Posle sivog kolovoza reči,

izlaziš iz stana na mokre ulice.

Na tvom licu bore od svađi

iako to su samo sitnice...

Znam da važi dogovor gluhonemi

jer ti si moje čupe izranjavano,

gledam kako se trenutak rumeni

i volim te, premda je rano.

Niotkud izvučem miris vodke

i slatki okus blueberry-ja

na travi, iza stare škole

nezaboravna devetka i gimnazija…

Između onog što je bilo,

i onog što sam htela

moje sećanje je usporilo..

Bili su svi, bila je i Tea…

U sve će da poveruje

pod zvezdama da spava

pa i dalje

vatreno brani svoje

prve ideale

dok su je pete vodile

same

stremeći ka daljini

i dalje.

Sigurno negde sedi

zamišljena,

na fjordu osluškuje

vibre

prateći okom talase

i ribe…

U jednom delu leve

hemisfere

i dalje odgovara Rankovića

i dalje jede trešnje

nadomak Medulina

i dalje se smeši,

i dalje je klinka

i dalje mi maše

i dalje…Tea.

Dosao je sapcuci, na prstima

sad me gazi I lomi

svojim zlatnim mamuzama

a ja ga pustam

boli, ali ja volim

da boli

prelazeci preko zebre

upijam vreme i u krosnji

neke aledjene breze

ostavljam oci

ona stoji, samo gleda

al osecam da se

razumemo obe

i tako u cutnji i daljini

budimo se jedna uz drugu

iako boli

kad znam da volim

svaki list

svaki obris

sve plave zevalice

nece me boleti cuda

nego sitnice.

koracima zarobljenim

kamenom sa praga

i hodam, hodam

a stazi kao da

nema kraja

i gledam cvece

gledam travu

gledam nebo

ukopam se u zemlju

sto me dade

kao seme

i cutim, cutim

tako sam sigurna

tako sam vodoravna

Beo kao plahta

Rukom mi pokazes

ivancice na kantaru

i ja znam da moram

napred

ovaj put s kamenjem

u levom dzepu

ti kazes bacicu ga

tamo, u svom Jerusalimu

ja se bunim

pa te kudim

jer u njemu je voda

tvoje reke

tvog izvora

tvoje obale.