Posle sivog kolovoza reči,

izlaziš iz stana na mokre ulice.

Na tvom licu bore od svađi

iako to su samo sitnice...

Znam da važi dogovor gluhonemi

jer ti si moje čupe izranjavano,

gledam kako se trenutak rumeni

i volim te, premda je rano.

Niotkud izvučem miris vodke

i slatki okus blueberry-ja

na travi, iza stare škole

nezaboravna devetka i gimnazija…

Između onog što je bilo,

i onog što sam htela

moje sećanje je usporilo..

Bili su svi, bila je i Tea…

U sve će da poveruje

pod zvezdama da spava

pa i dalje

vatreno brani svoje

prve ideale

dok su je pete vodile

same

stremeći ka daljini

i dalje.

Sigurno negde sedi

zamišljena,

na fjordu osluškuje

vibre

prateći okom talase

i ribe…

U jednom delu leve

hemisfere

i dalje odgovara Rankovića

i dalje jede trešnje

nadomak Medulina

i dalje se smeši,

i dalje je klinka

i dalje mi maše

i dalje…Tea.

Dosao je sapcuci, na prstima

sad me gazi I lomi

svojim zlatnim mamuzama

a ja ga pustam

boli, ali ja volim

da boli

prelazeci preko zebre

upijam vreme i u krosnji

neke aledjene breze

ostavljam oci

ona stoji, samo gleda

al osecam da se

razumemo obe

i tako u cutnji i daljini

budimo se jedna uz drugu

iako boli

kad znam da volim

svaki list

svaki obris

sve plave zevalice

nece me boleti cuda

nego sitnice.

koracima zarobljenim

kamenom sa praga

i hodam, hodam

a stazi kao da

nema kraja

i gledam cvece

gledam travu

gledam nebo

ukopam se u zemlju

sto me dade

kao seme

i cutim, cutim

tako sam sigurna

tako sam vodoravna

Beo kao plahta

Rukom mi pokazes

ivancice na kantaru

i ja znam da moram

napred

ovaj put s kamenjem

u levom dzepu

ti kazes bacicu ga

tamo, u svom Jerusalimu

ja se bunim

pa te kudim

jer u njemu je voda

tvoje reke

tvog izvora

tvoje obale.

U kavezu lezim polumrtva.

Moja krila jos su topla od krvi,

koja se pusi, pored moga tela.

Suncevo se svetlo odbija o

zlatne resetke, i svilenu postelju.

Misljase- bice mi udobno.

A ja ceznem za slobodnim letom,

gde bi krv moja uzavrela

a lice osmeh sjajni bi opio.

Sanjam da poletim….

Al mi krila pored mene leze….

I kad kavez otvore, ja ustuknem.

Ne verujem svojoj krvi-

slagace me moje zarobljene oci,

ubice me moje ubijeno srce.

Zapocinje nova kataklizma.
Gde smo se izgubile nas dve?
Ja te od svih najbolje ne razumem
al samo ti si smisao mene.

Gde smo se izgubile devojcice?
Ne spavamo vise u istom krevetu,
ne pricamo vise istovremeno.
Sklisko je nase sahovko polje
pa cesto mesto kraljice dobijes pesaka.

Evo isparava svetiljka u ranomraku,
nedostaje mi tvoja snaga…

Zelim natrag u tvoje narucje
kao u matericu,
da mozda opet osetim da se
prozimaju mojpocetak i tvoj kraj.

Zelim a ne mogu jer
neki me vrag od nase bliskosti deli.
Drsko odgovaram i brzo odrastam
i samo zelim…

Deo, po deo

Dobijao si moje misli

Deo, po deo

Otkidao si mojim pogledima

Deo, po deo

Jednom kad si me sreo

Deo, po deo

Govorio si dvosmisleno

Zadirkivao me oprezno

Priblizavao se tiho

ali nisi smeo

I onda uzimao

Deo, po deo

Bivala sam tvoja

Deo, po deo

Jos pre trenutka

Kad si me sreo

Deo, po deo

I krv je moja bojila tvoju

I tvoja prodirala u moju

Deo, po deo

Ostaje trag da si me voleo

Pre nego si me sreo

Deo, po deo

I sad kad mi kidas srce

znam, nisi hteo

Deo, po deo

Ja placem na tvom krilu

Letim tamo gde si me sreo

I deo po deo

Ja umirem sa tobom

Jer ovo je zbogom

Deo, po deo

Al znaj, uspomene su bezvremene

Svevremene

Te uspomene

Ja necu voleti tebe, trazio si tako

Volecu uspomenu na tebe i ako

Hoces da zaboravim

Ja necu

Deo po deo

Ti ces me naci

Negde u sebi

Dzaba se mucis

Deo, po deo

Ti pojma nemas

Deo,po deo

Sudbina kuje

Deo po deo

Kad te u zaboravu vidim

Ja sklopicu oci

Deo, po deo

I praviti se da spavam.

Legnem na krevet kao u skoljku

I u postelji od neznog sedefa

Sanjam kao biser

Goluzdrava, jos neotkrivena

Negde u nekom mestu…

Recimo, na kamenu Igala…

U 13 kvadrata tvoje sobe

Boje neba,

tvoje oci kao masline

i pesak tvoga glasa

to je sve sto

mi treba

kad me zivot zatalasa…

Kada odes ti

u sobu doleti mrak,

i kad daleko si

tesko uzimam dah…

probam da sanjam,

ali kad spavam..

Mesto jastuka -krilo djavola,

nikoga nisam ovako volela..

vrti se soba, suze padaju mi…

ma gde se kupuje mir?

Do vraga idi, ne dolazi

u tvoju senku sumnjam cak

ova me bolest ne prolazi..

idi, ja volim kad je mrak.

Ljubis usne pijane od ruma,

srce tuce snazno kao bas…

dok jutro se pred vama mamura.

I rezi savest kao pas,

u vrtu punom vucjaka…

Nevazno sto jeftino izdao si nas,

i Hrista su zbog tridest srebrnjaka….

Obesim pogled za sunce
koje cedi se kroz granje.
Navucem kozu preko glave
i kao jedna masa otkucavam.

Pumpam vreme mesto krvi
dok uvlacim sunce u pore
moje bradavice rastu,kao crvi
bojim se da ne znam sta je.