10.10.2010 - kad garlik zamiriše

Pera je u svom stalnom nastojanju da nema nastojanja, lutao eto, od trenuka otvaranja velikog crvenog kofera u kojem je zatekao ispunjenje većinu njegovih vešto skrivanih želja, od zeljanice pite, kravajčića, pečenih paprika koje su tako slasno mirisale na beli luk da je na trenutak ponovo osetio bezgraničnu radost življenja, do stanja u kojem je iz ležećeg položaja posmatrao svoj bojler kako se prilično uvećan uzdiže iznad nivoa njegovog nosa i i proizvodi čudne zvuke, poput raštimovanog  kontrabasa .

Pjur zen, pomislio bi Pera.  Horizontala,  malo neona , nikotinski dim koji se uzdizao lagano prema plafonu praveći piruete, kofein dozirano i njena topla ruka, tamo gde treba da bude, pogađate, u žutoj gumenoj rukavici.

I dok je ona ribala njegovu sudoperu prepunu prljavog posuđa sa naslagama od pre tri dana i pretvarala njegovu kujnu u svetilište , povremeno bi Pera začuo koju sočnu psovku , čudeći se kako iz ženskih usta takve gadosti i strahote po njegove slušne koščice umeju da se izrode.

Al , nije ga to sprečilo da se potpuno prepusti savršenom osećaju da je svet zaista počeo da liči na mesto u kojem bi se moglo živeti, ponekad, kada garlik zamiriše.