Soren Kierkegaard
“Ja svoju dusu jos mogu spasiti ako mi je vise do toga stalo da, mesto zemaljske srece, ljubav prema Bogu u meni pobedi”
“Verom se ja nicega ne odricem. Verom, naprotiv dobijam sve, bas u smislu onom, po kome ce onaj koji ima vere koliko goruscino zrno gore premestati.Valja imati ciste ljudske hrabrosti da se sve privremeno napusti da bi se vecnost dobila…”
“Sta ja hocu, Sorene Kierkegarde? - Sasvim prosto: ja hocu postenje.
Svetina je to, na kraju krajeva, o kojoj u svojoj polemici nisam vodio racuna. A to sam naucio od Sokrata . Ja hocu da upozorim ljude da ne cerdaju i da ne rasipaju zivot……
Ja hocu da skrenem paznju ljudima na njihovu vlastitu rusevinu. Ako oni to nece milom, nateracu ih silom.
Zadatak je moj da izvrsim reviziju odredbe pojma “hriscanin”. Postoji samo jedan jedini covek koji ima uslova za stvarnu kritiku moga rada: to sam ja.
Koji je to put kojm moramo svi ici…..Preko mosta uzdisaja u vecnost.”
------------------------------------------------------------
“ Ono sto mi u najdubljem osnovu nedostaje jeste da budem nacisto sta treba da radim, a ne sta treba da znam, izuzev saznanja koje prethodi svakom delanju. O cemu se radi jeste da razumem svoje naznacenje, da vidim sta upravo hoce Bog da cinim. Valja naci istinu, moju istinu za koju cu ziveti i umreti…
To je ono sto nisam imao: da zivim potpuno covecjim zivotom, a ne samo zivotom saznanja, tako da osnov za gradjevinu mojih misli ne bude takozvano objektivno, nesto sto u niukom slucaju nije moje vlastito, vec nesto sto je spojeno sa najdubljim korenom moje egzistencije, cime sam takoreci urastao u bozansko, na cemu cu se cvrsto drzati ako se i ceo svet stroposta.
Ja sam cesto jeo plodove sa drveta saznanja i cesto se nasladjivao njihovim prijatnim ukusom. Ali je ova naslada trajala samo u trenutku saznanja, ne otavljajuci nikakva dublja traga u meni. Izgleda mi kao da nisam pio pehar mudrosti, vec se u njemu utopio…
Pre svakog drugog saznanja moramo sebe upoznati. Tek kad je covek sam sebe prisno razumeo i video samo svoj hod na svome putu, tek onda njegov zivot stice mir i znacaj, tek se onda on oslobadja onog dosadnog, kobnog saputnika…one ironije zivota koja se javlja u sferi saznanja i zapoveda istinitome saznanju da otpocne sa nesaznanjem. Onako kako je Bog stvorio svet ni iz cega.
Moje je stanoviste: naoruzana neutralnost.
Tragicno je ono sto se pokazuje u nemogucnosti da imamo nekoga kome bi smo sebe ucinili razumljivim. Ovo je tako divno izrazeno u knjizi Postanja kad Adam daje ime zivotinjama, ali nijedno za sebe ne nalazi.
Ljudi me tako malo razumeju da ne razumeju ni moju zalbu sto me ne razumeju! Da ja imam pravo, to u osnovi razumeju svi, pa cak i biskup Minster; da meni ne daju za pravo, znamo svi – pa cak i ja.
Svaka je istina samo do izvesnog stupnja istina. Predje li stupanj, dodje li kontraprodukt, ona postaje neistina.”
M a r t 1855. (G o d i n a s m r t i )
O BOGU, O VERI
”Izmedju Boga i coveka postoji beskrajna, ponorna kvalitativna razlika. To znaci, ili to je izraz za to, da covek bas nista ne moze. Bog sve daje. On je taj koji coveku, u prvom redu, i veru daje”.
”Blazenstvo vere je, naprotiv, u tome sto je Bog ljubav. To jos ne znaci da vera razume kako je to odluka Bozja o izvesnom coveku – ljubav. U ovome bas i jeste sukob, paradoks vere: verovati, a to ne razumeti.”
”Ljudi koji nikako ne stupaju u vezu sa Bogom, uzivaju – kakva ironija! – tu srecu, da ih Bog u svome zivotu nikako ne muci. Ne, on ljubi samo one koji sa njim stupaju u vezu…
Jer on te ljubi i hoce da ga ljubis, i jedno i drugo iz ljubavi. Ali cim nesto zelis ili se necega plasis, onda ne mislis na njega”.
”Onome ko ljubi Boga nisu potrebne nikakve suze, nikakvo divljenje. On u ljubavi zaboravlja na stradanje. On to tako potpuno zaboravlja, da docnije ne bi ni najmanje slutio o svom bolu kad se Bog toga ne bi secao. Jer Bog vidi skriveno, i zna nevolju, i broji suze, i nista ne zaboravlja.”
”Verom se ja nicega ne odricem. Verom, naprotiv, dobijam sve, bas u smislu onom, po kome ce onaj koji ima vere koliko gorusicno zrno gore premestati. Valja imati ciste ljudske hrabrosti da se sve privremeno napusti da bi se vecnost dobila.”
”Bez rizika nema vere…Mogu li shvatiti Boga objektivno, onda ne verujem. Ali bas sto to ne mogu, moram verovati.”
“Koji je to put kojim moramo svi ici… Preko mosta uzdisaja u vecnost.”
”Estetski covek ima trenutak, eticki pobedjuje u istoriji, a religiozni covek ima vecnost."
...
...
