Orasari..

I nakon svih tih dana,nedelja...Prosla je puna godina od te veceri. Ne mogu da zaboravim to sto smo bili najbolji drugari kao deca. Zajedno smo isli na more. Plesali smo u Budvi, u pesku. Drzali se za rucice.. I..nestala je ta veza medju nama... Sada smo odrasli. Stajali smo u toj diskoteci, i....naravno da sam drhtala...to je meni toliko znacilo...iako se nikada nije desilo...I secam se i avgusta,kada sam te srela u ulici Kralja Petra... kada nisam mogla da shvatim gde se nalazim.. Sada me nije briga. Nije mi vazno vise. Vise to nije to kada prodjes pored mene... Sada si ti bilo ko. Mozes ostati samo jedno secanje,ja se vise ne naginjem nad tim bunarom. Kad se samo setim, koliko je bolelo. I upornost i snaga koju sam pritom potrosila kao da su nenadoknadive. Ne mogu vise da ponovim nesto takvo,jer je unistilo polovinu mene. Nisam ja neka zaludjena mala klinka,neka koja se zaljubila... Ja ne znam ni sta je to ljubav, u tebe je nemoguce biti zaljubljen. Pa nisam te ni poznavala dobro da bih se zaljubila u tebe.. ali ipak si me povredio. I ne znam kako ti je uspelo da iskorenis nesto onako veliko u meni... Sada mi je svaka"simpatija" prema nekome prolazna...Niko mi ne oduzima dah, spustim se na zemlju jer se plasim da mi se ono opet ne dogodi. Ne znam zasto, ali nisi ti ta moja prva ljubav.Ne moze to biti neko kao ti. Mozda se jesam osecala zbunjeno,izgubljeno u tvojoj blizini...ali iskreno,mislim da to nije bilo zbog tebe, to je bilo zbog one osobe koju sam ja u tebi stvorila... i prevarila sam se jer sam to uradila. Zato se sada ne zalecem. Ne zaljubljujem se. Ne zelim da trosim svoju ljubav na magle...