Bledo, malo lice, hrpica života

Pod mekotom jastuka sve slabije diše

Telašce se bekorisno opire i steže

Zalud, tvoja mama ne želi te više

Belo guščije perje

Kroz jastučnicu kliznu

Odluta na mirnu

Otvorenu šaku

Majka seda umorno

Zapali cigaru

Nad lešom što je

Nekad

Nosila u stomaku

I kao i prethodni put

Doći će bezbrojni ljudi

Koji će plakati, žaliti

i bebu i majku njenu

suprug, siv i slomljen

jecajem tešiće ženu

Svako će pružati pažnju

Svako će pomoć da nudi

A ona plakati i biti srećna

Neko vreme...