuvanja dece u istom ne zadovoljava ni najnize kriterijume. Samo ove godine sam se uverila da ne znaju ni da sacuvaju decu kada je kumina mala od 5 dosla kod nas jer mama i tata nisu kuci, a njoj je bilo dosadno u vrticu. Vratih je nazad, a vaspitacica tek tad primetila da dete nije u grupi. O tome da ce ih nesto nauciti nema govora. Kod nas u kuci se marka garderobe ne gleda ne zagleda, nevazna je. Bitnije je da imamo dobru knjigu, odemo na ZLatibor i slicno. Deca su cista, opeglana i uredna iako je to ponekad posebno kod starijeg mladunceta tesko izvesti. Prerastaju garderobu sezonski, posebno onu parkovsku. ALi izadjemo u park, i klinka isto toliko mala dodje i kaze, jaoooo sto ti je jeftina haljina. Ja pomislim nisam dobro cula, pa precutim. Posle nekog vrmena, a vidiiii ja imam lepse nove patikee :) Ja pogledam malo zbunjena, mladunce prilazi i pita a jel meni ovo ruzno, ja i dalje shokirana, kazem jel se to tebi svidja, mladunce zadovoljno odlazi da se igra. Posle 53-ce prozivke kako joj je nesto jeftino ili ruzno, moje mladunce kaze, e neka je, ali meni je mama u parku, a gde je tvoja. I ja tu pogledam u jos vecem shoku da je dete o 5 godina samo samcato u parku., pokupim mladunce i odvedem ih na kolace. Kako idgajiti dete da bude normalno u takvom okruzenju?

Razmisljam naglas, cesto da li cu odlepiti, tj znam da hocu, ali koliko cu odlepiti kako budem starija. Zivot me nimalo nije mazio nikada ni u jednom trenutku moga zivota, cak sta vise. Ne mogu reci ni da je moj muzic svetla tacka, moja deca su najsvetlija tacka moga zivota, i sve sto radim, stvaram i o cemu mislim je kako njima da olaksam zivot. Jedini pravi osmeh potice od njih i zbog njih. Naravno svaka svetla tacka ima svoju sliku u ogledalu svoju crnu tacku. Moja crna tacka je samozvana maman, kapa nase porodice, zena kojoj ono ispeci pa reci ili bilo koja slicna doskocica nece pomoci. Prve 2 godine sam pokusavala da se izborim, onda sam kapitulirala. Sada mi je svekrva koja inace ne zivi sa nama a ja je zovem nas glavnokomandujuci pokazuje sve teze oblike posesivno kretenskog ponasanja i to ne prema svom sinu sto je bilo i za ocekivati obzirom na odnos koji imaju, vec prema mojoj deci. Moja crna tacka je i dalje na ignore, pa me ne uzbudjuje previse, deca i ona imaju odnos kakav imaju, zabrinjavajuce su neke osobine moje crne tacke u mojim svetlim tackama :) No ono sto mene potresa je da li svi odlepimo, da li svima nama negde kvrcne u glavi pa od svetle tacke u necijem zivotu postanemo najveca sramota i tuzna prica koja se sakriva iza zidina da je niko ne vide. Da li cu uspeti da se zadrzim svoje malo zdrave pameti kada omatorim da znam kada je vreme da se posvetim svojim rucnim radovima, ili cu biti tamna senka svoje dece, kao sto je moja svekrva tuzna senka njenog nezainteresovanog sina. A ono cega se jos vise pribojavam je kada neko svoju majku gleda kakva meni buducnost predstoji ako ne budem vise u okvirima koje propisuje moja polusvetla tacka.

