Kao u pesmi Provincijalka skupila je snove I ambicije..... Nada je otišla put velegrada. Brzo se snašla I radovala se svakom danu u svom novom gradu. Ostvarila je neki novi život, ili bar početak.

Nadina vesela narav očas bi okupila društvo. Ponekad smo zajedno izlazile, bile na istim žurkama. Uvek me fascinirala njena otvorenost, iskrenost, preduzimljivost. Bila je takva I kada su momci u pitanju.  Svi su voleli njenu blizinu iako nije bila atraktivna po svojoj gradji. Ono što je nosila sa sobom, uz osmeh, u sebi, bilo je dovoljno da pleni I osvaja.

Tako je upoznala I Srdjana. Bio je dve godine mladji, ali to nije bilo primetno. Neverovatno samostalan momak koji je mnogo toga postigao u životu. Rano je ostao bez roditelja, pa je sam izgradio kuću, osmislio svoj život I živeo veoma interesantno. Uporno je radio, nije birao posao, hteo je da dostigne sve svoje snove.

Najednom, Nada se uklopila u njegov ram. Počeli su da se vidjaju, izlaze, da provode dane I noći zajedno. Sve je funkcionisalo. Naizgled. Pažljiv I nežni Srdjan nije imao strast koju je Nada priželjkivala I lagano je počela da se udaljava od njega. Počela je da izbegava izlaske, da duže ostaje u zavičaju, da se nekako diskretno izvuče iz priče u koju je tako smelo zakoračila. Srdjan se nije mirio sa njenim čestim I dugotrajnim odlascima u rodni grad. Želeo je telefonskim pozivima da uspostavi most, da je ne izgubi. Napokon, dosetio se kako će je zadržati. Odlučio je da joj da ključ od kuće I da joj saopšti da kada je u velegradu kod njega dolazi kao u svoju kuću. Želeo je mnogo više od nje. Nije ni slutio da će je tim potezom izgubiti. Ona je kao preplašena srna pobegla.

Ponekad Nada I ja prošetamo kraj Dunava. Vidim joj u očima da kradom pogleda ka Srdjanovoj kući. On se u medjuvremenu oženio, dobio decu. Nada je ostala sama.

Kao da žali što nije sa obe ruke prihvatila onakav dom kakav je on želeo da joj pruži…….

Jovan je u bio pesnik. Snežana ga je upoznala u krugu prijatelja koji vole pisanu reč.

Činilo joj se da bi mogla satima da ga sluša, kada govori o raznim temama. Dugo je bio prisutan u njenom životu, na mnogo načina. Bio je dosta stariji od nje, ali joj je imponovalo Jovanovo životno iskustvo, širina u razmišljanjima, bezbroj asocijacija.

Do intimnosti je došlo slučajno. U dugim noćnim razgovorima, spontano su im se prvo pogledi, a potom I dodiri sreli. Kao da su misli razmenjivali prstima. Umeli su satima samo da vode ljubav dodirujući jedno drugome dlanove. Uživala je, osećala se  posebnom. Te nežne ruke su Snežani pružale spokoj I lepotu. Najviše joj je prijalo što je oslovljavao imenima velikih filmskih diva. Tada se osećala moćno, voljeno I predavala se. Nisu se predavali jedno drugome uobičajeno, sve je bilo kao u bajci ili filmu. Ali su oboje uživali u tim trenucima.

I danas ga često pominje. Traži ga u snovima i pesmama.

Volela bi, reče mi pre neki dan, da nanovo oseti nešto bar nalik onome što su njih dvoje imali............

Verica je oduvek bila jako naivna. Verovala je ljudima I stalno su je nečiji postupci iznenadjivali. Čak I kada smo svi očigledno znali o čemu se radi ona je poslednja mogla u to da poveruje. Često se šalila na svoj račun, otkrivši svoju naivnost. Iako smo bile cimerke, nismo bile previše intimne. Zato sam upamtila jednu njenu ljubavnu dogodovštinu. Bila je kod rodjake I tamo je bio jedan poznanik od ranije. Gotovo da mu je persirala, jer je bio rodjakinih godina. Više od deceniju stariji od nas. Uz večeru, predložio je da izađu na piće, pošto tetka nije mogla, nagovorila je Vericu. Bio je interesantan šaljivdžija tako da je bez razmišljanja prihvatila da krene sa njim. Kada su popili piće, ponudio se da je vrati kući. Usput, naivno je prihvatila da pogleda kakav mu je stan. Šetali su se iz sobe u sobu njegovog stana u mondenskom naselju. Znatiželjna da vidi luksuz, kakvim su I njegove komšije, slavne ličnosti imale, Verica je uživala u obilasku. Kada su stigli do njegove spavaće sobe, raspričao se o problemima sa ženom. Nemaju dece, pa su počeli da se udaljavaju, bila je ustvari samo najava njegovog nabacivanja mojoj cimerki. Čak I kada je poljubio, ona to nije pogrešno protumačila. Onda je bila iznenadjena. Samo je izvadio svoju muškost I naslonio se na njenu suknju. Uz par pokreta telom doživeo je vrhunac, a ona je ostala bez ijedne reči. Doterao je svoje odelo I pozvao je da je odveze. Tako u čudu, poslušala ga je I stigla kući. Gotovo me probudila I prvo što je izgovorila bilo je : izgleda da sam se kresnula sa onim Pekom!

Smejale smo se kao lude.