Znam da cu jednom sve razumeti…
Da li vam se cini da vas zivot nije ni najmanje onakav kakav ste ocekivali…Da, to nuzno ne znaci da nije dobar, vec da nije ni nalik onome kako ste ga zamisljali... kako su vas ucili da treba ziveti… kako ste zeleli da ga kreirate… Ili se uvek iznova trudite da ga stvorite po svojoj zamisli, ali vam nekako izmice, cineci vam se da se vrtite u zacarani krug nemoci…
Lagali su nas da je ziveti lako. Nametnuli su nam zivotne sablone osrednjih dusa… Zasto su nas ucili da ako zivimo po kliseu da je to sreca? Zar sreca nije izvan nas??? Zar ne trebamo biti srecni sami sa sobom, u sebi…Neko je rekao da je sreca stanje uma, moglo bi se reci da je tako, ali samo nas um moze znati sta mu treba …,da, nasa sreca ne zavisi od onoga sta posedujemo, vec od onoga sta smo… I zar sreca ne zavisi od puta koji biramo… kojim usmeravamo nase duse..
Lagali su nas i gurnuli u tamu misleci da cemo sami nekako napipati put, ocekivajuci uspeh, onako sami od sebe, nenauceni…To sto su neki uspeli u tami da se ostvare, zar se to nas tice? I zar treba uspeti u tami? I to sto je neko uspeo na putu tame da podigne porodicu ili stekne materijalne stvari zar je to sreca?
Zar nije cilj naci SVETLO…? Zar nije cilj spoznati LJUBAV... PUT ljubavi? Zasto nas nisu ucili da ljubav ne efzistira na putu mraka…. Na putu mraka svaka iskra ljubavi umire, ne moze ziveti dugo… kratkog je veka… Moze samo prividno zasjati i uciniti nam se zivom… Put tame je put obmane, put koji unistava nasu dusu, postepeno, koji nasu ljubav trosi do smrti…
Ucili su nas pogresno… Hteli su da budemo srecni na nujihov nacin, namecuci nam njihov put za nasu dusu… - koja zabluda… Zar nije to ono sto moze unistiti coveka, nametanje puta koji nasa dusa ne moze prepoznati, ne moze podneti…Pitanje je sta je dobro za mene i ko to zna??
Zar to ne znam bolje sama od onih koji nisu ni pokusali da me razumeju, da proniknu u delic mog bica… Ipak bolje znamo sami ako smo iskreni prema sebi, sami smo odgovorni za svoj zivot…Nemojmo tu odgovornost prebacivati na druge, nemojmo drugima dati pravo da upravljaju nasim zivotima… Ne odricimo se slobode izbora koja nam je data, zarad tereta odgovornosti…
Spoznala sam kako je kada me drugi usmeravaju i kako je kada mogu da bitam put..Niko mi ne moze oduzeti pravo na izbor, to je ono sto mi je Bog dao… Iako se ljudi vole mesati i upravljati tudjim zivotima, jer nemaju ispunjenje sopstvenih dusa, ne treba im to dozvoliti. Tako je pogresno i opasno igrati se tudjim zivotima…… makar to bilo i dobronamerno, da li smo mi bogovi pa da znamo sta je za nekoga najbolje… Ostavimo drugima tu slobodu da sami biraju svoj put…Mozemo im pokazati put, ali izbor je njihov…Opasno je terati ih na ono na sta oni nisu spremni…Ono sto smo spoznali o putu mozemo preneti drugima, kome treba to spoznanje uzece ga… Ko ne zeli da se menja nakon spoznaje, ne mora… Ko ne zeli spoznaju nece je ni uociti…
Ali treba RECI ISTINU, treba je definisati… zbog onih koji je zele…Jer oni koji traze ISTINU prepoznace je. Nacice je, i cuvati kao blago… I bice zahvalni…Spoznala sam koliko je opasno kada me usmerava dobronamerno covek…Da li on zna moj put? Da li ga razume?
Jedino onaj koji nas poznaje bolje od nas samih, Bog koji nas je stvorio, koji zna svaku nasu misao, svaku nasu nameru, moze nam pokazati put… Jer zna pravi put, zna nas put, put kojim mi mozemo ici celom dusom…Jedino njemu smem dozvoliti da pronikne u mene da bi mi pokazao kuda smem ici, kuda je dobro ici, kuda zelim ici…
Jedino njemu zelim poveriti vodjstvo… Naravno i dalje ostaje moj izbor , moja volja…. Ali je ipak neko tu u koga mogu imati poverenja … ko ce me usmeriti ispravno, ko ce mi osvetliti put u tami ovog sveta, moj put, bozanski put, , put vecnosti… Jer znam da ce mi ON pomoci kada zapnem za kamen ocaja, da ce me podici ako padnem u ambis beznadja, da ce me oziveti ako umrem, na tren…. I da ce blagosloviti svaki moj trud… iako beznacajan u ocima drugih, da ce sve sto je moje, tajno, sakriveno na dnu srca moci i zeleti dokuciti… Jedino on moze oziveti moju ljubav, sacuvati je od zla i voditi me putem vecnim……
…
…
…
…
…