Sedim od jjutros u kancelariji i gledam svoju polupropalu raspalu firmu. Ovde sam fizicki, a misli ko zna gde. Mrzim da dodjem na posao i da mi se dan pretvori u internet dan, umesto jutarnje razonode uz prvu kafu. Nabacila sam novu frizuru, a nemam zelju da je prosetam i pogledam sta se radi, ili bolje receno sta se ne radi. Inace smo firma sa nekoliko osnivaca i duplo toliko direktora koje dobrim delom drma drugi pubertet ili preuranjeni klimaks, a neki od njih su ipak suvise zaljubljeni u pare kojih samo za plate nema :( Bili smo firma koja je radila ogromne poslove, mladi, perspektivni, nosili kuci, ostajali do kasno u noc i bili posteno nagradjivani, a onda su dosle pare, ekipa koja radi je ista, ali je brojcano stanje platnog spiska znatno uvecano. Tuzno, cak su nas i po kancelarijama odvojili da se zna ko kosi a ko vodu nosi. Neke od njih nisu bas zamisljale svoj status ovako, pa moraju i same sebi da skuvaju kafu u dugom danu turpijanja noktica i popravljanja sminke, sedenja na telefonu. Sedim i mrzi me da odem a odlican su mi podsetnik da na deci treba raditi puno i pruzati im puno da ne bi dospele do nivoa placene svalerke za 30.000 dinara i tu i tamo nekom vecericom. Neka je tuzna istina da su one opet imale vise od mene, i jos nekih devojaka iz moje kancelarije, mi smo kroz zamagljene prozore buljile kako izgledaju kafici iznutra, ali nam prestiz nije bio biti unutra sa nekim, vec zaraditi i sesti za taj sto. Nekako smo iz bede postali neko, barem u svojim ocima, ne pisu novine o nama, bar ne sve, neke strucne da, ali se na slikama kao predstavnici nase firme ne slikamo ne reprezentativne mi, vec reprezentativne one. Trazim zdusno trazim posao, i imam ponude, a zalosno je sto gde god udjem vidim jednu takvu kancelariju, i razgovor je u mojoj glavi zavrsen i pre pocetka. Sto bi moja nana rekla "Sedi di si, ni za di si nisi"

Prestala sam da izlazim, pocela sam da doruckujem u kuci i nosim rucak na posao, koristim pijacu subotom i nedeljom oko 11.30h kad je skoro kraj a cene malo nize. Kad bi kupila neki slatkis, broj se svede na 3 jedna manje, ja je necu pojesti, u ubedjenju da ce to znatno promeniti situaciju, debelo merim da li ili ne da kupim prasku ili obicnu sunku, ceo zivot mi se sveo na skuplje, jeftinije. Frizerski salon, uhuh sta to bese, e necu vise tako, juce sam revoltirana stednjom otisla u frizerski salon i sve sto sam ustedela citavih 3000 dinara od proslog meseca sa zadovoljstvom ostavila u rukama ttalentovanog frizera u cijoj sam stolici imala pravo da se opet osecam kao zena :) I ne grize me savest :)

Evo nas, stigli i do momenta kada se susrecemo sa rodbinom koja nas ne gleda blagonaklono ni malo, a ne trude se ni da svoju netrpeljivost prikriju. Neshvatljivo je da im je sestric, sin, bratanac izabrao mene, imali su svi oni velike planove za njega, a svima im je ocrnio obraz sto mu je devojka rekla oces da se zabavljas sa mnom lepo, ajde imas 2 meseca da zavrsis fakultet i nadjes posao, da se ne lazemo moj dragi je do poslednja 2 ispita davao godinu za godinom, a onda je ukupno 4 davao ta zadnja 2, malo radio na crno, kapala je neka kinta tu i tamo, kad se nadje, dovoljno za izlaske i zivotarenje kod mame. Ja sam za ta 2 meseca morala odluciti Srbija ili dalje, odgovor je morao biti dat. Moj dragi je bio vredan ostajanja ovde, pruzao je dobre mogucnosti mirnog porodicnog zivota, nisam ja trazila nista vise od toga. S druge strane moji jedino misle da mi je muz lep, cak i lepsi od mene, al mu sve ostalo fali , al kad smo u kompletu moji su bar fini i smeskaju se, nejgovi bockaju. Svi se slazu u jednoj stvari da sam ja jedna surova zena koja muzu nece musko da rodi, pa se i tako