Niotkud izvučem miris vodke

i slatki okus blueberry-ja

na travi, iza stare škole

nezaboravna devetka i gimnazija…

Između onog što je bilo,

i onog što sam htela

moje sećanje je usporilo..

Bili su svi, bila je i Tea…

U sve će da poveruje

pod zvezdama da spava

pa i dalje

vatreno brani svoje

prve ideale

dok su je pete vodile

same

stremeći ka daljini

i dalje.

Sigurno negde sedi

zamišljena,

na fjordu osluškuje

vibre

prateći okom talase

i ribe…

U jednom delu leve

hemisfere

i dalje odgovara Rankovića

i dalje jede trešnje

nadomak Medulina

i dalje se smeši,

i dalje je klinka

i dalje mi maše

i dalje…Tea.