igra duse
Nestajem
Razlazem se u bespucima
Vazduhom nemira
lebdim
nad oblacima
zloslutnih previranja
Budim se u javi
snovidjenja
Sanjam
rukama pruzenim
dodirom sapata
budjena
odnesenim pogledima
ostavljena
prazna
prostranstva
duse na
zidu
natopljenom
secanjem
igre duse
pogleda
zakovanog mislima
koji
egzistira nocima
budi me u kosmarima
podseca na snove
zarobljene
odnesene proslim
htenjima
zaturene negde u kutu
proslosti
koji
cekaju i sanjaju
sami za sebe
postoje bez tebe
sami
zbog sebe
zbog mene
zive u iluziji
snova
na javi
uvek iznova
Otimajuci ceznju
cepajuci proslost
kidajuci lepotu
iskonske ljubavi
koja odoleva duhovima
aveti
U budnim snovima
traje
ta igra dusa
isprepletanih krvlju patnje
nedostupnih dimenzija
nadanja
bez stradanja
uvek i zauvek
postoji
zbog tebe
zbog mene…
Nestajem
Razlezem se u bespucima
ukusom prevare
koja lebdi nad
tvojom dusom
zloslutnih previranja
budim se
i skupljam
rasprsene
parcice iluzornosti
obecanih snova
istrosenih stihova
sastavljam probodene
oblake mitova
i nastavljam
da sanjam
osecajuci ukus
vecnosti
na svojim usnama
Nastavljam
igru bez tebe
u ljubavi novih bespuca
ukradenih nepreglednih
prostranstava
duse
koja postoje zbog mene
bez tebe
uvek i zauvek
pronadji me.
...
...
...