nase cascavanje zbog koga ja 2 dana a bogme ni noci nisam stala praveci razne djakonije za posluzivanje opet i iznova pretvorilo u kombinovanje kako da me muzic prevari da mu rodim sina. On je vec na pola izasao iz sobe, sto je protmaceno, jadan covek, vidi sta mu radis, a meni se samo zeludac okretao. Sreca da je moj tata sedeo tu i samo odmahnuo glavom da se ne upustam u sve te diskusije. Milijana sine, kaze teca sad imate dovoljno soba da udomite i zetove, morala sam da se nasmejem, Milijana sine ne brini se nista, bitno je da je zet, znas kako kazu lose je kad ti sin dovede zeta, sve ostalo je prihvatljivo. Milijana sine oce li ta torta. A onda je usao i stavio mi ruku na rame i rekao pusti nek voda nosi reci. Otisao je kod zetka, i tako usred porodicnog rucka na kom ja padam sa nogu nadjem zetka i tasta kako pajaju garazu i smisljaju koji ala da smeste, a onda me posalju i po svekra da coveku ne pozli od familije, srcani bolesnik. I tako ja udjem nazad bez ikakve zastite, sa sve svekrvom na celu stola koja je docekala svoja 3 minuta slave. ja sam posluzivala ona se hvalila, i hvalila, i moram priznati da kad sam i poslednjeg ispratila osvanu mi sunce. Posle smo odvrnule muziku ja i moje devojke, dok su ova trojica ne voljno napustala garazu sa sve planom gde ce koju policu da nakace a uhvatih i komentar da ce i tepih da rasprostru, Kada su shvatile da je ovo jedno od onih retkih dana kada bas ne moraju u krevet u 21h niko nije bio srecniji a kumovi i drugari su pristigli i smejali smo se i puno mi je srce bilo jer je tu bilo 6 ljudi sa kojima smo delili i dobro i lose, a najsladje smo se smejali. Ostalo je da se pocastimo u firmi, cekamo platu, ali vidim da vec prste otrovne strelice, pa kad smo familiju preziveli, Milijana sine i ovo ces :)

Negde na pocetku ideje o tome da cemo biti roditelji moj muz i ja smo se slozili da treba biti strog, strpljiv, dosledan i pun ljubavi. Eh da nas je neko obavestio o postojanju faza, fazica, pa opet faza, kroz koje deca prolaze, a sve to kao slag na torti posle dana koji postaju sve naporniji. Pre 6 godina smo posao obavljali za po 2 coveka u svojim firmama. Oboma se u firmama u medjuvremenu povecao obim posla a smanjio broj zaposlenih, a produzilo se i radno vreme. I tako, niko nam nije rekao da cemo se grcevito drzati radnog mesta samo zato sto je plata 15-tog u mesecu. Nije da nema posla, ima, i obecavaju basnoslovne cifre al za 6 meseci :) Sada slobodno kazem kakve smo mi budale bili :) E pa posto smo u svojoj stednji morali da se odreknemo skoro svega, mada priznajem izlazaka smo se odrekli jer kad jednom udjemo u kucu puskom da nas teraju ne mogu nas izbaciti. Usput imamo uzajmanu kao i pojedinacnu grizu savesti sto su nam deca po ceo dan sa babama i dedama iako realno za to nema nikakve potrebe, niti deci sta fali, niti nama, ali babe i dede se redovno podsecaju kako je to nekada davno u doba komunizma bilo, radis od 6-14h, dodjes kuci, rucas dremnes i ceo dan si s decom. Jes da se ni jedno ni drugo ne secamo te teske posvecenosti ka nama deci, ali Boze moj, ko nas pita cega se secamo. Doduse secamo se polukrpanih lopti, nisu bas bile one kao nasih roditelja, bile su kvalitetnije, ali zbog cene nekoliko puta krpljene, po 2 eventualno 3 igracke koje su vredele pravo malo bogatstvo.a onda kada smo otisli prvi put u radnju kako bi nase mile mezimice iznenadili po kojom igrackom mi smo se izgubili, utonuli i potrosili celu platu na iste. Kuci kad smo dosli nismo ih izvadili iz gepeka, cekali smo da se deca uspavaju pa da se zdusno izigramo. Problem je sto mi u celoj ovoj prici ovakve napade imamo jednom godisnje, plus uvek po nesto, najnovije serije minis konjica