Silno se ja nesto rastuzih nad sudbinom zena u tamo nekim dalekim zemljama i cudnim kulturama, a onda, shvatih , pa nije ni nama lako, zenama u ovo nazovi modeno doba. Moj zivot lici na pokretnu traku, dobro organizovani haos od obaveza i planova.  Da bi sve funkcionisalo, moram da dam svaki dan 100 %
sebe. Znaci, odlazak na posao,  pa poslije toga slijede druge uloge  majka, zena,  domacica, drustveni zivot,
malo mi je 24 sata. A hobiji? Tesko... Koliko dugo nisam nista napisala ? Citam svega nekoliko stranica
dnevno ( iako oko mene skoro da niko i ne cita nista sem dnevne stampe, ja sa knjigama im licim na
neku u najmanju ruku cudnu zenu)...Moram da stignem sve, jer i ja mislim da tako treba, iako ja ne znam ko je postavio te parametre. Zasto savrsensvo u svemu, zasto svaki dan pun stresa, zasto sve se mora drzati pod kontrolom, ja to sve radim ali ja ne znam zasto? Mozda problem nije globalni ( ha, ha ha ) nego licni?!
Mozda ja nisam svjesna svojih kompleksa i demona.?!   (nastavicu sutra, zurim dalje...)