U kavezu lezim polumrtva.

Moja krila jos su topla od krvi,

koja se pusi, pored moga tela.

Suncevo se svetlo odbija o

zlatne resetke, i svilenu postelju.

Misljase- bice mi udobno.

A ja ceznem za slobodnim letom,

gde bi krv moja uzavrela

a lice osmeh sjajni bi opio.

Sanjam da poletim….

Al mi krila pored mene leze….

I kad kavez otvore, ja ustuknem.

Ne verujem svojoj krvi-

slagace me moje zarobljene oci,

ubice me moje ubijeno srce.