Meni «
Savršen nered u mojoj glavi. <3
Arhiva «
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Poslednje Objavljeno «
Kategorije Postova «
Linkovi «
Feeds «
Prazan Box «
Ovde napiši šta god želiš...
Ili obriši ceo box...
Ili obriši ceo box...
Blog Hosting «
Zasluge «
On. «
Ti...
Neprestano prisutan a neprestano dalek. Isuviše poseban a isuviše običan. Previše drag a previše mrzak. Jedan jedini, a jedan od mnogih.
Ti...
Na čiji me pomen imena uvek protrese jeza, a tim imenom se zovu mnogi. Na čiji poziv i dan danas pretrnem, reagujem burno, srećno i uplašeno u isto vreme. Na čiji lik na slici i dalje pustim suzu, ali se ne usudjujem da je ne gledam. Na čiji se dodir i dalje naježim, kao da je prvi i jedini muški dodir ovoga sveta, pa ih poželim još, dok glumim hladnu.
Ti...
Zbog kog i dalje često jastuk noću natopim suzama, a ujutru se stidim i srdim na sebe. Zbog kog ne volim da slušam balade, jer sam isuviše slaba da preguram svaku reč koja me na tebe podseća...Zbog kog su drugarice 100 puta čule istu priču. Koliko sam samo puta od njih čula da sam pogrešila...Zato što ti praštam...Ne znaš to...Nema veze...Ako sam budala neka sam...Iako ne zaslužuješ to..Šta god da bude, ja uvek želim..barem mi želju niko ne može oduzeti.
Ti...
Gde si sada? Šta li radiš ovog letnjeg poslepodneva? Da li u ovom trenutku misliš na mene, ko zna.. Ko ti sada privlači pažnju, kome pišeš poruke.. kriješ li se u nečijem zagrljaju, ljubiš li neke usne? Nikada nisam ni pomišljala da ću zbog tebe pisati ovakve redove..nikada! Ni zbog koga!
Prošlo je godinu dana od kako je sve počelo. 12 meseci bdiš u mom životu. Sećaš li se kad si rekao da ćes me navesti da se zaljubim u tebe, i da ćes me držati barem 2, 3 godine? Tada mi je sve to delovalo previše prepotentno, samouvereno i sebično, za moj ukus barem. Nisam ti verovala, naravno. Jer uvek sam mislila da sam ja ta koja ostavlja utisak, i koju pamte... Ali, eto. Slučajno ili namerno, uspeo si. Verujem da ću te pamtiti još dugo... Neću ti to nikada priznati, jer koliko god te volela, neću dozvoliti da uživaš u mom bolu, da ga slaviš i da se dičiš, da me smatraš jednim od svojih uspeha! A tako bih ti rekla koliko me značiš, tako bih ti rekla sve što mi leži na srcu...ponekad pomislim da bi ti tek tada bilo jasno koliko si mi zaista drag i bitan, i da bi mi napokon poverovao, jer mi očigledno i dalje ne veruješ...plašiš se. Plašim se i ja. Plašim se svega vezanog za tebe. Toliko dugo godina gajim taj svoj ponos, tvrda sam kao stena, ne dam na sebe... Već sam većinu svog ponosa zgazila zbog tebe, očekivajući da ćeš mi vratiti, jer dobro se dobrim vraća... A ti si se uvek setio dobrog, kada sam ja već bila daleko od tebe, možda nekom drugom u zagrljaju... Uvek si čekao pogrešan čas da se iznova pojaviš, onda kad krenem da te zaboravljam..kao da sve to radiš taktički i smišljeno. Cela tvoja uloga u svemu ovome deluje lažno, i te kako dobro iscenirano, kao da je iz nekog razloga...Zašto? Kako da ti verujem? Nikad nisi bio sa mnom načisto. Nikada nisam bila sigurna u tvoje emocije. U pravu si, možda me je to privuklo kod tebe. Ne znam, ali nerviram se. Volela bih da je sve bilo onako kako sam zamišljala, da smo uspeli da budemo zajedno, da budemo srećni.
Jer, koliko god u meni bilo sumnje, ja sam čovek, ja sam ljudsko biće, ja osećam kad sam nekome draga, potrebna, da je nekome stalo. A u tebi sam to videla, osetila. Barem na trenutke. Neki pogledi, zagrljaji, reči, poljupci... nešto je tu ipak bilo više od obične glume i potrebe da zajebeš nekoga. Osetila sam i znam da nije laž. Znam.
Ne znam šta si nameravao, šta i dalje nameravaš, ako uopšte i dalje postojim u tvojoj glavi... Ne znam i to će mi možda zauvek ostati rebus.
Ali ne kajem se... Ne kajem se ni za šta! Ni što sam ispadala tolika "budala", ni što sam se noćima trovala mislima o tebi i meni, svašta sam radila zbog tebe. Ali se ne kajem. Barem sam osetila da umem da volim. Ovaj put istinski. Osetila sam da nisam hladnog srca, da nisam snob koji ide od jednog do drugog da bi sutra otišla kako je bilo sa nekima... Osetila sam da sam žena. Jer ja sam te volela jako i neobuzdano, strastveno, čulno, poput žene. I nežno i treperavo poput deteta. Ti si bio TAJ.
I možda ćeš, a možda i ne..još dugo biti On. Vreme ide...do sad, bio si JEDINI kog sam iskreno VOLELA. Ludo&nenormalno jako.
