Negde na pocetku ideje o tome da cemo biti roditelji moj muz i ja smo se slozili da treba biti strog, strpljiv, dosledan i pun ljubavi. Eh da nas je neko obavestio o postojanju faza, fazica, pa opet faza, kroz koje deca prolaze, a sve to kao slag na torti posle dana koji postaju sve naporniji. Pre 6 godina smo posao obavljali za po 2 coveka u svojim firmama. Oboma se u firmama u medjuvremenu povecao obim posla a smanjio broj zaposlenih, a produzilo se i radno vreme. I tako, niko nam nije rekao da cemo se grcevito drzati radnog mesta samo zato sto je plata 15-tog u mesecu. Nije da nema posla, ima, i obecavaju basnoslovne cifre al za 6 meseci :) Sada slobodno kazem kakve smo mi budale bili :) E pa posto smo u svojoj stednji morali da se odreknemo skoro svega, mada priznajem izlazaka smo se odrekli jer kad jednom udjemo u kucu puskom da nas teraju ne mogu nas izbaciti. Usput imamo uzajmanu kao i pojedinacnu grizu savesti sto su nam deca po ceo dan sa babama i dedama iako realno za to nema nikakve potrebe, niti deci sta fali, niti nama, ali babe i dede se redovno podsecaju kako je to nekada davno u doba komunizma bilo, radis od 6-14h, dodjes kuci, rucas dremnes i ceo dan si s decom. Jes da se ni jedno ni drugo ne secamo te teske posvecenosti ka nama deci, ali Boze moj, ko nas pita cega se secamo. Doduse secamo se polukrpanih lopti, nisu bas bile one kao nasih roditelja, bile su kvalitetnije, ali zbog cene nekoliko puta krpljene, po 2 eventualno 3 igracke koje su vredele pravo malo bogatstvo.a onda kada smo otisli prvi put u radnju kako bi nase mile mezimice iznenadili po kojom igrackom mi smo se izgubili, utonuli i potrosili celu platu na iste. Kuci kad smo dosli nismo ih izvadili iz gepeka, cekali smo da se deca uspavaju pa da se zdusno izigramo. Problem je sto mi u celoj ovoj prici ovakve napade imamo jednom godisnje, plus uvek po nesto, najnovije serije minis konjica i vodenog sveta, a i rodjendani, nove godine i slicno, e sve to sad ajde nama je lako objasniti, ali kako sada deci reci znate kupili smo novu kucu, zivot se menja, nema vise nista osim sto se mora. da vazi ukapirace. A sve ovo zarad naseg novog budzeta sa kojim moramo ziveti narednih meseci, osim ako moj direktor posle 8 godina ne resi i da mi poveca platu, sto je skoro pa SF, a i kod muzica je ista prica. Moramo uvesti neke restriktivne mere igracke su prve, deca ce jedva preziveti, cokolade, ovo mislim da ce najteze podneti moj dragi, a ja, pa ja cu svoju potrebu za zutom stampom zameniti najnovijim e-izdanjima knjiga. Planove za dalju stednju pravimo i smisljamo, ne mozemo se upakovati. Plan da ponovo propusim moram da odlozim, opet

Milijana sine, hoces li ti ikada ista od svoga zivota uraditi, o Milijana sine, da li ces se ikada udati, decu mi kuci dovesti kroz salu je moj tata cesto govorio, pokusavajuci da me zainteresuje za bilo koji kucni posao, i eto desilo se pre par godina, ih ma ne da sam se udala, nego sam i decu izrodila expresno sve u istoj godini. na radost mog ate i dragog mi muza zavoleh ja i usisivac, i kuhinju, a i za neverovati postadoh nesto sto lici na kucnog tipa, jos se borim ali.... :) Vec dugo trazimo nesto za nasu porodicu. Ja stan blizi centru, on kucu sto dalju od centra. Moja ljubav prema usisivacu nije dostigla vrhunac, te mi je prostor od 50m2 sasvim dovoljan, dok u njemu nema previse tepiha. Ubedih ga pre par godina da ipak prihvatim njegovu lokaciju a on stan od 50m2. Sredismo ga mi prema mojim prvobitnim zeljama, sa 1 tepihom cupavim da cupaviji nemoze biti, zavese sam ga ubedila da su glupost te smo stavili venecijanere. ormane smo sveli na minimum, sa sve sezonskim vakumiranjem, ziveli nam Kinezi. No iz nekog razloga kao i svako iole kreativno ljudsko stvorenje, ja sam posle godinu dana pozelela das ve promenim naglavacke, deca porasla, i zauzela nam radne prostore, uselile nam se igracke u radne stolove, prozori u dnevnoj sobi nisu blistali, vec su bili ispipani, a moj dragi je dobio i trudnicke simptome od spremanja hrane, jer su u stanu kuhinja, trpezarija ustvari jedna prostorija. Kako bi sacuvali iole zdrave pameti resili smo da potrazimo nesto malo vece. to vece smo videli u istoj ulici par dana kasnije. Da mi je neko rekao da cu se u kucu zaljubiti na prvi pogled ja bih mu se u lice nasmejala, a jesam, moj muzic je u garazi mesto za njegove avione, ja napred ruzicnjak. Pozadi smo oboje videli jedan od onih montaznih bazena, i umornu decu u 20h :) Jos samo da dobijemo kredit. Skoro 3 meseca cekanja na odgovor i 7 dana golgote sa raznim promenama i izmenama u ugovorima, cekanjima na raznim salterima, razgovorima sa menjacima, smisljanja strategije kako zameniti pare, pa onda odobrenje kredita, pa prebacivanje para, a onda opet salteri, salteri, porezi, salteri..... Ova drzava ce se obogatiti samo od saltera Ali sve ovo je iza nas, pozajmili smo se, istresli sve sto smo ustedeli, ali kljuceve smo dobili. Napravili smo planove i sve smo smislili osim kako preziveti prvu godinu kredita u kojoj treba i ove ostale dugove vratiti :) E o tim slatkim svakodnevnim zivotnim pitanjima cemo ovde caskati, a i o najnovijim izumima na sledecim salterima koji mi se vec smese :) A moj tata kaze, e Milijana sine da mi je ko rekao, ne bi mu ja poverovao da ces ti sve ovo napraviti, al dobro je Milijane sine sad si ko pravi Amerikanac duzna do kraja zivota, dobro je Milijana sine da si decu rodila pre ovog duga inace bi milijana sine imala novi izgovor, posto mlada vise nisi. Dobri moj tata, u zivotu nije video cifre s kojima smo se u banci gadjali. A valjda ce sad kod nas uzivati