i vodenog sveta, a i rodjendani, nove godine i slicno, e sve to sad ajde nama je lako objasniti, ali kako sada deci reci znate kupili smo novu kucu, zivot se menja, nema vise nista osim sto se mora. da vazi ukapirace. A sve ovo zarad naseg novog budzeta sa kojim moramo ziveti narednih meseci, osim ako moj direktor posle 8 godina ne resi i da mi poveca platu, sto je skoro pa SF, a i kod muzica je ista prica. Moramo uvesti neke restriktivne mere igracke su prve, deca ce jedva preziveti, cokolade, ovo mislim da ce najteze podneti moj dragi, a ja, pa ja cu svoju potrebu za zutom stampom zameniti najnovijim e-izdanjima knjiga. Planove za dalju stednju pravimo i smisljamo, ne mozemo se upakovati. Plan da ponovo propusim moram da odlozim, opet

Milijana sine, hoces li ti ikada ista od svoga zivota uraditi, o Milijana sine, da li ces se ikada udati, decu mi kuci dovesti kroz salu je moj tata cesto govorio, pokusavajuci da me zainteresuje za bilo koji kucni posao, i eto desilo se pre par godina, ih ma ne da sam se udala, nego sam i decu izrodila expresno sve u istoj godini. na radost mog ate i dragog mi muza zavoleh ja i usisivac, i kuhinju, a i za neverovati postadoh nesto sto lici na kucnog tipa, jos se borim ali.... :) Vec dugo trazimo nesto za nasu porodicu. Ja stan blizi centru, on kucu sto dalju od centra. Moja ljubav prema usisivacu nije dostigla vrhunac, te mi je prostor od 50m2 sasvim dovoljan, dok u njemu nema previse tepiha. Ubedih ga pre par godina da ipak prihvatim njegovu lokaciju a on stan od 50m2. Sredismo ga mi prema mojim prvobitnim zeljama, sa 1 tepihom cupavim da cupaviji nemoze biti, zavese sam ga ubedila da su glupost te smo stavili venecijanere. ormane smo sveli na minimum, sa sve sezonskim vakumiranjem, ziveli nam Kinezi. No iz nekog razloga kao i svako iole kreativno ljudsko stvorenje, ja sam posle godinu dana pozelela das ve promenim naglavacke, deca porasla, i zauzela nam radne prostore, uselile nam se igracke u radne stolove, prozori u dnevnoj sobi nisu blistali, vec su bili ispipani, a moj dragi je dobio i trudnicke simptome od spremanja hrane, jer su u stanu kuhinja, trpezarija ustvari jedna prostorija. Kako bi sacuvali iole zdrave pameti resili smo da potrazimo nesto malo vece. to vece smo videli u istoj ulici par dana kasnije. Da mi je neko rekao da cu se u kucu zaljubiti na prvi pogled ja bih mu se u lice nasmejala, a jesam, moj muzic je u garazi mesto za njegove avione, ja napred ruzicnjak. Pozadi smo oboje videli jedan od onih montaznih bazena, i umornu decu u 20h :) Jos samo da dobijemo kredit. Skoro 3 meseca cekanja na odgovor i 7 dana golgote sa raznim promenama i izmenama u ugovorima, cekanjima na raznim salterima, razgovorima sa menjacima, smisljanja strategije kako zameniti pare, pa onda odobrenje kredita, pa prebacivanje para, a onda opet salteri, salteri, porezi, salteri..... Ova drzava ce se obogatiti samo od saltera Ali sve ovo je iza nas, pozajmili smo se, istresli sve sto smo ustedeli, ali kljuceve smo dobili. Napravili smo planove i sve smo smislili osim kako preziveti prvu godinu kredita u kojoj treba i ove ostale dugove vratiti :) E o tim slatkim svakodnevnim zivotnim pitanjima cemo ovde caskati, a i o najnovijim izumima na sledecim salterima koji mi se vec smese :) A moj tata kaze, e Milijana sine da mi je ko rekao, ne bi mu ja poverovao da ces ti sve ovo napraviti, al dobro je Milijane sine sad si ko pravi Amerikanac duzna do kraja zivota, dobro je Milijana sine da si decu rodila pre ovog duga inace bi milijana sine imala novi izgovor, posto mlada vise nisi. Dobri moj tata, u zivotu nije video cifre s kojima smo se u banci gadjali. A valjda ce sad kod nas uzivati