...Neka te Bog čuva!
Neprestano prisutan a neprestano dalek. Isuviše poseban a isuviše običan. Previše drag a previše mrzak. Jedan jedini, a jedan od mnogih.
Ti...
Na čiji me pomen imena uvek protrese jeza, a tim imenom se zovu mnogi. Na čiji poziv i dan danas pretrnem, reagujem burno, srećno i uplašeno u isto vreme. Na čiji lik na slici i dalje pustim suzu, ali se ne usudjujem da je ne gledam. Na čiji se dodir i dalje naježim, kao da je prvi i jedini muški dodir ovoga sveta, pa ih poželim još, dok glumim hladnu.
Ti...
Zbog kog i dalje često jastuk noću natopim suzama, a ujutru se stidim i srdim na sebe. Zbog kog ne volim da slušam balade, jer sam isuviše slaba da preguram svaku reč koja me na tebe podseća...Zbog kog su drugarice 100 puta čule istu priču. Koliko sam samo puta od njih čula da sam pogrešila...Zato što ti praštam...Ne znaš to...Nema veze...Ako sam budala neka sam...Iako ne zaslužuješ to..Šta god da bude, ja uvek želim..barem mi želju niko ne može oduzeti.
Ti...
Gde si sada? Šta li radiš ovog letnjeg poslepodneva? Da li u ovom trenutku misliš na mene, ko zna.. Ko ti sada privlači pažnju, kome pišeš poruke.. kriješ li se u nečijem zagrljaju, ljubiš li neke usne? Nikada nisam ni pomišljala da ću zbog tebe pisati ovakve redove..nikada! Ni zbog koga!
Prošlo je godinu dana od kako je sve počelo. 12 meseci bdiš u mom životu. Sećaš li se kad si rekao da ćes me navesti da se zaljubim u tebe, i da ćes me držati barem 2, 3 godine? Tada mi je sve to delovalo previše prepotentno, samouvereno i sebično, za moj ukus barem. Nisam ti verovala, naravno. Jer uvek sam mislila da sam ja ta koja ostavlja utisak, i koju pamte... Ali, eto. Slučajno ili namerno, uspeo si. Verujem da ću te pamtiti još dugo... Neću ti to nikada priznati, jer koliko god te volela, neću dozvoliti da uživaš u mom bolu, da ga slaviš i da se dičiš, da me smatraš jednim od svojih uspeha! A tako bih ti rekla koliko me značiš, tako bih ti rekla sve što mi leži na srcu...ponekad pomislim da bi ti tek tada bilo jasno koliko si mi zaista drag i bitan, i da bi mi napokon poverovao, jer mi očigledno i dalje ne veruješ...plašiš se. Plašim se i ja. Plašim se svega vezanog za tebe. Toliko dugo godina gajim taj svoj ponos, tvrda sam kao stena, ne dam na sebe... Već sam većinu svog ponosa zgazila zbog tebe, očekivajući da ćeš mi vratiti, jer dobro se dobrim vraća... A ti si se uvek setio dobrog, kada sam ja već bila daleko od tebe, možda nekom drugom u zagrljaju... Uvek si čekao pogrešan čas da se iznova pojaviš, onda kad krenem da te zaboravljam..kao da sve to radiš taktički i smišljeno. Cela tvoja uloga u svemu ovome deluje lažno, i te kako dobro iscenirano, kao da je iz nekog razloga...Zašto? Kako da ti verujem? Nikad nisi bio sa mnom načisto. Nikada nisam bila sigurna u tvoje emocije. U pravu si, možda me je to privuklo kod tebe. Ne znam, ali nerviram se. Volela bih da je sve bilo onako kako sam zamišljala, da smo uspeli da budemo zajedno, da budemo srećni.
Jer, koliko god u meni bilo sumnje, ja sam čovek, ja sam ljudsko biće, ja osećam kad sam nekome draga, potrebna, da je nekome stalo. A u tebi sam to videla, osetila. Barem na trenutke. Neki pogledi, zagrljaji, reči, poljupci... nešto je tu ipak bilo više od obične glume i potrebe da zajebeš nekoga. Osetila sam i znam da nije laž. Znam.
Ne znam šta si nameravao, šta i dalje nameravaš, ako uopšte i dalje postojim u tvojoj glavi... Ne znam i to će mi možda zauvek ostati rebus.
Ali ne kajem se... Ne kajem se ni za šta! Ni što sam ispadala tolika "budala", ni što sam se noćima trovala mislima o tebi i meni, svašta sam radila zbog tebe. Ali se ne kajem. Barem sam osetila da umem da volim. Ovaj put istinski. Osetila sam da nisam hladnog srca, da nisam snob koji ide od jednog do drugog da bi sutra otišla kako je bilo sa nekima... Osetila sam da sam žena. Jer ja sam te volela jako i neobuzdano, strastveno, čulno, poput žene. I nežno i treperavo poput deteta. Ti si bio TAJ.
I možda ćeš, a možda i ne..još dugo biti On. Vreme ide...do sad, bio si JEDINI kog sam iskreno VOLELA. Ludo&nenormalno jako.
...Neka te Bog čuva!
Objavio
Swan u 19:14 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Komentari:
SVAKA CAST ZA OVO!!! 
Hvaala 
Powered by BlogOye!