Vetar u kosi…
Vetar
Razigrano mrsi kosu i miluje lice
Netremice
U gradu zaborava……
Dok priroda spava…
Nosi raspukle delice proslosti
Daleko
Van domasaja mog pogleda
Uspomene uklesane u kamenu
Razbija
I nosi van horizonta mog secanja
Lavom svevisnjeg gneva
Brise sve ono iza nas
I ostavlja me samu
Dok sneva
S pogledom na izlizanu kaldrmu
Koracima proslih nadanja
U vremenu
Kojim caruje ljubav
Van domasaja svakog stradanja
Duse.